Izveštaj EU o ljudskim pravima za 2022: Izbori u Srbiji protekli u mirnoj atmosferi, osnovne slobode uglavnom poštovane

U Izveštaju Evropske unije o ljudskim pravima u Srbiji za 2022. godinu konstatovano je da su predsednički i vanredni parlamentarni izbori u aprilu prošle godine protekli u mirnoj atmosferi i da su osnovne slobode uglavnom poštovane, a da je posle izbora konstituisan "pluralističkiji" parlament.

Kako se navodi, prema konačnom izveštaju Međunarodne izborne posmatračke misije, neki nedostaci su doveli do "neujednačenosti borbe" u korist nosilaca vlasti.

"Ključno je da se preostale i nove preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i tela Saveta Evrope sprovedu u potpunosti i na transparentan način mnogo pre novih izbora, i uz uključivanje i konsultacije stručnjaka iz organizacija civilnog društva", preporučuje se u Izveštaju.

EU se, kada je reč o Srbiji, fokusirala na oblasti koje su uključivale slobodu izražavanja, ljudska prava, institucija prava i prava pripadnika nacionalnih manjina, uključujući i Roma, a nastavljen je i fokus na merila u okviru pregovaračkog Poglavlja 23 o pravosuđu i vladavini prava.

"EU je pažljivo pratila kontinuirano sprovođenje akcionog plana Srbije za poglavlje 23, uključujući i postavljene vremenske okvire. Nastavila je da pažljivo prati poštovanje ljudskih prava u Srbiji u okviru pregovora o pristupanju EU, posebno u okviru Poglavlja 23. Postoji redovan politički dijalog na tehničkom i političkom nivou, uključujući i u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", dodaje se.

Kada je reč o zakonodavnom i institucionalnom okviru za očuvanje osnovnih prava, kaže se da je on uglavnom uspostavljen, uz dodatak da je Srbija usvojila nove strategije za borbu protiv diskriminacije i inkluziju Roma, kao i akcione planove za rodnu ravnopravnost.

U Izveštaju se navodi da je zakonodavni i institucionalni okvir potrebno dosledno i efikasno sprovoditi, kao i da Srbija treba da ojača institucije za ljudska prava izdvajanjem neophodnih finansijskih i ljudskih resursa i uspostavljanjem procedura za obezbeđivanje usklađenosti sa presudama Evropskog suda za ljudska prava kao i njegove privremene mere.

Navodi se da je u septembru 2022. Srbija bila domaćin prvog Evroprajda na Zapadnom Balkanu, ali da i dalje postoji usmeren govor mržnje, pretnje, pa čak i nasilje nad svima koji se bave zaštitom ljudskih prava i LGBTI osoba.

Slučajevi pretnji i nasilje nad novinarima i dalje zabrinjavaju

Ističe se da nije bilo napretka u vezi sa slobodom izražavanja.

"U nekoliko slučajeva napada i pretnji medijskim radnicima, policija i tužilaštvo su brzo reagovali, ali slučajevi pretnji i nasilje nad novinarima i dalje zabrinjavaju. Nesmetano izveštavanje i slobodu izražavanja tek treba dodatno ojačati u praksi, a implementacija medijske strategije je sve više kasnila", navodi se u Izveštaju.

Kada je reč o finansijskom angažmanu EU u Srbiji 2022. godine, navodi se da je Unija nastavila da sprovodi programe u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) za podršku socijalnoj inkluziji i politikama protiv diskriminacije i za poboljšanje položaja osoba u ranjivim grupama, uključujući Rome i interno raseljena lica.

"Osnovna podrška medijima u Srbiji nastavljena je kroz tekući IPA grant od 2,4 miliona evra, koji sprovodi Evropska zadužbina za demokratiju. Nova IPA medijska podrška počela je 2022. godine pokretanjem novog dugoročnog granta u korist Saveta za štampu Srbije (600.000 evra) i potpisivanjem devet novih grantova - ugovora za podršku nezavisnim medijima (oko 2,8 miliona evra)", navodi se u Izveštaju.

U okviru Programa za civilno društvo, kako se dodaje, implementacija 18 grantova je bila u toku 2022. godine, ukupne vrednosti od 8,5 miliona evra.

Dodatni iznos od 4,8 miliona evra dodeljen je kroz EU projekat Nacionalnog resursnog centra, koji će omogućiti dalji razvoj civilnog društva.

U Izveštaju se dodaje da je nekoliko projekata finansiranih kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava završeno 2022. godine, sa posebnim fokusom na zaštitu manjina, rodnu ravnopravnost, prava deteta, migranata i branitelja ljudskih prava.

Za program za ljudska prava i demokratiju potpisano je pet novih grantova u iznosu od 850.000 evra, a nastavljena je i realizacija aktivnosti u okviru IPA regionalnih projekata.

Kroz Horizontalnu pomoć EU i Saveta Evrope pružena je podrška borbi protiv diskriminacije i zaštite prava ranjivih grupa, uključujući LGBTI osobe i manjine, kao i za slobodu izražavanja i slobodu medija.

Navodi se da je Srbija nastavila dijalog i saradnju sa nacionalnim, evropskim i međunarodnim organizacijama za ljudska prava.

Konstatuje se da se u multilateralnim forumima Srbija pridružila EU kada je glasala na Generalnoj skupštini UN za dve rezolucije u vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu i njenim humanitarnim uticajem.

"Srbija je, takođe, glasala za suspenziju Ruske Federacije u Savetu za ljudska prava UN", navodi se i dodaje da je Srbija 24. januara 2022. izručila državljanina Bahreina, što je bilo suprotno obavezama koje Srbija ima kao članica Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Situacija na severu kosova i dalje izazov

Kada je reč o Kosovu, u Izveštaju piše da situacija na severu i dalje ''ostaje izazov'',  posebno u smislu korupcije, organizovanog kriminala i uslova za slobodu izražavanja, uključujući i napade na medijske radnike.

Navodi se da je masovno istupanje Srba sa KiM iz javnih institucija, a potom i postavljanje barikada negativno uticalo na bezbednosnu situaciju i vladavinu prava na severu gde, kako je naglašeno, pravosudni sistem i policija rade sa veoma smanjenim kapacitetom.

U tom smislu, kako se dodaje, EU nastavlja da olakšava dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, i primećuje da su se u odnosima dve strane ponavljale krize i tokom 2022. godine te da situacija na terenu ostaje krhka.

Uprkos tome, izveštaj pozdravlja to što su dve strane 2022. godine usvojile Mapu puta za implementaciju energetskih sporazuma, sa kojima su se dogovorile samo za putovanja sa ličnim kartama i postigle dogovor da se uzdrže od daljeg postupanja po pitanju preregistracije te da se omogući da se dijalog fokusira na nedavni predlog EU o normalizaciji odnosa.

Vladi u Prištini su, kako se navodi, potrebni kapaciteti za racionalizaciju i nadgledanje politika i zakona o osnovnim pravima, zatim poboljšanje, uključujući koordinaciju mehanizama za zaštitu ljudskih prava, rodnu ravnopravnost i prava nevećinskih zajednica, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou.

"Dok Ustav štiti od diskriminacije na osnovu polne orijentacije, opšte prihvatanje i javna svest o pravima LGBTI osoba ostaje niska. Potrebno je učiniti više kako bi se obezbedila rodna ravnopravnost i zaštita dece u praksi. Potrebni su napori da se efikasno garantuju prava pripadnika manjina, uključujući Rome, Aškalije i Egipćane, osobe sa invaliditetom i raseljena lica", navodi se u Izveštaju.