Poslanici Skupštine Srbije danas nastavljaju rad: Na dnevnom redu izmena Zakona o planiranju i izgradnji

Komentari

Autor: Tanjug

25/07/2023

07:55

Poslanici Skupštine Srbije danas nastavljaju rad: Na dnevnom redu izmena Zakona o planiranju i izgradnji - Copyright Tanjug/Vlada Republike Srbije/ Peđa Vučković

veličina teksta

Aa Aa

Poslanici Skupštine Srbije danas nastavljaju rad raspravom o amandmanima na predložene zakone i sporazume, među kojima su izmene Zakona o planiranju i izgradnji.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić poručio je sinoć u parlamentu da je Srbija snažna da brani svoje interese samo kada je ekonomski jaka, a daljem ekonomskom jačanju vode i izmene Zakona o planiranju i izgradnji, zbog čega je važno da taj akt bude usvojen.

"Slaba Srbija ne može da brani ni sebe, ni svoje nacionalne i političke interese i zato je ekonosmko jačanje naše zemlje, i kroz izmene Zakona o planiranju i izgradnji najviši nacionalni interes. Zato je važno da se ovaj zakon usvoji“, rekao je Vesić.

Na kritike dela opozicije da je predlog zakona neustavan i da ga treba povući iz procedure, odnosno da bi svi članovi trebalo da se brišu, Vesić je konstatovao da ne može da razume da neko traži da se zakon briše, a onda podnosi amandmane u pokušaju da ga „poprave“.

Ukazao je i da o ustavnosti zakona odlučuje isključivo Ustavni sud.

"Zanimljivo je da ljudi olako daju kvalifikacije, nadam se da je to samo nerazumevanje pravnog sistema. Ne moraju ni svi sve da znaju, ali poslanici bi trebalo da znaju ko o čemu odlučuje", rekao je Vesić.

Ministar je istakao da oni koji traže da se zakon briše, praktično traže da se „obriše“ obaveza da se prilikom gradnje postavljaju elektro-punjači, obaveza pumpi da postavljaju takve punjače, čime Srbija, inače, postaje deo evropskog koridora i zelene agende.

Oni time, praktično, traže i da se ukine zaštita građana od nesavesnih investitora, koju predviđa zakon, s obzirom na obavezu da pre prijave radove predaju polisu osiguranja od štete trećim licima, kako bi građani imali odakle da naplate eventualnu štetu.

"Time traže i da se ukine obaveza da svaki investitor pre dobijanja upotrebne dozvole dostavi dokaz o kretanju građevinskog otpada, što znači i manje divljih deponija. Predlažu da ukinemo i e-prostor, koja doprinosi većoj sigurnosti građana, bržim i lakšim informacijama ri donošenju planova... Oni smatraju da nam sve to nije potrebno", konstatovao je Vesić.

Koordinatori za svako gradilište

Primetio je i da su kritike na račun odredbe da se jednom dati lokacijski uslovi ne mogu menjati nejasne, s obzirom da je opozicija ranije kao primer korupcije kitikovala upravo to što uslovi mogu da se menjaju.

"Predlažu i da se ukine učešće Zavod za zaštitu spomenika prilikom izrade urbanističkih planova. Po ovom zakonu zavodi imaju pravo da izrade studiju zaštite kulturnog dobra, da niko ne može da ih preglasava i da imaju pravo na odučivanje o fasadama u zaštićenim kulturno-istorijskim celinama, a imaju pravo i na konzervatorski nadzor“, naveo je Vesić.

Naveo je i da inspekcija rada nije predmet ovog zakona, ali da postoji obaveza da na svakom gradilištu postoji koordinator koji vodi računa o bezbednosti na radu.

"Čuli smo i kritike na to da izdavanje dozvola u nacionalnim parkovima pređe na Ministarstvo, a sve uz slike kako se sada gradi u nacionalnim parkovima, kada su za to zadužene opštine. Zato i predlažemo da pređe na Ministarstvo, jer vlada želi da donosi odluke o tome. Nismo imali mogućnost da neke projekte zaustavimo, zato i želimo veću kontrolu nad onim što se radi u nacionalnim parkovima. Glasanje protiv ovoga je glas protiv uvođenja reda“, naglasio je ministar Vesić.

On je dodao da se izmene predlažu zato što je građevinarstvo oblast u kojoj se može napraviti najveći iskorak za budućnost zemlje.

Ilustrujući značaj građevinske industrije, izneo je podatke da je od 2012. do 2021. godina za čak 300 odsto uvećana vrednost svih izvedenih radova u Srbiji.

"Ta vrednost je 2013. godine bila 1,6 milijardi evra, a 2002. godine 4,9 milijarde evra. A, vrednost izvedenih radova direktno ima veze sa rastom BDP-a. Učešće građevinske industrije u BDP-u 2013. godine bio je tri odsto, a 2022. – 7,5 odsto“, ukazao je Vesić.

Naveo je i da je prošle godine bio 169.771 zaposlen u sektoru građevinarstva, a u prvo kvartalu ove godine 170.255 zaposlenih, što je rast od 2,7 odsto.

Istovremeno, prosečna plata od 43.781 dinara u građevinarstvu 2012. godine, porasla je u prvom kvartalu ove godine na 94.025 dinara.

Energetski pasoši

Posebno je ukazao da je Ministarstvo, iako nije imalo obavezu, radi veće transparentnosti, objavilo izveštaj sa javne rasprave, koja je, podsetio je, umesto 25 trajala između 45 i 60 dana, na kojoj se čulo više od 600, a prihvaćeno više od 100 predloga.

Naveo je i da je Savez za pristupačnost zatražio nove strandarde i pravila, a na zahtev poverenice za ravnopravnost, uvdena je odredba da za postavljanje rampe za invalide nije potrebna dozvola svih suvlasnika parcele, nego većine.

"Možemo da radimo na tome, ali to ne mora da bude predmet zakona, već pravilnika tehničkim standardima“, dodao je Vesić.

Naveo je i da je ponosan na odredbu da energetski pasoši postanu obavezan deo kupoprodajnih ugovora, jer je važno da građani koji kupuju stan znaju šta kupuju.

"Ne mogu da verujem da su protiv sertifikata zelene gradnje, a posle neko ovde priča o ekologiji“, dodao je on.

Naveo je da je ispitivanje porekla kapitala pitanje za Agenciju za sprečavanje pranja novca, a ne za Zakon o planiranju i izgradnji.

Dodao je da su na javnom slušanju prihvaćene primedbe o definisanju stranaka u postupku, kao to da neće biti moguća konverzija u otvorenim stambenim blokovima.

Naveo je da je Prostorni plan Srbije poslat ministarstvima na mišljenje, a kada se ta procedura završi, vlada će ga predložiti parlamentu, dodajući da Agencija za prostorno planiranje nije nadležna da donosi planove, i da to nigde u zakonu ne piše.

"Čuli smo i da treba da proteramo sve strane investitore jer su kriminalci, ubice, da uništavaju zemlju, ne zapošljavaju nikoga...Danas je pola miliona ljudi više zaposleno u odnosu na 2012. godinu“, rekao je Vesić.

Prethodno su poslanici Narodne stranke zamerili da su izmene Zakona u suprotnosti sa Ustavom, zbog čega su tražili brisanje svih članova, a poslanik DS Srđan Milivojević je rekao da će ovaj zakon "celu Srbiju pretvoriti u Zlatibor“, navodeći da nema ništa protiv razvoja, ali da investicije moraju da budu planske, dok poslanici Dveri tvrde da je ovaj zakon "novi rezervoar korupcije".