Skupština sutra nastavlja raspravu o 30 tačaka dnevnog reda

Komentari

Autor: Tanjug

19/07/2023

22:32

Skupština sutra nastavlja raspravu o 30 tačaka dnevnog reda - Copyright Tanjug/Vlada Republike Srbije/ Peđa Vučković

veličina teksta

Aa Aa

Poslanici Skupštine Srbije završili su danas rad, a objedinjenu raspravu o 30 zakonskih predloga i sporazuma nastaviće sutra.

Danas su svoja izlaganja završili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, a sutra se prelazi na listu prijavljenih govornika.

Najviše se polemisalo o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, a ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukutre Goran Vesić poručio da je Evropska unija pružila podršku izmenama tog zakona, kao i da je taj zakon potpuno "ekološki” odnosno da uvodi standarde zelene gradnje i da njegovo usvajanje znači da je Srbija korak bliže Evropskoj uniji.

Prethodno, poslanik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović naveo je da su sporne tačke predloženog zakona odredba o naknadi za eksproprijaciju, kao i ukidanje konverzije uz naknadu, upitavši da li je možda bilo logičnije da se radi na poboljšanju i efikasnosti naplate potraživanja nego na ukidanju tog instituta.

Grbović je, takođe, zamerio, što je Predlog zakona usvojen na sednici Vlade samo dan posle masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", kada je, kako je rekao, pažnja javnosti bila usmerna na nešto drugo, tvrdeći da je motiv izmena zakona "zaštita interesa privatnog kapitala".

Vesić je odgovorio da se u praksi pokazalo da nije bilo moguće poboljšati naplatu, odnosno unaprediti sistem konverzije uz naknadu, jer je bio neodrživ.

"Konverzija uz naknadu je uvedena 2009. godine, a 2015. je donet poseban zakon o tome i nije bilo skoro nikakvih efekata, odnosno nije bilo moguće ni do 2015. ni posle te godine unaprediti sistem. Za 12 godina prihod od konverzije je bio oko 30 miliona evra. I posle promene zakona, ništa nije bolje funkcionsalo", pojasnio je Vesić.

Ponovio je da je Srbija jedina zemlja bivše SFRJ koja ima ovaj sistem naplate naknade za konverziju.

"Nemojte da koristite te priče iz medija o nekim milijardama koje su mogle da se naplate... Ne postoji analiza koja to dokazuje. Da je bilo moguće naplatiti, bilo bi naplaćeno", ukazao je Vesić.

Kada je reč o podršci Evropske unije, Vesić je istakao da EU nije ideja, već set pravila kojima svako ko želi da se pridruži Uniiji treba da se prilagođava.

Naglasio je da postoji snažna i jasna podrška EU izmenama zakona.

"I to mi je rekao i komesar Varheji, tokom posete Briselu u januaru, kao i Gert Jan Kopman u pismu koje je poslao", dodao je Vesić.

Istakao je da se izmenama ovog zakona ispunjvaju skoro svi ciljevi iz Deklaracije o zelenoj agendi, koju je Srbija potpisala u Sofiji 2020. godini.

To se, pojasnio je, vidi i u odredbama o elektrošunjačima u novim zgradama, kroz obaveze pumpi da imaju elektropunjače, kroz podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, kroz obavezu o priključenju na komunalnu infrastrukturu, kao i obavezu o dostavljanju potvrde o kretanju komunalnog otpada, radi dobijanja upotrebne dozvole.

Zamolio je i da se tragedija koja se desila u "Ribnikaru" 3. maja, a zatim i dan kasnije u Mladenovcu ne zloupotrebljava.

Naveo je da su izmene Zakona na javnoj raspravi bile u janauru, 20 dana, a zatim je rasprava produžena za još 25 dana. Razgovaralo se sa svima koji su izrazili želju, stavljeno je 600 primedbi, a više od 100 usvojeno tokom javne rasprave.

Kako je ministar rekao, Zakon se pred vladom našao kada su dobijena mišljenja svih ministarstava, a ne ciljano dan posle teške tragedije.

"Mnogo je veća zloupotreba zakazivati prostest čiji su povod tragedije. To je zloupotreba tragedije a posebno kada se koristi da bi se došlo na vlast na silu. Svakog od ovih ljudi u sali je ta tragedija pogodila i ne verujem da iko želi da je zloupotrebljava. Ne radite to jer to je pre svega ružno.

Zakon je evropski i omogućava da zatvorimo određena otvorena poglavlja i za korak približava Srbiju Evropskoj uniji", rekao je Vesić.