Igre 
Četiri prioriteta među kojima i proširenje ka Zapadnom Balkanu: Šta se može očekivati od Španije tokom predsedavanja EU?
Komentari03/07/2023
-09:00
Od 1. jula Evropskom unijom predsedava Španija, a španski premijer Pedro Sančez istakao je da će tokom narednih šest meseci imati četiri prioriteta. Ono što je za nas na ovim prostorima, međutim, najvažnije odnosi se na pitanje šta se od Madrida može očekivati po pitanju proširenja EU i integracije Zapadnog Balkana, a posebno kakav će Španija imati pristup u vezi sa situacijom na Kosovu, s obzirom na to da je reč o jednoj od pet članica EU koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost.
Španija predsedavanje Savetom EU preuzima od Švedske i to samo tri nedelje pre nego što se u toj zemlji, 23. jula, održavaju prevremeni parlamentarni izbori. Trenutno je neizvesno kako će proći aktuelni socijalistički premijer Pedro Sančez, a na pitanje o mogućem uticaju izbora na špansko predsedavanje, Sančez kaže: "Demokratija nikada nije problem. Nije ovo prvi put u Evropi da se tokom predsedavanja EU održavaju izbori. Već je bilo promene vlasti".
Kako piše Dojče vele, za razliku od štedljivih Šveđana, španska vlada neće štedeti sredstva kako bi svoju zemlju odgovarajuće predstavila evropskoj javnosti. Uobičajeni neformalni sastanci Veća, odnosno posebni samiti čelnika Unije, održavaće se na 22 različita mesta širom Španije, uključujući i ostrva kao što su Majorka ili Kanarska ostrva.
I dok su četiri prioriteta jasno definisana, očekuje se da će najvažnije teme tokom narednih šest meseci biti Ukrajina i proširenje EU. Proširenje je, kako je rekao ambasador Španije u Srbiji Raul Bartolome Molina, jedna od najvažnijih politika EU i Španija je naklonjena tome. Kako je dodao, radiće se na tome kako bi se Zapadni Balkan približio procedurama, te najavio mogućnost da se u decembru na međuvladinoj konferenciji otvore klasteri sa Srbijom. Kada je reč o Kosovu, ambasador naglašava - stav Španije ostaje nepromenjen.
"Podrška Borelju i Lajčaku, ali to ne znači da će se stav Španije promeniti"
Za ambasadora Španije trenutna situacija na Kosovu je zabrinjavajuća, ali se on nada da će pregovori dovesti do rešenja. Kako je dodao, činjenica da ta zemlja podržava pokušaje evropskih predstavnika Žozepa Borelja i Miroslava Lajčaka da reše situaciju, ne znači da će se stav Španije promeniti.
"Poglavlje 35 u pregovaračkom procesu govori o normalizaciji odnosa, a ne o priznanju i u Španiji u glavnim strankama postoji konsenzus da čak i ako dođe do promene vlade, neće biti promene stava, konsenzus o tom pitanju se neće promeniti, bar kada se radi o glavnim političkim strankama", rekao je on za Tanjug, ali i dodao da Madrid podržava takozvani francusko-nemački plan.
Kako je za Euronews Srbija rekao Slobodan Zečević, naučni savetnik u Institutu za evropske studije, Španija vidi Kosovo kao "pretnju samima sebi", te u tom kontekstu ima veoma korektan stav prema Beogradu, u smislu nepriznavanja nezavisnosti i ostaće pri tome.
Povezane vesti
"Vide ga kao mogućnost da se Katalonija jednog dana otcepi od Španije - kao opasan presedan koji im apsolutno ne odgovara. Ne priznaju nezavisnost Kosova i vrlo su čvrsti u tome, čak je prethodna vlada Španije bila još čvršća i postavljala posebne uslove kada je reč u učestvovanju Kosova na nekim sastancima. Ali, globalna politika EU ide u prilog Kosovu jer najveće države podržavaju nezavisnost Kosova, što je naš najveći problem. Španija tu ne blokira neke strateške odluke EU. Recimo ovaj Ohridski dokument nisu blokirali, a prilično je kontroverzan kada je reč o Kosovu, u smislu da se na jedan posredan način govori o tome da je Kosovo nezavisna država koja učestvuje u međunarodnim odnosima. Malo je dvosmislen taj njihov stav - oni ne priznaju nezavisnost Kosova, ali ne blokiraju te strateške odluke EU vezane za dijalog Beograda i Prištine", rekao je Zečević.
Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za Euronews Srbija da ovaj period treba iskoristiti da se nađu rešenja, jer reči koje dolaze iz Brisela su da će EU biti mnogo odlučnija u vezi sa tenzijama na Kosovu.
"Svakako da će se pritisak na vlasti u Beogradu i Prištini povećati. Mislim da se mora pristupiti traženju rešenja, imajući u vidu da se pominje i mogućnost, o čemu je govorio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je rekao da se predlaže odrađavanje međunarodne konferencije gde bi učestvovale određene zemlje EU, Priština i Beograd, i da će se tu tražiti rešenje po principu koji veoma liči na Dejtonsku konferenciju", rekla je ona.
A kada je reč o evropskim integracijama, Srbija ima podršku Španije, međutim, analitičari ne očekuju da će Madrid uspeti mnogo toga da promeni u narednh šest meseci. Uz tom, sam ambasador navodi da ima još mnogo toga da se radi, a da je jedna od najvažnijih stvari usaglašavanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, koja podrazumeva uvođenje sankcija Rusiji.
"Nismo na to mogli naići kod najava španskog predsedavanja, da tu postoje neke posebne ideje i neki izričiti naglasak. Po nekim ispitivanjima javnog mnjenja generalno, porasla je podrška građana u EU za dalje proširenje, ali je to izazvano pre svega ratom u Ukrajini pa se prelilo i na naš region. odgovarajuće administrativne i političke strukture EU su svesne da je neophodno prilagođavanje, pa sve više prostora zauzimaju ideje o postupnoj integraciji, da se određeni delovi i evropskog tržišta, i raznih mehanizama i programa koji ima EU, postepeno otvaraju ka zemljama koje imaju aspiracije da postanu nove članice, kao što smo mi", navela je Minić.
profimedia
Kako je dodao Zečević, pitanje reforme EU je jedna od tema za koju misli da neće biti rešena za vreme španskog predsedavanja, ali da će se sigurno razgovarati o tome.
"To je generalno jedan problem koji zadire u samo ustrojstvo EU. Oni polaze od pretpostavke da, ako ne mogu da donose odluke kvalifikovanom većinom, još više nego danas, onda ne mogu da prime nove članove. Gde god postoji pretnja veta u nekim strateškim oblastima, oni se boje da prime nove članove, jer je i ovako stvar komplikovana kada je reč o donošenju strateških odluka unutar EU. Naravno da će se i za vreme njihovog predsedavanja voditi pregovori o reformi EU. Tu je naravno najveći problem spoljna politika i bezbednost, jer je to esencija suvereniteta država, i mnoge države, kao Mađarska, pa čak i Poljska i neke druge, neće da prihvate kvalifikovanu većinu", naglasio je Zečević.
Povezane vesti
Šta će još biti na agendi Španije?
Kako je naveo naveo Raul Bartolome Molina, Vlada Španije je napravila program predsedavanja, prema kojem su prioriteti reindustrijalizacija EU i strateška nezavisnost, promovisanje zelene agende i pitanja zaštite životne sredine, socijalna ekonomija u smislu veće socijalne i ekonomske pravde i četvrti jačanje jedinstva EU, rešavanje finansijskih pitanja i politika proširenja ka Zapadnom Balkanu i približavanje tog regiona EU.
"U prioritetima koji su definisani, veliki je fokus na ekonomskim pitanjima, imajući u vidu ne samo energetsku krizu izazvanu ratom u Ukrajini, već i izazov postavljen evropskoj privredi, da konsoliduje lance snabdevanja, proizvodne lance, koji su u velikoj meri bili eskterno povezani, da se oni približe jedinstvenom evropskom tržištu. To predstavlja šansu i za naš region", rekla je Minić.
Kako je dodala, ovih šest meseci bi trebalo iskoristiti da se promovišu ideje industrijskog razvoja u EU i zelene tranzicije, da svi u regionu takođe stavimo na to odgovarajući fokus.
"Nažalost, svi se u regionu bave problemima koje pre svega imamo na Kosovu i u BiH. Umesto da koristimo ne samo ovo što se nudi od španskog predsedavanja implicitno našem regionu, nego i ovo što je pominjala Fon der Lajen. Ona je ponudila novi plan za podsticaj rasta i razvoja u našem regionu. Taj plan podrazumeva veće uključivanje našeg regiona u tržište EU, razvoj regionalne ekonomske integracije, ubrzanje najbitnijih reformi, i povećanje pretpristupnih fondova za zemlje regiona. Imamo mogućnosti, na nama je da ih iskoristimo i izađemo iz tenzija koje koče ovaj region", dodala je ona.
Kako objašnjava Zečević, relativno novi cilj je reindustrijlizacija.
"Tu Francuzi uglavnom instistiraju. Reč je o tome da se vrate fabrike koje se bave strateškim proizvodima na teritoriju EU. Oni su shvatili uz rat u Ukrajini, da je situacija u svetu relativno nestabilna, da je moguć i eventualni sukob sa Kinom u nekoj daljoj perspektivi, pa je za njih vitalno, kao što radi i SAD, da vrate strateške proizvodnje. Tu je farmaceutska industrija koja je dosta preseljena u Aziju, onda proizvodnja mikročipova koji su dosta važni za automobilsku i vojnu industriju", rekao je on.
Ugovorom iz Lisabona (2007) utvrđeno je da se svakih šest meseci predsedavanje Savetom rotira između država članica EU. Sa španskim predsedavanjem počinje nova predsednička trojka u kojoj su i Belgija, koja će predsedavati u prvoj polovini, i Mađarska, u drugoj polovini sledeće godine. Trio definiše dugoročne ciljeve i priprema zajednički program koji definiše teme i glavna pitanja kojima će se Savet baviti u periodu od 18 meseci.
Komentari (0)