ZSO i dalje "u makazicama": Srbi sa KiM poručuju da je kucnuo čas, ali do otvaranja ključnog pitanja ostaje niz prepreka

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/07/2023

21:44

ZSO i dalje "u makazicama": Srbi sa KiM poručuju da je kucnuo čas, ali do otvaranja ključnog pitanja ostaje niz prepreka - Copyright Tanjug

veličina teksta

Aa Aa

Uoči Vidovdana, na protestima u Kosovskoj Mitrovici i Gračanici, Srbi su objavili "Vidovdansku deklaraciju", u kojoj se, između ostalog, pitaju hoće li konačno da bude formirana Zajednica srpskih opština. Na nju čekaju već deset godina, od potpisivanja Briselskog sporazuma, ali ni posle najnovijih tenzija na severu Kosova, njeno osnivanje nije nimalo izvesnije. Baš zbog toga sve češće se čuje da bi u proces formiranja Srbi mogli da krenu samostalno, ipak, analitičari nisu sigurni koliko je to realna opcija, kao ni održavanje novih izbora na severu, što je jedan od ključnih zahteva zapadnih diplomata za deeskalaciju situacije.

Mesec dana prošlo je od kada su albanski gradonačelnici pokušali da uđu u zgrade srpskih opština na severu Kosova i Metohije što je rezultiralo nasilnim akcijama kosovske policije, kao i sukobom okupljenih sa KFOR-om. Ozbiljna kriza koja je potpuno paralisala odnose Beograda i Prištine ni do danas nije razrešena, a u međuvremenu zvaničnici Srbije upozoravaju da je srpski narod na Kosovu i Metohiji izložen svakodnevnoj torturi, bezrazložnim hapšenjima i nasilju kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Epilog nije stigao ni prošlog četvrtka kada su predstavnici EU sazvali hitan sastanak u Briselu koji je u sedište Evropske službe za spoljne poslove doveo i srpskog predsednika Aleksandra Vučića i Kurtija, doduše ne "oči u oči". Hapšenja Srba na severu su nastavljena, a nastavljeni su i protesti u više gradova. Srbi sa severa poručili su u utorak da će, ukoliko se nastavi "zulum" nad srpskim narodom, biti prinuđeni da odgovore svima koji im žele zlo i sanjaju rat umesto mira.

U "Vidovdanskoj deklaraciji" navodi se i da se Srbi sa severa "bolje sutra utkali" u Zajednicu srpskih opština koju je garantovala i međunarodna zajednica, da se deset godina čeka na pravo na život dostojan čoveka u 21. veku, na ostanak i opstanak na ovim prostorima.

"Kucnuo je čas da se istina istera na videlo i da se o ovom Vidovdanu jasno kaže - hoćemo li imati ZSO. U suprotnom, znamo šta nam je činiti", navodi se u tekstu.

Na pitanje da li je u ovom trenutku realno njeno samostalno formiranje, Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice kaže za Euronews Srbija da to nije moguće ni sada, niti u bilo kom trenutku. Kako kaže, trenutno postoji nekoliko verzija statuta ZSO, a najrelevantnija je ona koju je ranije ove godine predstavio u Briselu upravljački tim, ali koja nije bila prihvatljiva za druge dve strane. Upravo je o statutu u utorak govorio i predsednik Srbije.

"Siguran sam da će zapadnjaci doći sa nekom genijalnom idejom sa nekim tekstom statuta u kom nas neće ništa pitati. Očekujem mnogo, mnogo problema i muka, ali nije to od juče. Velika je nervoza zbog situacije u Ukrajini i neki misle da mi treba da platimo cenu za njihova neispunjena očekivanja", rekao je Vučić.

"Za formiranje ZSO potrebne funkcionalne lokalne administracije"

Kako su ranije pisali pojedini mediji, Srbi na KiM planiraju da samostalno krenu u formiranje ZSO. U planu je navodno da se u narednom periodu održi velika skupština srpskog naroda sa KiM, na kojoj bi bila proglašena ZSO i ustanovljeni organi Zajednice. Radosavljević, međutim, kaže da u ovim okolnostima ne vidi ni motivaciju od strane kosovkih Srba i Beograda da pokrenu ovu proceduru.

"Iako smo imali najave koje su dolazile iz Beograda da će se na Vidovdan preduzeti konkretni koraci, ti koraci su se verovatno odnosili na Vidovdansku deklaraciju koja je pročitana u Mitrovici i Gračanici, ali mislim da će ostati na tome. Mislim da je u ovom trenutku, ono što je prioritetno smirivanje situacije na terenu, na severu Kosova i pristupanje implementaciji tačaka koje je predložila Evropska unija koje podržavaju i drugi strani zvaničnici, a odnosi se na povlačenje kosovskih policajaca iz zgrada opština, da gradonačelnici preuzmu funkciju na alternativnim lokacijama, odnosno raspiivanje novih lokalnih izbora i osiguravanje da Srbi učestvuju na njima. Mi nemamo te uslove ispunjene, mi ne možemo da pričamo ni o ZSO, jer za formiranje takvog tela opet su nam neophodne i funkcionalne lokalne administracije", rekla je ona.

Euronews

Kako dodaje, u ovom trenutku i dalje nema značajnog pomeranja u procesu smirivanja kriza, posebno pomeranja sa strane prištinskih vlasti, konkretno premijera Aljbina Kurtija.

"Kako stvari stoje u ovom trenutku, iz perspektive osobe koja živi na severu Kosova, da ćemo mi prvo imati nažalost dalju eskalaciju, da bi možda međunarodna zajednica bila u mogućnosti da privoli te dve strane ka nekom konrkretnijem kompromisu u ovom slučaju", rekla je ona.

A kada je reč o izborima, na pitanje da li misli da će se oni ipak održati, karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da je jasno da će EU u narednom periodu insistirati na tome i ponavlja da je to teško prihvatljivo za srpsku stranu, jer nema ni reči o ZSO, niti garancija za normalan život Srba na KiM.

"Bojim se da je ovo teško prihvatljivo za Srbe na KiM, jer bez ZSO nemaju ključne garancije za svoj normalan život, za učešće u političkom životu, izlazak na izbore. Smatram da bez ZSO i vraćanje u prethodno stanje, uključujući i angažman prištinskih vlasti sa policijom, snagama bezbednosti i represijom teško da može biti deeskalacije i normalizacije stanja i vraćanje dijalogu", ocenio je Milivojević za Tanjug.

Da bi se došlo do izbora, napominje Radosavljević, postoji nekoliko preduslova koji bi do toga doveli - povlačenje specijalaca iz zgrada opština, povlačenje gradonačelnika, njihove ostavke ili održavanje referenduma gde bi se u suštini oni smenili.

"Da bi kosovski Srbi izašli na naredne izborima kao kandidati ili birači, neohodno je da se ispune uslovi koji stoje još od 5. novembra odnosno ranije, a odnose se generalno na kolektivno prisustvo pripadnika specijalnih jedinica na severu Kosova, o napuštanju baza koje su u međuvremenu formirane ovih specijalnih jedinica, o rešavanju problema sa eksproprijacijama, ali isto tako problem hapšenja koji se sada intenzivno dešava u poslednjih mesec dana", rekla je Radosavljević.

Mehanizmi međunarodne zajednice za kompromis

Visoki komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da će jedna od tema na samitu Evropskog saveta biti i Kosovo, kao i da će obe strane snositi posledice ukoliko ne dođe do smirivanja situacije.

"Radimo na tome da se izbegnu tenzije i da se stanje vrati u normalu. Zemlje članice su odlučile, na poslednjem sastanku Evropskog saveta, da se preduzmu mere, ekonomske i političke, kako bi stranama bilo jasno da će, ako ne budu doprinele miru, to imati svoju cenu", rekao je Borelj novinarima uoči početka samita Evropskog saveta.

Generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju Jan Gert Kopman ranije ove nedelje najavio je mere koje će Evropska komisija predložiti protiv vlasti u Prištini zbog nepoštovanja zahteva za deeskalaciju na severu KiM. Kopman je objasnio da te mere uključuju zamrzavanje rada tela u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, suspendovanje evropskih fondova za KiM i obustavljanje političkih kontakata sa vlastima u Prištini.

Kako ističe Radosavljević, velika odgvornost i jeste na međunarodnoj zajednici u ovom celom procesu i zbog krize u kojoj se sada nalazimo, a to je činjenica da je većina "pretnji" i upozorenja ostalo isključivo na rečima.

"Možda je najkonkretnija u svojoj reakciji su bile SAD, dok druge zemlje članice EU nisu adekvatno odreagovale, odnosno ispunile ono što su govorile. Mislim da u ovom trenutku, sa ovom populističkom politikom koja dolazi iz Pritine, popularnost kosovskog premijera samo raste među njegovim biračima i dok ti birači ne osete konkretne posledice na sopstvenoj koži mi nećemo imati konkretna pomeranja, odnosno konkretan vidljiv pritisak na kosovske institucije", rekla je ona.

Na pitanje šta bi predstavljale konkretne mere, Radosavljević ističe da su to one koje bi mogle da se osete trenutno.

"Govorilo se i o konkretnim merama koje su se odnosile i na viznu liberalizaciju Kosova, na članstvo Kosova u Savetu Evrope. Ipak, to su neke stvari koje se neće osetiti sada, na primer u slučaju vizne liberalizacije posledice promenjene odluke ako o tome govorimo se neće osetiti pre 1. januara. Nama je potrebno nešto što je trenutno i što u ovom trenutku može da izvrši pritisak na kosovskog premijera primarno kroz njegove simpatizere odnosno glasače. Ipak, poruke koje se odnose na razmatranje, suspenzije ili odlaganje dobijanja vizne liberalizacije za Kosovo bi eventualno imalo odjeka na popularnost ove vlade na Kosovu. Dalje, mnogo radikalnije mere odnose se na ekonomske sankcije, na ukidanje investicija, na prekid saradnje u tom smislu", istakla je ona.