Igre 
Lajčak za Euronews Srbija: Vučić i Kurti se saglasili oko novih izbora, Blinken i Fon der Lajen se bave rešavanjem krize
Komentari28/06/2023
-14:30
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je rekao da su se dve strane na poslednjem sastanku kriznog menadžmenta u Briselu saglasile da su novi izbori jedan od ključnih elemenata izalska iz aktuelne krize na severu Kosova, ali da se nisu saglasili kako treba doći do deeskalacije. On je u intervjuu za Euronews Srbija poručio da je situacija ozbiljna i da se niko ne pretvara da nemamo veliku krizu. Kako je naveo, ne postoji formalni rok do kada bi Beograd i Priština trebalo da ispune zahteve EU koji su formulisani u tri tačke, ali ističe da je situacija toliko napeta da time moraju da se bave najviši svetski zvaničnici, što utiče na imidž Srbije, Kosova i regiona.
Miroslav Lajčak je za Euronews Srbija govorio i o predlozima albanskog premijera Edija Rame, ali i o zabrani ulaska kamiona sa srpskom robom na teritoriju Kosova, kao i tome na koji način Evropska unija posmatra hapšenja Srba na Kosovu.
Počnimo od poslednjih komentara koje smo imali ovih dana, dolaze od Žozepa Borelja, nakon sastanka sa ministrima spoljih poslova zemalja članica. Oni već gube strpljenje, čuli smo i da se planiraju nove mere za Prištinu. Da li će biti mera i za Beograd i kako se to generalno posmatra?
- Mene kritikuju da sam više na strani Prištine nego Beograda, ali isto tako me kritikuju da sam više na strani Beograda nego Prištine. Verujem da to pokazuje da sam negde u sredini, kako bi i trebalo da bude. Mi smo veoma zabrinuti situacijom. Više od mesec dana imamo stotine ili hiljade ljudi na ulicama. Imamo pripadnike kosovske specijalne policije i pripadnike KFOR-a. To je situacija koja jasno pokazuje da može doći do provokacija. Imamo jako napetu atmosferu. Zato je za nas ključno pitanje da dođe do deeskalacije. Da se ljudi vrate svojim životima, a mi da se vratimo svom poslu i da se bavimo političkim pitanjima, a ne bezbednosnim.
U toj situaciju su evropske institucije, države članice i Evropska komisija odlučile o nekim merama, da pojačaju svoj uticaj na strane. Nije to moja inicijativa. Ja kao pregovarač ne igram ulogu u tome. Mere su vezane za jednu ili drugu stranu koja ne ispunjava to što se očekuje. Vi vrlo dobro znate, to su zahtevi EU bazirani na tri tačke: deeskalacija, novi izbori na severu sa učešććem kosovskih Srba i povratak dijalogu i implementaciji sporazuma iz Ohrida.
Do kad ćete imati strpljenja da čekate? Da li ste dali krajnji rok stranama da ispune te tačke?
- Ne postoji formalni rok. Ali u politici je sve povezano. Vidite koliko visokih međunarodnih predstavnika se angažuje po tom pitanju. Imali smo telefonske pozive predsednice EK Ursule fon der Lajen i državnog sekretara SAD Entonija Blinkena. Do te mere je situacija napeta i ozbiljna, da najviši svetski zvaničnici moraju time da se bave i da se uključe u rešenje. To sve se održava nekako i na atmosferu u međunarodnoj zajednici, na imidž Kosova, Srbije i čitavog regiona. Tako da, mislim da je pre svega u interesu Srbije i Kosova da se to pitanje reši i da region može da se bavi evropskim pitanjima, a ne kriznim menadžmentom.
Povezane vesti
Donekle vas kritikuju da deluje kao da reči EU gube na snazi u smislu te jedne konkretne reči, a to je – deeskalacija. Mi mesec dana slušamo o deeskalaciji. Bez ikakve namere da umanjim značaj toga, shvatajući šta želite da kažete, šta bi moglo još konkretnije da se uradi da bi do deeskalacije došlo?
- Deeskalacija znači to da se gradonačelnici povuku iz zgrada u kojim se sada nalaze, pre svega u Leposaviću. I da rade iz nekih drugih prostorija, kao što dvojica gradonačelnika već rade. Znači da se bave nekim administrativnim poslovima, ali ne političkim. Oni nisu dobili mandat za to od birača u srpskoj sredini. Istovremeno očekujemo i da se demonstranti, specijalna policija i KFOR povuku. Da imamo mir, da se ljudi vrate svojim životima, i da se mi vratimo našem poslu. To je deeskalacija. Onda je sledeći korak da razgovaramo kada imamo nove izbore i kako ćemo doći do njih.
Euronews
Da li očekujete nove izbore u narednim mesecima?
- Sigurno moraju novi izbori da se održe u narednim mesecima. I to je bila jedna od tačaka oko koje su se saglasili Vučić i Kurti. Jasno je da gradonačelnici nemaju legitimitet koji bi trebalo da imaju. Gradonačelnici sa legitimitetom mogu da budu samo oni koje izaberu Srbi sa Kosova. Pitanje kojim se bavimo je kada i kako ćemo doći do toga. I naravno, da imaju Srbi motivaciju da se osećaju bezbedno i da imamo izbore koji su slobodni i reprezentativni.
Mislite da su se saglasili o tome na ovom prethodnom sastanku koji je održan u Briselu? Kakvi su vaši utisci? Ima li ikakvih naznaka da mogu da se saglase oko nekih drugih stvari.
- Taj sastanak prošlog četvrtka u Briselu je bio sastanak kriznog menadžmenta. Znači nije bio sastanak koji je posvećen normalizaciji, dijalogu, nažalost. To što je pozitivno je da su i Vučić i Kurti shvatili koliko je ozbiljna situacija. To niko ne krije i ne pravi se da nemamo ozbiljnu krizu na severu. I drugo, saglasili su se oko toga da jedan od ključnih elemenata izlaska iz krize jesu novi izbori. Ono gde se nisu složili, to je pitanje deeskalacije. Kako će ovi gradonačelnici da funkcionišu i odakle.
Albanski premijer Edi Rama se sastao sa Boreljom. Nakon tih sastanaka rekao je detalj koji je zaintrigirao javnost, odnosi se na mogućnost održavanja konferencije na kojoj bi bili lideri Beograda, Prištine, EU i SAD. Da li je to inicijativa EU ili Edija Rame?
Povezane vesti
- To je inicijativa Edija Rame. Moram da kažem on da igra aktivnu i konstruktivnu ulogu u čitavoj krizi, jer je dobar poznavalac situacije na terenu. Naravno, kao premijer Albanije, njegov glas je dovoljno autoritativan da se čuje. Ja sam u redovnom kontaktu s njim, i znam koliko je uložio vremena i autoriteta da se nađe rešenje. To je predlog sa kojim je on došao. Mi smo u svakodnevnom kontaktu sa SAD i sa ključnim evropskim prestonicama. Ali naravno, najbolja platforma za rešavanje pitanja je dijalog i mi treba da se vratimo dijalogu.
Ne biste isključili mogućnost takve konferencije?
- Nije bilo razgovora o tome kakava su očekivanja od te konferencije. Prerano je da spekulišemo o tome. Još jednom želim da istaknem da vidim Raminu ulogu kao konstruktivnu.
Da li je konstruktivan bio njegov predlog koji se tiče ZSO?
- To je jedan vrlo ozbiljan i dobar papir. Mi smo ga analizirali i mislim da je to kvalitetan papir. Naravno, dolazi izvan procesa. Po svim dokumentima iz dijaloga je jasno da statut ZSO treba da se izgradi u dijalogu. Što se tiče procesa, on dolazi van. Ali što se tiče suštine i sadržaja, ima elemenata koji mogu da se iskoriste.
Pušteni su kosovski policajci, pušten je jedan uhapšeni Srbin. Ali je isto tako još jedan uhapšen i to dan nakon razgovora u Briselu. Da li su to neke poruke koje Beograd i Priština šalju EU?
- To pitanje hapšenja je vrlo osetljivo pitanje, i jedan ogroman "iritant" u čitavom procesu. Što se tiče hapšenja Srba sa Kosova, čujemo sa kosovske strane da je to vladavina prava i da ima dovoljno materijala protiv tih ljudi. Od strane Srbije čujemo da je to politička kampanja protiv čitavog srpskog naroda na Kosovu. Zato je apsolutno ključno da imamo detaljan uvid u svaki konkretan slučaj, da možemo da procenimo suštinu. Zato smo dali novi zadatak Euleksu, koji to ima u svom mandatu. Visoki predstavnik je zatražio od Euleksa da detaljno i robusnije nego do sada prati sve te slučajeve. Da imamo tačan uvid i da možemo na osnovu te analize da kažemo kako mi vidimo te slučajeve. Jasno je da, ako je neko prekršio zakon, mora da snosi odgovornost. Sa druge strane, ne smemo da dozvolimo da hapšenja budu zloupotrebljena zbog političkih ciljeva.
Još jedna od stvari koja stvara eskalaciju na terenu jeste zabrana ulaska kamiona sa srpskom robom na teritoriju Kosova. Kako vidite to?
- Mi se zalažemo i trudimo se da uspostavimo upravo suprotno. Četiri evropske slobode,a to znači i slobodan protok robe. Ove blokade su upravo suprotno. I to je pitanje za EK pre svega, ali naravno i pitanje obaveza u odnosu na članstvo u CEFTA. I pitanje je sklada mera sa pismom i duhom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Niko ne može da kaže da je to potez koji približava region EU. I to treba da se reši što pre.
U nekoliko navrata mogli smo da čujemo od vas i vaših kolega da bi situaicja trebalo da bude rešena u narednom periodu, imajući uvidu da Evropsku uniju i Ameriku očekuju izbori i da ćete svi zajedno imati druge stvari kojima bi trebalo da se bavite. Da li u ovom trenutku možete da kažete da ste optimistični da će bilo šta da se završi do kraja godine?
- Možemo brzo i jednostavno da se vratimo na proces normalizacije. Stvarno treba da izvršimo deeskalaciju. I onda možemo da nastavimo rad na implementaciji. Imamo sporazum koji tačno kaže šta treba da radimo. Ne treba da razmišljamo o tome - šta sad. Platforma je tu. Ali moram da kažem da su stvarno EU, SAD i međunarodna zajednica iritirane time da ponovo treba da se bavimo krizom na severu Kosova u situaciji kad imamo rat u Ukrajini i kad bi trebalo da se fokusiramo na to. Ta kriza nije trebalo da se desi. Bila je predvidiva, bilo je jasno kakve će izazvati posledice i zato međunarodna zajednica gubi strpljenje. Ta kriza je izazvana bez potrebe i zato svi očekuju da ćemo se vratiiti agendi i normalizaciji.
Komentari (0)