Scenariji za rasplet krize na KiM: Dok se čeka odluka o sastanku u Briselu, postor za smirivanje tenzija se sužava

Komentari

Autor: Euronews Srbija

22/06/2023

08:02

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Prema rečima američkog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, situacija na Kosovu je takva da ona ima potencijal da preraste u regionalni konflikt. Eskobar u tom mišljenju nije usamljen, ali pitanje koje, i pored svih upozorenja na opasnost od eskalacije, ostaje da visi u vazduhu tiče se toga postoji li ključ za rešavanje aktuelne krize. Dok se i dalje čeka odluka o susretu srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Briselu, analitičari ukazuju da je prostora za kompromis između dve strane malo.

Da bi otišao na sastanak sa Kurtijem, Vučić je jasno predočio šta su predulovi: oslobađanje uhapšenih Srba, povlačenje albanskih gradonačelnika sa severa, povlačenje specijalne policije, a onda i formiranje Zajednice srpskih opština. Sa druge strane, Kurti kaže da je spreman da ide u Brisel kako bi izneo sve informacije o uhapšenim pripadnicima kosovske policije.

Za ovaj čvor, rasplet zasad nije na vidiku, a sagovornici Euronews Srbija ukazuju da je lopta trenutno u dvorištu međunarodne zajednice. Prema njihovom mišljenju, ovo je jedna od najkomplikovanijih situacija u poslednjih 20 godina na Kosovu, a put da se napetosti reše jeste da se sprovede ono što je već dogovoreno.

"Plan je da se sprovede ono što je potpisano. Zavaravaju nas novim planovima, mi ih potpišemo, ono što je u interesu Prištine oni sprovedu, ono što je u interesu stvaranja kompromisa između Beograda i Prištine to niko ne pominje. Sporazum iz 2013. je bio da se ukinu paralelne institucije i da Srbi učestvuju na kosovskim izborima, da policajci uđu u kosovsku policiju, a sudije u sudski sistem i to su Srbi uradili, a za uzvrat ono što je bilo pitanje da ROSU ne može da ide na Kosovu i formiranje ZSO. 2015. se ponovo potpisuje sporazum sa ovlašnjenjima koje treba da ima ZSO. Vreme prolazi, a nema pritiska", rekao je za Euronews Srbija nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova Zoran Anđelković.

Najkomplikovanija situacija u poslednjih 20 godina

Kriza na severu izazvana upadom kosovskih specijalaca u opštinske zgrade, kako bi postavili albanske gradonačelnike, ušla je u četvrtu nedelju, a da Kurti nije zasad ispunio nijedan zahtev koji mu je Zapad predočio. Dodatno zaoštravanje usledilo je ubrzo, a situacija zategnuta u utorak hapšenjem trojice naoružanih kosovskih policajaca na teritoriji centralne Srbije.

"Imali smo mi teške periode svih ovih godina ali sasvim sigurno je izuzetno komplikovana. Pre nego što su organizovani izbori ja sam više puta rekao da ukoliko se oni organizuju na način na koji Kurti to hoće i ukoliko to zemlje Kvinte priznaju da je to legalno uvođenje aparthejda u srcu Evrope. Jasno je bilo i da kad su odloženi prethodni izbori, bilo je jasno da Srbi neće izaći. Kada ste svesni da ćete sa 100 birača upravljati sa 17.000 18.000 građana, nema druge nego to je legalizacija aparthejda na jednoj teritoriji", rekao je Anđelković.

Kako on dodaje, ovde je problem što zemlje Kvinte od početka popuštaju.

"Rade sve kako bi se došlo do toga da Srbija digne ruke od odbrane Srba na Kosovu ili da se postigne bilo kakav sporazum. Kad nekom 15-16 godina dozvoljavate sve, onda on kad podivlja nema šta da mu kažete. Da vas podsetim na period od ohridskog dogovora, gde je dogovorena mapa puta. Prva tačka je bila formiranje ZSO. Kurti je po povratku u Prištinu krenuo da zateže. Primili su kandidaturu za Savet Evrope i doneli odluku o bezviznom režimu. Nagrađivanja Kurtija je bilo i kada je on podizao tenziju. Zašto ne bi verovao da mi se ni sada ništa neće dogoditi, niti prištinskoj administraciji bez obzira kakve sve konflikte izazivaju", napomenuo je Anđelković.

Novinar Idro Seferi kaže da na Kosovu ima dosta kritika na rad vlade i premijera. Sve opozicine stranke su kritikovale poslednje događaje na severu. Dodaje da to njima izgleda kao ponižavanje Kosova u svakom smislu, a naročito kada odnosi sa Briselom i Vašingtonom ne izgledaju onakvi kakvi su bili za Kosovo, te da ih to zabrinjava.

"Sa druge strane, poslednjih godinu dana imamo neki paralelni proces u odnosu na dijalog, nešto se dogovara u Briselu i Ohridu ali na terenu se konstantno dešava situacija koja podiže nivo nacionalizma generalno. Ja duboko verujem da su Srbi na severu taoci i Beograda i Prištine. Sa druge strane, Kurti ima svoju retoriku kojom delimično pokušava da spasi svoj rad na čelu vlade, a istovremeno opoziciji u ovom trenutku ne odgovaraju izbori. Imali smo izlazak Srba iz institucija što je jedan od velikih pogrešnih koraka, a onda ovaj pokušaj da se sprovodi vlast. Kvinta jeste podržala izbore, ali van svake logike je da Albanci vrše vlast u Zvečanu, Leposaviću gde Srbi nisu učestvovali na izborima. Ne može da izađe na dobro kada ljudi koji tu žive nisu učestvovali na izborima", rekao je Seferi.

Koraci za deeskalaciju

Nakon svega što se poslednjih nedelja događalo na severu Kosova, a naročito posle hapšenja trojice pripadnika kosovske policije, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i dijalog Žozep Borelj pozvao je Vučića i Kurtija u Brisel, a kao potencijalni datum susreta pominjao se 22. jun. Konačnog datuma, međutim, nema, a pitanje koje se postavlja je kako se uopšte vratiti na teren pregovora u situaciji kada ni jedna ni druga strana ne popuštaju u svojim zahtevima.

Poslednja informacija je da je specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je rekao da će lideri Beograda i Prištine doći u Brisel na dijalog i da se radi na datumu. On je u razgovoru za Atlanski savet u kojem je učestvovao zajedno sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskbarom rekao da nije bilo slučaja da su lideri odbijali da dođu u Brisel i da zbog toga nije zabrinut zbog retorike.

Ipak, čak i ako do susreta dođe, njegovi dometi zasad su velika nepoznanica. Politikolog Ognjen Gogić za Euronews Srbija kaže da se neće otići daleko od toga da se dogovori povlačenje - "da se povuče specijalna policija, da se povuku Srbi sa protesta i da eventualno KFOR onda ostane tu da popuni vakuum".

"Mislim da je to najviše što se može, mislim da će se verovatno odustati od te ideje da se dogovore izbori jer ne postoje uslovi i možda će se ići na tu varijantu koju su Amerikanci predlagali ranije da gradonačelnici nastave da obavljaju tehnički mandat sa nekih drugih lokacija, a onda će verovatno uslovi Prištine biti verovatno neka vladavina prava, a to je procesurianje nekih koji su bili odgovorni za ove napade na KFOR. Verovatno će uslov Prištine biti da jedan broj ljudi ostane u pritvoru, da se ipak neki postupci pokrenu", rekao je Gogić.

Prostora za kompromis nema, kaže za Euronews Srbija pravnik iz Kosovske Mitrovice Marko Jakšić. Kako je rekao, boji se da će na kraju procesa "Kurti ponovo biti pobednik".

"On je taj koji pali nekoliko vatri i onda međunarodna zajednica gasi samo onu poslednju. Ukoliko bi međunarodna zajednica bila iskrena i stvarno rešena da stvori uslove za multietnički život na Kosovu, gde su svi jednaki, koliko još juče bi uspostavila vojnu kontrolu nad severom i KFOR bi preuzeo i nadležnost koja se tiče bezbednosti i administrativnu nadležnost. U takvim okolnostima bismo nakon šest meseci mogli da razgovaramo o održavanju novih izbora. Međutim Zapad je opterećen integritetom i suverenitetom Kosova tako da se to neće desiti", rekao je on.

Da će Srbi sami da formiraju ZSO?

Kako je naglasio Jakšić, ZSO o kojoj se danas razgovara je bil a ključna stavka prvog Briselskog sporazuma 2013. I to je bilo ključno pitanje koje je moralo da bude ispunjeno u zamenu za izlazak na izbore i integraciju u institucije.

"Kurti čvrstim stavom dolazi do toga da se njihovi zahtevi apsolutno ostvaruju do krajnjih granica. Voleo bih da predsednik Vučić jednom bude dosledan u vezi sa nama na Kosovu, posebno nas na severu i ne ode na razgovore dok svi Srbi koji su uhapšeni poslednjih dana ne budu oslobođeni, međutim, strah me je i siguran sam će kao i svaki put pravdajući to velikim pobedama otići tamo i prihvatiti nešto što će nas još više poniziti i ugroziti naš opstanak na ovoj teritoriji. Već deset godina birokrate iz Brisela, Vašingtona, Beograda i Prištine potpisuju sporazume koji mi treba da živimo na severu. Čak i da budu oslobođeni svi Srbi, to će biti samo gašenje jednog požara privremeno a onda će Kurti da krene sa nekim novim aktivnostima", rekao je on.

Na pitanje da li veruje da će Srbi možda sami formirati ZSO, Jakšić kaže da ga to ne bi iznenadilo, iako to može da bude sporno.

"Moguće da bi to i međunarodna zajednica prećutno prihvatila jer kako god da je situacija loša svih ovih dana se Ohridski sporazum de fakto sprovodi i ukoliko bi se Srbi sami organizovali i održali konstitutivnu sednicu ZSO i to bi bio deo tog procesa. Čini mi se, možda grešim, čini mi se da bi Kurti pokušao da spreči taj skup i uhapsi ljude koji su tu što bi donekle pogoršalo ionako lošu situaciju. Nije nemoguće da dođe do formiranja Zajednice. To je problematično iz mnogo aspekata jedan od njih je i što da na severu u četiri opštine su odbornici i gradonačelnici Albanci tako da bi zajednica bila sastavljena od šest srpskih opština - dve sa juga i četiri sa severa u kojima Albanci imaju većinu", zaključio je on.