Lajčak: Dijalog u Briselu će se održati, radimo na datumu, ako bi lideri rekli "ne" to bi bio ozbiljan negativni akt

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je rekao da će lideri Beograda i Prištine doći u Brisel na dijalog i da se radi na datumu. On je u razgovoru za Atlanski savet u kojem je učestvovao zajedno sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskbarom rekao da nije bilo slučaja da su lideri odbijali da dođu u Brisel i da zbog toga nije zabrinut zbog retorike. 

"Oni će doći. Mi radimo na datumu, ali da kažu 'ne' pozivu EU, to bi bio veoma ozbiljan i veoma negativan akt. Tako da, sastanak će se održati", rekao je Miroslav Lajčak.  

Poručio je da je deeskalacija ekstremno važna, jer ne možemo imati proces normalizacije dok god su stotine i hiljade ljudi na ulicama.  

"Zbog toga mislim da svi razumeju da je prvi korak da se dozvoli ljudima da nastave živote i da se policija i KFOR povuku. Onda moramo da se saglasimo o datumu izbora u skladu sa Ustavom Kosova i pravnim okvirom i da se vratimo dijalogu", naveo je.  

Kako je dodao, ili ćemo imati dijalog, ili ćemo imati oštra rešenja, konfrontaciju i unilateralne akcije od obe strane. "U tom slučaju idemo ka ozbiljnoj eskalaciji i nasilju", poručio je.

Lajčak je naveo da je došao u Vašington na seriju sastanaka sa partnerima u SAD zato što veruje da je sada važan momenat i da mora da se razgovara o narednim koracima. 

Ponavlja da je sittuacija veoma teška i da ne krije da je zabrinut. "Smatram da je prvi prioritet deeskalacija, da se ljudi sklone sa ulica i da se vratimo dijalogu", rekao je Lajčak.

Smatra da za nerede u Zvečanu 29. maja nema opravdanja. "Nema sumnje da su tog dana došli ljudi s namerom da povrede nekoga, ili čak ubiju. Ali, isto tako, ne možemo reći za sve Srbe isto, da ima 45.000 kriminalaca na severu, već da identifikujemo stvarne kriminalce, a Srbima koji žele normalan život, da pomognemo", rekao je Lajčak.

"Nema roka za nove izbore"

Kada je reč o novim izborima za gradonačelnike na severu KiM, Lajčak je ocenio da bi bilo dobro da bude izbora što pre.

"Međutim, nema krajnjeg roka, sve zavisi od političke volje. Naravno, tu je pravna procedura koja mora da se ispoštuje", pojasnio je on.

Poručuje da je EU jasno pokazala da je spremna da ide ka pozitivnoj agendi, ali pre svega, deeskalacija je neophodna.

"Region je veoma zabrinut, jer ovaj sukob otvara brojna pitanja, investitori se pitaju da li je bezbedno ulagati u region... Lideri EU su veoma jasni, prate proces vrlo konkretno", kazao je Lajčak.

On je rekao da prvi korak mora da dođe od Prištine, koja treba da poruči gradonačelnicima da ne rade iz opštinskih kancelarija, a onda potom i od Srbije.

V. Ćup

"Ohridski sporazum je pravno obavezujući, oko toga nema dileme. Počeli smo implementaciju, usvojili deklaraciju o nestalim osobama, prva tri koraka su urađena, ali nas je sada zaustavila esklacaija. Ili ćemo imati normalizaciju ili konfrontaciju, nema treće", rekao je Lajčak.

On je istakao da nijedna od strana ne sme da radi ništa jednostrano, jer, kako je naveo, takvi postupci su dosad dovodili do nasilja, tenzija.

"Imamo platformu, sporazum iz Ohrida, ali ako nema toga, onda bi strane mogle da probaju da urade nešto na svoju ruku. Zajednica srpskih opština je međunarodno pravno obavezujuća za Kosovo, to nismo izmislili Eskobar i ja. Srbi treba da imaju pravo na zaštitu svoje kulture, jezika. Ono što želimo da uradimo je da zajednički uradimo statut, da se napravi najbolji model, ima 16 evropskih modela o zajednicama opština, nema potrebe da se ide dalje od toga", ocenio je Lajčak.
Na pominjanje mogućnosti da KFOR pojača snage na KiM, Lajčak smatra da bi to bio korak unazad.

"Kosovsko pitanje mora da se reši do kraja godine, jer u 2024. godini, Kosovo neće biti u centru pažnje. Idu izbori u SAD, Evropi...moramo da se vratimo za pregovarački sto što pre je moguće. Za političara je važno da bude u pravom timu, na pravoj strani istorije, ali to nije dovoljno. Ne možete reći EU i SAD da su u krivu, a vi ste u pravu", poručio je Lajčak.

Eskobar: Podržavamo napore EU da se kriza reši

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar poručio je da kriza na severu Kosova ima potencijal da preraste u regionalni konflikt, i da SAD u potpunosti podržavaju napore EU da tu krizu razreše. On je istakao da Kosovo želi da bude deo Evrope.

''Mi, kao najveći podržalac Kosova želimo da ih vidimo u EU i NATO, i aktivno ohrabrujemo obe strane da se fokusiraju na dijalog i snažno da rade kako bi postigli ono dogovoreno sporazumom iz Ohrida'', rekao je Eskobar. 

Izrazio je stav da trojica uhapšenih kosovskih policajaca treba odmah da budu pušteni na slobodu. 

''Želimo da se policajci odmah puste. Bilo da su kidnapovani ili da su se nekom greškom našli na srpskoj teritoriji, oni tamo nemaju šta da traže. Moraju odmah biti vraćeni porodicama'', rekao je Eskobar. 

Govoreći o izborima u četiri opštine na severu Kosova, on je rekao da je SAD videla potrebu za izborima, da su priznale rezultate i legitimitet gradonačelnika, ali i da su vladi u Prištini poručili da nije nužno raditi iz zgrada opština, 

'Video sam kako se tako radilo i u SAD, nije neobično raditi van zgrada predviđenih za to. U vladi sam od svoje 19. godine, i video sam kako se radi i sa drugih lokacija, na primer za vreme Kovida'', rekao je on. 

Upitan da prokomentariše proteste u tim opštinama, on je rekao da onaj ko napada pripadnike KFOR-a i kosovske policije treba da snosi posledice. 

''Pripadnici Kfora su nam, takođe, rekli da je 90 ljudi koji su bili tamo bili mirni demonstranti, koji žele bolji i mirniji život. Mi ne kažemo da su svi ti ljudi fašistički militanti'', rekao je. 

"Ohrabrujemo lidere da prihvate evropski plan"

Na pitanje kako SAD podržavanju EU u posredovanju u dijalogu Beograda i Prištine, on je istakao da je jedini put ka normalizaciji put dijaloga uz posredovanje EU, i da je dobro što je to posao EU. 

''Ohrabrujemo oba lidera da prihvate evropski plan bezuslovno, a ne njihove pojedinačne planove. Nema druge opcije za deeskalaciju, i moram da kažem da je evro-atlantska javnost po tom pitanju ujedinjena. Sama ideja da jedan od njih postavlja svoje uslove je nesmotrena'', ocenio je Eskobar. i dodao da bi voleo da vidi više ''strateške vizije'' od obe strane. 

Tanjug/Strahinja Aćimović

Dodao je da je, iz perspektive SAD, glavna karakteristika Balkana - velika prilika, i da sledeće generacije na ovom području mogu da kapitalizuju te prilike. 

''Verujem da ima nekih ljudi koji politički preživljavaju u uslovima permanentne krize, a nadam se da će obe strane i oba lidera shvatiti da je deeskalacija jedini način da se napreduje u regionu'', naveo je. 

Upitan za eventualne posledice za strane, on je istakao da su one očigledne, ali i istakao da SAD pre svega nude partnerstvo i koordinaciju. 

''Ako ne možemo da imamo osnovnu komunikaciju, ne možemo da idemo dalje ka implementaciji sporazuma iz Ohrida. Nije to pre svega posledica, već izbor koje obe strane moraju da naprave'', rekao je on i dodao da je cilj da se Kosovo približi Evropi i NATO-u, i da će SAD pomoći u tome da se investicije dovedu u region i Srbiju, ali da se to ne može učiniti ako ne postoje saradnja i vizija. 

Govoreći o pojedinim kritikama koje navode da je previše popustljiv prema srpskoj strani, on je ocenio da je sve što je SAD uradila u poslednjih 15 godina išlo u korist Prištine. 

''Srbija nije htela da prizna nezavisnost, mi se s tim nismo složili. Srbija je htela da kaže da su izbori i gradonačelnici bili nelegitmni, ali je i to prošlo. Srbiju smo pritisli i po pitanju automobilskih tablica i barikada, čak i u vezi sa Savetom Evrope, sve je to bilo protiv Srbije, gotovo unilateralno. Od Kosova tražimo da prizna i prihvati svoje međunarodne obaveze. Nije sve to bilo teško po Kosovo, čak naprotiv'', istakao je Eskobar.