Susret u Briselu "na klimavim nogama": Više scenarija za povratak na teren pregovora i svaki zahteva ustupke

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

20/06/2023

21:47

Susret u Briselu "na klimavim nogama": Više scenarija za povratak na teren pregovora i svaki zahteva ustupke - Copyright Tanjug/AP/Olivier Matthys, Miloš Milivojević, Darko Vojinović

veličina teksta

Aa Aa

Kada su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti u martu u Ohridu postigli dogovor, mnogi su to nazvali dugo očekivanim korakom napred. Tri meseca kasnije, odnosi Beograda i Prištine još su i lošiji, a na terenu situacije ide iz jedne u drugu krizu. U pokušaju da se još jednom spreči eskalacija, evropski zvaničnici pozvali su lidere dve strane u Brisel, ali je nastavak dijaloga i dalje na "klimavim nogama" jer, kako je rekao portparol Evropske unije Peter Stano, ni iz Beograda ni iz Prištine nije potvrđen dolazak.

"Neću da idem da razgovaram s Kurtijem dok ne bude pušten svaki uhapšeni Srbin, dok se ne povuku lažni gradonačelnici sa severa, dok se ne povuče njihova specijalna policija i dok ne prestane da hapsi Srbe svaki dan, a onda ćemo da razgovaramo o tome kako da se na najbrži način, u skladu sa onim što je potpisano, formira Zajednica srpskih opština", poručio je Vučić.

Nakon svega što se poslednjih nedelja događalo na severu Kosova, a naročito posle hapšenja trojice pripadnika kosovske policije, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i dijalog Žozep Borelj pozvao je Vučića i Kurtija u Brisel, a kao potencijalni datum susreta pominjao se 22. jun. Konačnog datuma, međutim, nema, a pitanje koje se postavlja je kako se uopšte vratiti na teren pregovora u situaciji kada ni jedna ni druga strana ne popuštaju u svojim zahtevima.

Poslednja informacija je da je specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je rekao da će lideri Beograda i Prištine doći u Brisel na dijalog i da se radi na datumu. On je u razgovoru za Atlanski savet u kojem je učestvovao zajedno sa specijalnim izaslanikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskbarom rekao da nije bilo slučaja da su lideri odbijali da dođu u Brisel i da zbog toga nije zabrinut zbog retorike.

"Oni će doći. Mi radimo na datumu, ali da kažu 'ne' pozivu EU, to bi bio veoma oozbiljan i veoma negativan akt. Tako da, sastanak će se održati", rekao je Miroslav Lajčak.

I on i Eskobar su istakli da očekuju deeskalaciju koreke ka rešenju krize. A rešenje je, kažu analitičari, isključivo političko, a ne policijsko. Oni smatraju da je neophodno da se Vučić i Kurti pozitivno izjasne o sastanku na visokom nivou, a iskustvo i pokazuje da se oni na te pozive nikada nisu oglušili.

"Bez obzira na to što oni uvek pred te sastanke, posebno nakon kriza, tvrdili pazar i govorili da možda neće da se odazovu, oni su se uvek odazvali. Tako da ja očekujem da će sastanak sigurno biti održan, ne znam na kom nivou - da li će to možda da bude na nivou Vučić-Kurti ili na nivou glavnih pregovarača Petković-Bisljimi to ne znam, to eventualno može da bude neka razlika, ali sigurno će se održati sastanak", rekao je za Euronews Srbija politikolog Ognjen Gogić.

Ipak, čak i ako do susreta dođe, njegovi dometi zasad su velika nepoznanica. Kako je za Euronews Srbija rekao Predrag Rajić iz Centra za društenu stabilnost, bez obostranih ustupaka nema dogovora, a Kurti, dodaje, "svaki ustupak Prištine doživljava kao sopstvenu kapitulaciju".

"Vreme da međunarodna zajednica zauzda Kurtija"

Kriza na severu izazvana upadom kosovskih specijalaca u opštinske zgrade, kako bi postavili albanske gradonačelnike, ušla je u četvrtu nedelju, a da Kurti nije zasad ispunio nijedan zahtev koji mu je Zapad predočio. Međunarodni posrednici zbog toga su već aktivirali nekoliko "kaznenih" mera, kao što je isključenje Kosova iz vežbe "Branilac Evrope 23".

Dodatno zaoštravanje usledilo je ubrzo, prvo ulaskom kosovskog ministra za infrastrukturu Ljiburna Aljiua u zgradu opštine Leposavić, iako mu je KFOR odbio posetu 9. juna, a onda i hapšenjem M.M. zbog optužbi za navodno učešće u incidentima 29. maja ispred zgrade opštine Zvečan. Nakon ovog, usledilo je još nekoliko hapšenja Srba zbog navodnog napada na novinare.

Tenzijama ni tu nije bio kraj, pa je situacija dodatno zategnuta u utorak hapšenjem trojice naoružanih kosovskih policajaca na teritoriji centralne Srbije. Odgovor Prištine bio je rampa za srpsku robu i kamione sa srpskim registarskim tablicama.

"Jedini način da se okonča spirala nestabilnosti na Kosovu i Metohiji je da SAD i EU primoraju Kurtija na prekid vršenja nasilja koje njemu lojalne jedinice sprovode nad Srbima u dužem vremenskom periodu. Za sada, Kurti se suočava sa simboličnim restriktivnim merama i sa verbalnim notama, što je očito daleko od dovoljnog", rekao je Rajić.

Koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić smatra da se ne može reći da nema reakcije iz Vašingtona i Brisela s obzirom da su diplomatske aktivnosti jako intenzivne, da postoji i paket mera koji targetira kosovsku vladu kako bi ispunila plan od tri tačke za deeskalaciju situacije na severu Kosova, što su, ističe on, situacije i okolnosti sa kojim se kosovska vlada nikada nije srela.

Dodaje za Tanjug da kosovski premijer Aljbin Kurti pokazuje rezistentnost prema takvim odlukama sa Zapada i da se postavlja pitanje do kada on može da ne primenjuje ono što se jasno traži od njega od strane međunarodnih partnera.

I Rajić ističe da je krajnje vreme da međunarodna zajednica "zauzda" Kurtija.

"Beograd je uvek bio za dijalog. Ali ako vidimo na koji način se ponaša Kurti, jasno je da osnova za optimizam u kontekstu uspeha ili makar napretka dijaloga, nema mnogo", dodao je.

Koraci za deeskalaciju

A baš kada je reč o dijalogu, Ognjen Gogić kaže da se postavlja pitanje u kom su stanju svi prethodno postignuti dogovori.

"Odgovor na pitanje jeste da mislim da ove krize označavaju zapravo potpuni neuspeh francusko-nemačkog predloga. Da li uopšte ima smislila govoriti o nekom novom dijalogu i sporazumima kad smo videli kako prolaze ti sporazumi", rekao je on.

On, međutim, ističe i da su najave Stana bile upozorajuće i da smatra da će se tu dogovoriti put ka deeskalaciji. Na pitanje kakav je to put, Gogić kaže da se neće otići daleko od toga da se dogovori povlačenje - "da se povuče specijalna poliija, da se povuku Srbi sa protesta i da eventualno KFOR onda ostane tu da popuni vakuum".

"Mislim da je to najviše što se može, mislim da će se verovatno odustati od te ideje da se dogovore izbori jer ne postoje uslovi i možda će se ići na tu varijantu koju su Amerikanci predlagali ranije da gradonačelnici nastave da obavljaju tehnički mandat sa nekih drugih lokacija, a onda će verovatno uslovi Prištine biti verovatno neka vladavina prava, a to je procesurianje nekih koji su bili odgovorni za ove napade na KFOR. Verovatno će uslov Prištine biti da jedan broj ljudi ostane u pritvoru, da se ipak neki postupci pokrenu", rekao je Gogić.

I Mijačić smatra da u ovom trenutku vanredni izbori na KiM nisu toliko bitno pitanje, jer bi organizacija izbora trajala jako dugo, najmanje šest meseci dok se organizuje kampanja i formira nova vlada, a na severu Kosova nema prostora da se šest meseci u ovakvim okolnostima sačuva mir.

"Najbitnije je primeniti tri tačke za deeskalaciju situacije koje je predložila evropska komisija, usvojile sve EU zemlje, SAD i Velika Britanija, a nakon ove bezbednosne krize mogu da se organizuju vanredni izbori na Kosovu, u nekoj drugoj atmosferi", zaključio je on.