Povratak pregovarača iz Rambujea: Ko je Džejms O'Brajen kog bi Vašington uskoro mogao da pošalje na Balkan

Komentari

Autor: Euronews Srbija

25/05/2023

07:03

Povratak pregovarača iz Rambujea: Ko je Džejms O'Brajen kog bi Vašington uskoro mogao da pošalje na Balkan - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena nominovala je Džejmsa O'Brajena za funkciju pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja. Ukoliko Senat bude potvrdio njegovu nominaciju, vašingtonska administracija biće pojačana na Balkanu još jednim iskusnim diplomatom koji dobro poznaje ove prostore i u čiju su političku biografiju upisani i Dejton, ali i pregovori u Rambujeu.

Pomoćnica američkog sekretara za evropska i evroazijska pitanja do marta ove godine bila je Karen Donfrid. Ona je na toj funkciji provela svega 18 meseci, a njeno službovanje, kako piše Glas Amerike, obeležila je ruska agresija na Ukrajinu, kao i pokušaj Sjedinjenih Američkih Država da formiraju i učvrste jedinstven zapadni stav u odnosu na Rusiju. Nastavak tog posla mogao bi sada da pripadne diplomati koji je već službovao u dve administracije kao specijalni izaslanik američkog predsednika, ali nominacija za novu funkciju mogla bi da znači i novi pokušaj Vašingtona da ubrza rešavanje otvorenih pitanja na Zapadnom Balkanu.

Posle ambasadora Kristofera Hila, učesnika u Dejtonskim pregovorima i novoimenovanog šefa Centra za globalni angažman Džejmsa Rubina, bliskog saradnika nekadašnje sekretarke Medlin Olbrajt, za ove prostore mogao bi da bude zadužen čovek koji je upravo povezan i sa Dejtonom i sa Olbrajtovom.

"Tokom karijere u Stejt departmentu vodio je veliki i uspešan program sankcija i savetovao je o nizu pitanja, uključujući mirovne pregovore u Evropi, naučne i ekološke sporazume i inicijative za istragu i krivični progon osoba odgovornih za ratne zločin", navodi se na sajtu Bele kuće.

Rambuje i Dejton

Reč je o čoveku koji trenutno obavlja funkciju šefa Kancelarije za koordinaciju sankcija, u rangu ambasadora i na kojoj je od prošle godine, a ukoliko nominacija bude potvrđena biće i nadređeni Gabrijelu Eskobaru, izaslaniku SAD za Zapadni Balkan, koji je trenutno i najangažovaniji američki diplomata kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine.

Ovaj bivši službenik Stejt departmenta i dobitnik brojnih nagrada za službu od 1989. do 2001. godine, bio je viši savetnik bivše sekretarke Medlin Olbrajt, kao prvi zamenik direktora za planiranje politika i predsednički izaslanik za Balkan.

Bio je deo američke delegacije tokom pregovora u Rambujeu 1999, a o njegovom učešću možda najbolje svedoči film "Rambuje, srpska priča" u kom o njemu govori profesor ustavnog prava i član srpske delegacije u Rambujeu Vladan Kutlešić. Kako je rekao, u periodu između februara i jula 1998. u Beogradu je boravio specijalni savetnik Medlin Olbrajt sa kojim je najveći deo "radio na otvorenim pitanjima statusa Kosova i Metohije u tom trenutku".

"Ideja je bila da se rezultat toga, što se tu bude postiglo, samo bude svečano potpisano na nekoj međunarodnoj konferenciji", rekao je Kutlešić u tom filmu.

U Rambujeu, O'Brajen je nio član delegacije SAD. U jednom trenutku, kada je došlo do zastoja u pregovorima, O'Brajen predlaže Kutlešiću da njih dvojica ponovo sednu i sastave tekst koji se odnosi na status Kosova, jer "neće biti dobro ako se ovako nastavi".

Njih dvojica rade cele noći, sastavljaju tekst za koji Kutlešić kasnije kaže da je "široka autonomija, sa puno elemenata nekonvencionalnog paralelnog političkog sistema, pri čemu je uzor bio belgijski model uređenja države". Tekst je ujutru predstavljen posrednicima - Kristoferu Hilu, Borisu Majorskom i Volfgangu Petriču. O'Brajen je tada rekao da je tekst dobar i da ga treba poslati u Beograd i Vašington. Rezultat je, međutim, takav da je Slobodan Milošević odbio tekst, diskvalifikovao Kutlešića i šefa pregovaračkog tima Srbije Ratka Markovića i u Rambuje poslao Milana Milutinovića da preuzme vođenje pregovora.

Osim ovoga, O'Brajen je bio uključen u pronalaženje rešenja za okončanje rata u Bosni i Hercegovini i pomogao u formulisanju Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine, kojim je taj rat okončan.

Predvodio je podršku SAD Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju sa sedištem u Hagu, koji je pomogao privođenje pravdi odgovornih za ratne i zločine protiv čovečnosti. Kao prvi predsednički izaslanik za pitanja talaca od 2015. do 2017. pomogao je u uspostavljanju kancelarije i radio na bezbednom povratku stotinu američkih državljana.

Nakon što je napustio vladu, bio je direktor i potpredsednik Olbrajt Stounbridž Grupe, međunarodne savetodavne kancelarije.

O’Brajen je diplomirao pravo na Jejlu i magistrirao na Univerzitetu u Pitsburgu. Ima i diplomu Makalester koledža u Minesoti. Član je Saveta za spoljne poslove, a u njegovoj zvaničnoj biografiji navodi se i da govori francuski i ruski jezik.

Američki "zamah" na Balkanu

Dolazak Džoa Bajdena na vlast u SAD, a potom i izbijanje rata u Ukrajini intenzivirali su aktivnosti Vašingtona na Zapadnom Balkanu.

Bajdenovo diplomatsko prestrojavanje počelo je imenovanjem Eskobara, a već tada se među stručnjacima stekao utisak da je Bajdenovoj administraciji cilj da pojača pritisak na Zapadnom Balkanu. O tome svedoči činjenica da je, za manje od godinu dana, na visoke pozicije, pre svega one zadužene za komunikaciju Vašingtona i zemalja regiona, imenovao ljude sa bogatim diplomatskim iskustvom koji u svojoj biografiji imaju upravo i niz angažovanja na "balkanskim temama".

Jedno od kadrovskih rešenja bilo je i imenovanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu. Ovaj iskusni diplomata "prekinuo" je penziju i počeo mandat u jeku krize koja je zahvatila Evropu. Važi za dobrog poznavaoca regiona i čoveka koji ima "visok nivo odnosa" sa američkim državnim sekretarom i sa predsednikom SAD, a njegov dolazak u Beograd označio je i "dizanje rampe" za brojne američke diplomate koji su u proteklih godinu dana posetili Srbiju.

Između ostalih, Beograd je posetila i Karen Donfrid, koja je bez okolišanja i u Prištini poručila da "SAD žele konačan sporazum Kosova i Srbije uz obostrano priznanje, što će biti garant mira i ekonomskog prosperiteta".

U rešavanju krize na severu Kosova, koje su prošle godine u više navrata pretile eskalacijom, SAD su bile posebno angažovane, a čini se i postale najglasnije da se pitanje konačno reši, pre svega kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština.