Igre 
Američko diplomatsko prestrojavanje na Zapadnom Balkanu - nova lica za novu ofanzivu
Komentari14/10/2021
-19:17
Nakon što je na severu Kosova nedavno okončana jedanaestodnevna kriza, postalo je jasno da su Sjedinjene Američke Države rešene da intenzivnije posreduju u rešavanju ovog pitanja. Smena administracije u Vašingtonu dovela je i do "prestrojavanja" na nizu diplomatskih pozicija koje bi mogle da budu ključne za dešavanja na Zapadnom Balkanu, a u jeku novih tenzija na Kosovu i polemika da li će SAD imenovati i specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine pojavila se i opcija da je moguć dolazak novog ambasadora u Srbiju.
Od prethodne američke administracije Donalda Trampa, novoj pod rukovodstvom aktulenog predsednika Džoa Bajdena u zaostavštinu ostao je Vašingtonski sporazum, potpisan u Beloj kući. Ono što, kako je sve jasnije, nije i neće ostati, su kadrovska rešenja.
Bajdenovo diplomatsko prestrojavanje počelo je imenovanjem Gabrijela Eskobara, a kako će se završiti biće poznato u narednom periodu. Ipak, već sada se stiče utisak, smatraju stručnjaci, da je Bajdenovoj administraciji cilj da pojača pritisak na Zapadnom Balkanu, a o tome svedoči činjenica da je, za manje od godinu dana, na visoke pozicije, pre svega one zadužene za komunikaciju Vašingtona i zemalja regiona, imenovao ljude sa bogatim diplomatskim iskustvom koji u svojoj biografiji imaju upravo i niz angažovanja na "balkanskim temama".
Kao poslednja u nizu, u pojedinim domaćim medijima pojavila se vest da će na poziciju ambasadora SAD u Beogradu stići Kristofer Hil, a iako ova informacija nije potvrđena, sagovornici Euronews Srbija kažu da bi njegovo imenovanje bio sigaran znak Amerike "želi nešto da završi" u ovom delu sveta.
Ko je Kristofer Hil?
U prethodnih nekoliko dana u medijima se više puta govorilo o Kristoferu Hilu. Prvo je list "Danas", pozivajući se na više nezvaničnih diplomatskih izvora, objavio tekst o tome da će sadašnjem ambasadoru Entoniju Godfriju biti skraćen mandat i da će na njegovo mesto doći diplomata blizak Gabrijelu Eskobaru, nedavno imenovanom zameniku pomoćnika državnog sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja Stejt departmenta. Potom je i "Blic" objavio da će "za novog ambasadora SAD u Srbiji biti imenovan iskusni američki diplomata i poznavalac prilika u regionu Kristofer Hil".
Reč je o diplomati koji je poznavalac regiona i blizak prijatelj američkog predsednika Džoa Bajdena. Ambasadorsko mesto poslednji put je imao u Iraku, od aprila 2009. do avgusta 2010, a pre Iraka, Hil je bio pomoćnik državnog sekretara za istočnu Aziju i Pacifik. Obavljao je funkciju ambasadora SAD u Republici Koreji, Poljskoj, ali i Severnoj Makedoniji (1996-1999).
Vest o njegovom imenovanju, međutim, nije potvrđena, a iz Ambasade SAD u Beogradu FoNetu je rečeno da će bilo kakvo obaveštenje o novom ambasadoru doći iz Bele kuće. Dodaje se da je ambasador Entoni Godfri na poziciji dve godine i da dužnost obavlja po volji predsednika SAD.
Povezane vesti
"Kada Bela kuća objavi njegovog naslednika, uslediće proces formalnog slanja nominacije u Senat, gde će biti zakazano slušanje i, zavisno od ishoda tog postupka, glasanje o potvrđivanju", objašnjavaju u Ambasadi.
profimedia
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ukazuje da će to, ukoliko Hil bude imenovan za ambasadora u Beogradu, to predstavljati i neku vrstu izazova za lidere na Zapadnom Balkanu, jer sugeriše konkretniji uticaj Amerike.
"Diplomata je sa velikim iskustvom i na Balkanu, bio je specijalni izaslanik za sve krize na Pacifiku, jako je dobar pregovorač, od autoriteta i dobar izbor. Kad pogledate liniju koju je Bajden postavio - Eskobar, Hil, OBrajan za sankcije. Biće teško vođama na Zapadnom Balkanu", rekao je Janjić za Euronews Srbija.
Kako je dodao, nije važno koliko ste jaki kao ambasador, već sta možete da uradite, a smatra da Hil, zbog svog iskustva sa regionom, ima prostora za manevrisanje.
"Nove okolnosti ne obećavaju, od početka. EU, Priština i Beograd se ne bave bezbednosnim paketom kao delom normalizacije, to ostavljaju po strani", rekao je Janjić.
Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, ipak, ukazuje, da stvar ne treba posmatrati kao svršenu. Za njega ovo potencijalno imenovanje zasad zvuči kao "glasina".
"Ako ostavimo po strani da bi smena aktuelnog ambasadora predstavljala iznenađenje, budući da služi manje od dve godine, možemo da kažemo da je Hil neko čiji je život, a zatim karijera u značajnoj meri određena i vezama sa prostorom Balkana", rekao je Savković.
Povezane vesti
Kako napominje, Hil je kao dečak živeo u Beogradu, gde mu je otac radio u Ambasadi SAD kao savetnik. Prvo nameštenje, kao mladom diplomati bio mu je upravo Beograd, gde je radio za ambasadora Iglbergera, povereno mu je uspostavljanje ambasade u Albaniji, nakon što se ova zemlja 1991. ponovo otvorila ka svetu, a u regionu ga pamte kao najbližeg saradnika Ričarda Holbruka, koji je radio na dobijanju Dejtonskog sporazuma. Hil je potom dok je bio ambasador u Makedoniji, bio i specijalni predstavnik SAD za Kosovo i to samog do samog bombardovanja SR Jugoslavije.
"S obzirom na to do kog nivoa službe je stigao, da je bio čak i ambasador u Iraku, najviših pozicija u Stejt Dipartmentu, nema sumnje da bi njegovo imenovanje i prethodno iskustvo bilo jasan signal američke rešenosti da se ovde nešto krupno završi", naglasio je Savković.
Diplomatska ofanziva - od Eskobara do "novog Grenela"?
Da je administracija Džoa Bajdena krenula u izvesno diplomatsko prestrojavanje postalo je jasno još nakon imenovanja Gabrijela Eskobara za zamenika pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja i specijalnog izaslanika za Balkan. Eskobar je došao na mesto koje je do tada pripadalo Metjuu Palmeru.
Povezane vesti
Ni Eskobaru, kao ni Hilu, Srbija i region nisu nepoznanica, a njegov angažman došao je do izražaja tokom višednevne krize na Kosovu i blokade prelaza, kada je otputovao u Brisel u vreme dok su se vodili pregovori kojima je kriza i okončana.
Kako se navodi u njegovoj zvaničnoj biografiji na sajtu američke ambasade, Eskobar je u Beogradu bio i 2001. godine i to kao šef političkog odeljenja nakon što su SAD ponovo otvorile ambasadu u Srbiji posle petooktobarskih promena.
Takođe, pre toga, obavljao je nekoliko funkcija u zemljama regiona. U periodu od 1998. do 2001. godine bio je šef kabineta u Kancelariji visokog predstavnika u Banjaluci, kao i zamenik šefa diplomatskog tima u Podgorici.
Poslednje dve godine, od avgusta 2019. godine, Eskobar je proveo na funkciji zamenika ambasadora SAD u Beogradu, a do dolaska aktuelnog ambasadora Entonija Godfrija bio je otpravnik poslova, odnosno rukovodio je diplomatskim predstavništvom SAD u Srbiji.
Iako je glavni posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, kao i dosad, bila Evropska unija, pregovorima u Briselu, povodom tenzija zbog tablica, prisustvovao je i Eskobar. Tako je, nakon postizanja dogovora 30. septembra, ponovo u fokus stavljen i značaj uloge SAD u pregovorima sa Prištinom, posebno kada su u pitanju krizne situacije i rešavanje sporova u eskalaciji.
Stručnjaci smatraju da će Sjedinjene Američke Države i u narednom periodu svakako imati uticaj na Beograd i Prištinu, ali i na EU, a sve u cilju da pregovori dobiju svoj epilog.
rs.usembassy.gov
Inače, Eskobar je nedavno to indirektno i potvrdio rekavši da nije isključena mogućnost da SAD imenuju svog izaslanika za dijalog između Beograda i Prištine.
"U međuvremenu ja ću raditi kao predstavnik Stejt Departmenta u regionu što smatram da je veoma ozbiljno i biću aktivan i otvoren za pronalaženje bilateralnih rešenja u koordinaciji sa EU", rekao je Eskobar nakon postizanja sporazuma u Briselu koji je rešio krizu na severu Kosova.
Uz to, sedmoro članova američkog Kongresa, ujedno i Albanskog kokusa, zatražilo je od predsednika Džozefa Bajdena i državnog sekretara Entonija Blinkena da udvostruče fokus Amerike na rešavanje tenzija između Beograda i Prištine, preneo je Glas Amerike.
"Ukoliko bi Sjedinjene Američke Države oformile poziciju izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, to bi značilo jačanje fokusa SAD na sam dijalog. Ono što bi bilo najzanimljivije na početku je videti sa kakvim mandatom bi takva pozicija bila otvorena, imajući u vidu poziciju SAD prema nezavisnosti Kosova", rekao je nedavno Dušan Milenković iz Centra za Društveni dijalog za Euronews Srbija.
Milenković smatra da je uticaj SAD na Prištinu veliki i da "svojim autoritetom moći koju imaju, prelamaju neke političke odluke na lokalu".
Ističe da je Priština usmerena samo na SAD kada su odluke u pitanju, te da je zato njihov uticaj neuporedivo veći u odnosu na EU.
U Prištinu stiže novi ambasador
Inače, novi ambasador očekuje se i u Prištini. Bajden je nominovao Džefrija Hoveniera koji takođe ima iskustva u regionu - bio je deo osoblja Specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za Kosovo.
Služio je i u američkoj ambasadi u Berlinu, kao i u misijama SAD u Hrvatskoj, Grčkoj, Panami, Paragvaju i Peruu.
U Vašingtonu je radio kao direktor za pitanja centralne i jugoistočne Evrope u Savetu za nacionalnu bezbednost i u birou Stejt departmenta za evropska i evroazijska pitanja sa odgovornošću za NATO i pitanja Centralne Evrope.
Komentari (0)