Bajden ima cilj da reši pitanje Kosova: Mogućnost imenovanja izaslanika nagoveštava veću ulogu u dijalogu

Da su Sjedinjene Američke Države rešene da intenzivnije posreduju u pitanju Kosova i Metohije ponovo je bilo jasno nakon dogovora u Briselu koji je okončao jedanaesetodnevnu krizu na severu Kosova.

Iako je glavni posrednik dogovora Beograda i Prištine, kao i do sada, bila Evropska unija, pregovorima u Briselu prisustvoao je i zamenik pomoćnika sekretara u Birou za evropska i evroazijska pitanja i specijalni izaslanik za Balkan, Gabrijel Eskobar.

Eskobar je nakon postizanja dogovora u Briselu isticao ulogu Miroslava Lajčaka i EU, ali je ipak i pre dolaska na sastanak rekao da će i SAD koristiti svaku priliku da "pomognu i podrže napore EU u postizanju dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine", uključujući i saradnju njega i Lajčka u razgovorima sa liderima i stranama u dijalogu.

Uz to, izjava Gabrijela Eskobara da nije isključena mogućnost da SAD imenuju svog izaslanika za dijalog između Beograda i Prištine, dodatno ukazuje da rešenost Vašingtona da radi na rešavanju ovog pitanja. Naime, iako se u SAD promenila administracija, te se činilo da se Vašington na momenat povukao iz direktnog mešanja u odnose Beograda i Prištine, pa i rešavanja ovakvih sporova, tokom krize na severu Kosova pokazalo je suprotno.

Tako se, nakon postizanja dogovora 30. septembra ponovo primetio značaj uloge SAD u pregovorima sa Prištinom, posebno kada su krizne situacije i rešavanje sporova u eskalaciji. Podsetimo, isto je bilo i sa taksama od 100 odsto na robu iz Srbije koju je uvela vlada Ramuša Haradinaja 2018. godine, a ukinula prethodna Kurtijeva vlada 2020. godine, neposredno pre nego što će pasti. 

Međutim, problemi koji su izbili na severu Kosova su rešeni, ali pitanje dalje sudbine dijaloga Beograda i Prištine i dalje ostaje nerešeno. Evropska unija kao glavni posrednik dijaloga ističe da je rešavanje statusa Kosova jedno od glavnih stvari kada je u pitanju integracija Zapadnog Balkana u EU. Uprkos tome, pomaka u pregovorima koji se u Briselu vode i dalje nema. Dok sa srpske strane dolaze samo poruke da Priština bojkotuje dijalog, i da ta strana nije spremna na razgovor, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti navodi da je glavni uslov za sporazum međusobno priznanje.

Unsplash

Tako Evropska unija, osim poseta Miroslava Lajčaka, sprecijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine, po svemu sudeći, nije do sada doprinela daljem napretku u pregovorima. Iz tog razloga, stručnjaci smatraju da će Sjedinjene Američke Države u narednom periodu svakako imati uticaj na EU da pregovori dobiju svoj epilog.

Trebalo bi napomenuti i da je upravo specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak prethode nedelje boravio u trodnevnoj poseti Vašingtonu, tokoM koje je imao konsultacije i diskusije sa američkim partnerima i zvaničnicima američke administracije.

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije navodi da je Vašington pokazivao svoj uticaj na Prištinu kada je to bilo potrebno, kao i da će sigurno biti pritiska na EU.

"SAD požuruju Evropsku uniju da završi taj posao. To nije lako za Evorpu koja nema jasnu orijentaciju gde želi da ide, ni na spoljnom ni na unutrašnjem planu", rekao je Zečević za Euronews Srbija.

Bajdenov novi izaslanik za Balkan?

Kada je reč o mogućnosti da SAD imenuju specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da ta opcija nije isključena.

"U međuvremenu ja ću raditi kao predstavnik Stejt departmenta u regionu što smatram da je veoma ozbiljno i biću aktivan i otvoren za pronalaženje bilateralnih rešenja u koordinaciji sa EU", rekao je Eskobar nakon postizanja sporazuma u Briselu koji je rešio krizu na severu Kosova.

Uz to, sedmoro članova američkog Kongresa, ujedno i Albanskog kokusa, zatražilo je od predsednika Džozefa Bajdena i državnog sekretara Entonija Blinkena da udvostruče fokus Amerike na rešavanje tenzija između Beograda i Prištine, preneo je Glas Amerike.

Oni su istakli da su ohrabreni privremenim sporazumom koji, kako ukazuju, sputava dalja rasplamsavanja - ali i traže da Bajden i Blinken, kao i američka administracija učine sve što je u njihovoj moći da podrže napore koji bi mogli doprineti trajnom miru.

Takva funkcija ne bi bila novost, jer je prethodni predsednik Amerike Donald Tramp na mesto specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine imenovao Ričarda Grenela.

Uključivanje Trampa i Grenela u dijalog rezultiralo je potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma 4. septembra 2020. godine, ali i ovaj dogovor je istekao nakon godinu dana.

profimedia

Ukoliko bi i Džozef Bajden odlučio da imenuje specijalnog izaslanika koji bi se bavio pregovorima Srbije i Kosova, Dušan Milenković iz Centra za Društveni dijalog navodi da je zanimljivo sa kakvim bi mandatom ta pozicija bila oformljena.

"Ukoliko bi Sjedinjene Američke Države oformile poziciju izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, to bi značilo jačanje fokusa SAD na sam dijalog. Ono što bi bilo najzanimljivije na početku je videti sa kakvim mandatom bi takva pozicija bila otvorena, imajući u vidu poziciju SAD prema nezavisnosti Kosova", rekao je Milenković za Euronews Srbija.

Milenković smatra da je uticaj Sjedinjenih Američkih Država na Prištinu veliki i da "svojim autoritetom moći koju imaju, prelamaju neke političke odluke na lokalu".

Kada je reč o Prištini, ističe da su oni usmereni samo na SAD kada su odluke u pitanju, te da je zato uticaj neuporedivo veći u odnosu na EU.

"Nova administracija SAD je više puta naglašavala da u potpunosti podržava proces koji vodi Miroslav Lajčak oni su u redovnom kontaktu, to su izjavljivali više puta iz SAD i EU. Očekujem punu koordinaciju u tom smislu", kazao Milenković i dodao da je primetno da EU gubi kredibilitet u Prištini.

"EU već neko vreme gubi kredibilitet sa prištinske strane jer ne isporučuje ono što je obećavala, a pre svega jer pet zemlja članica ne priznaje Kosovo, te je samim tim stav prema nezvisnosti ambivalentan, što Prištini ne prija", naveo je Milenković za Euronews Srbija.

"Bajden zainteresovan da reši kosovsko pitanje"

Da je Vašington rešen da se još više angažuje kada su pregovori Beograda i Prištine u pitanju, smatra i bivši diplomata Zoran Milivojević.

"Izbor Gabrijela Eskobara za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan i izbor više specijalnih izaslanika predstavlja odraz interesa Amerike da se ovde više angažuje", naveo je Milivojević za Tanjug.

Tanjug/AP/Evan Vuči

Ističe i da se šalje poruka da se bez Amerike ne može rešavati pitanje Kosova i Metohije i dodaje da je i pri dogovoru o povlačenju jedinica Rosu sa severa, Kurti na to pristao pod pritiskom i Vašingtona i Brisela, pri čemu je težište bilo na Vašingtonu.

Kako je naveo Milivojević, trebalo bi imati u vidu i da je predsednik SAD Dzožef Bajden zainteresovan da u prvom mandatu reši kosovsko pitanje. Dodaje da koliko god da su se globalni odnosi preneli na Pacifik, centralnu Aziju i Daleki Istok, ovo je ipak jedan segment u mozaiku globalnih odnosa kojeg Amerika neće zanemariti i neće dozvoliti da joj stvari "iskliznu iz ruku" zbog globalnih rivala Rusije i Kine, a i Evrope i NATO-a.