Igre 
U Rejkjaviku o deklaraciji o Ukrajini: Srbija predstavljena na najnižem nivou, odbijen amandman koji je predložen
Komentari16/05/2023
-11:36
Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da je Srbija spremna da podrži teritorijalni integritet Ukrajine, Gruzije i Moldavije ali nije spremna da se lako odrekne svog teritorijalnog integriteta. Analitičari smatraju da je učešće na visokom nivou na samitu u Rejkjaviku možda bila prilika za Srbiju da na samitu ukaže na nepovoljne okolnosti koje bi za Ukrajinu ili za druge zemlje koje imaju ugrožen teritorijalni integritet, nastupile ukoliko bi se nastavilo sa prijemom Kosova u članstvo Saveta Evrope. Politikolog Ognjen Gogić smatra da je to na neki način pre propuštena šansa za Srbiju da na neke stvari ukaže i iznese svoj argument.
On dodaje da je današnji samit redak događaj u samom Savetu Evrope, tek 4. takav samit koji se održava.
"Prethodni je održan u Varšavi 2005. Tako da generalno Savet Evrope se veoma retko okuplja na nivou šefova država i vlada. Neučešće Srbije na nivo predsednika ili premijera jeste neka vrsta samoizolacije Srbije i to je poruka koja se šalje ostalim članicama da je Srbija samu sebe spremna da izoluje u nekim situacijama. Navedeno je da je taj razlog za neučešće to što nije prihvaćen taj amandamana kojim bi se zapravo zaštita teritorijalnog integriteta proširila na sve države članice, a ne samo na te tri navedene, što bi značilo da se to prosto tiče i Srbije. To naravno možemo da dovedemo u vezu sa glasanjem na nivou Saveta ministara od pre mesec dana, kada je uzeta u razmatranje aplikacija Kosova za članstvo i prosleđena Parlamentarnoj skupštini", rekao je Gogić.
On, međutim, smatra da je to više izgovor nego što je razlog za takavo odsustvo Srbije sa samita.
"Zapravo, pravi razlog leži u nečemu drugome, to nije u fokusu medija, ali ovaj samit je i sazvan prvenstveno zbog rata u Ukrajini. Još krajem prošle godine je predstavljen jedan izveštaj, pa je upućen poziv da se članice sastanu na nivou šefova država i vlada i očekuje se usvajanje te deklaracije kao završnog dokumenta. Dakle, svaki takav događaj uvek ima svoj završni dokument i jedna stvar koja će verovatno biti politički najznačajnija u tom dokumentu će biti poziv da se uspostavi ad hok tribunal za ratne zločine i za krivičnu odgovornost Rusije za rat u Ukrajini. Smatram da je to pravi razlog zašto je Srbija odlučila da ne učestvuje. Za to ima više razloga, kao prvo Srbija ima svoje iskustvo sa tim ad hok krvičnim tribunalima koje verovatno ne bi preporučila nikome, a drugi razlog, mislim da Srbija ne želi da bude deo tog razgovora jer to Rusija naravno neće da shvati blagonaklono i misim da bi Srbija imala velike poteškoće da objasni posle Rusiji svoju ulogu kako u samom razgovoru tako i u glasanju za samu deklaraciju. Mislim da je predsednik Vučić procenio da je za Srbiju povoljnije da se on ne pojavi na tom sastanku", rekao je Gogić.
Prema njegovog oceni, to što će Srbija biti uzdržana kada je reč o deklaraciji, odaljava je od zapadne međunarode zajednice, ukljujući i Savet Evrope jer su među njima zemlje poput Azerbejdžana i Gruzije koje su glasale protiv razmatranja aplikacije Kosova za članstvo u Savetu Evrope, ali i druge zemlje kao što su Ukrajina i Moldavija koje su bile uzdržane.
"Zapravo i te zemlje koje su u toj situaciji bile na strani Srbije iz svojih razloga naravno unutrašnjih, neće to shvatiti dobronamerno od Srbije jer i one, Ukrajina Moldavija i Gruzija, imaju svoje strahove kada je reč o njihovom teritorijalnom integritetu. Tako da to je način na koji sebe Srbija izoluje iz te zajednice od preko 40 zemalja. Poruka koja će se protumačiti jeste da Srbija ne želi da menja svoju politiku prema Rusiji, dakle da Srbija ne želi zapravo ni na koji način da podrži takav potez, a to je zagovaranje da se uspostavi mehanizam za krivičnu odgovornost Rusije zbog rata u Ukrajini", rekao je Gogić.
Povezane vesti
Govoreći o prethodnoj sednici Saveta ministara 24. aprila na kojoj je prihvaćena aplikacija Kosova za članstvo u savetu Evrope, Gogić kaže da, koliko je upoznat sa sadržajem sastanka i temom dnevnog reda, to nije tema u Rejkjaviku.
"O tome se ne odlučuje na niovu šefova država ili vlada, aplikacija Kosova je prosleđena Parlamentarnoj skupštinu za proceduru koja će biti jako dugačka i na neki način je to i Savet Evrope želeo da skloni sa dnevnog reda, da to pitanje članstva Kosova prebaci u proceduru koja je duga i neizvesna, da to više ne bude predmet na višim nivoima razgovora. Tako da to nije tema i u tom smislu nije razlog da Srbija ne bude na samitu", naveo je Gogić.
"Tri sporazuma o energetici koja su potpisana nisu primenjena"
Povodom jučerašnjeg tehničkog dijaloga u Briselu nije bilo konkretnih rezultata, a jedina infomacija je da se u četvrtak sastaju predstavnici Elektro Severa i kosovske elektrodistribucije, Gogić kaže da postoje tri sporazuma o energetici koja su potpisana a nisu primenjena, a da je poslednji potpisan prošle godine i da je podrazumevao integraciju elektrosistema na severu u kosovski sistem.
"To se nije desilo iako su utvrđeni veoma jasni i kratki rokovi za te radnje koje je trebalo obaviti, tako da je možda zapravo ovaj sastanak način da se napravi pomak u tom procesu koji je probio sve rokove. Ne radi se ni o kakvom novom dogovoru, već možda o pokretanju sa mrtve tačke jednog od silnih dogovora koji su ostali u nekom zastoju", rekao je Gogić.
Prema njegovi rečima, nije jasno što je bio uopšte sazvan jučerašnji sastanak i sa kojim dnevnim redom i tu se može uputi primedba samom posredniku koji očigledno nije lepo definisao dnevni red niti je umeo da moderira sastanak tako da dovede do nekog rezultata.
"Ono što bi bilo očekivati logički jeste da jučerasnji sastanak bude posvećen nacrtu statuta ZSO koji je predstavljen 2. maja. Srpska strana je tu predstavila svoju verziju dokumenta i zamisli kako bi ZSO trebalo da izgleda. Očekivalo se onda da kosovska strana, Priština dođe sa svojim komentarima na taj dokument i sada je veliko pitanje da li je to bio dogovor da će biti to pitanje sastanka. Međusobne optužbe govore u kojem permanentnom zastoju se nalazimo sa dijalogom", smatra Gogić.
Na pitanje o protivljenju Prištine da formira ZSO i utisku da je za nju prihvatljiv predlog koji liči na Erdutski sporazum, Gogić navodi da postoje dva razloga zašto je Prištini bliži taj hrvatski predlog.
Povezane vesti
"Prvo što je taj hrvatski model bio deo sporazuma o normalizaciji odnosa između Republike Hravstke i SRJ kojim su se one istovremeno međusobno priznale i to je bio pravno obavezujući dokument koji je ratifikovan u oba parlamenta tada. Tako da zapravo Kosovo želi time da ponovo podvuče svoju zainteresovanost da se dođe do međusobnog priznanja, da to bude ratifikovano u parlamentima. S druge strane, taj hrvatski model je za Kosovo povoljniji jer ne podrazuma nikakvu vrstu teritoirijane autonomije za Srbije kao što ni u Hravskoj nije to slučaj iako postoji kompaktna srpska zajednica u istočnoj Slavoniji. Zapravo, Kosovo vidi da tu je više jedan oblik fnkcionalne autonomije za Srbe u Hrvatskoj za razliku od te teritorijalne koja se zagovara na Kosovu. Mislim da je to taktički potez gde se muti voda, zapravo se kandiduje neka nova tema da bi se o njoj pričalo, a ne da se stavi fokus na ono sto je dogovoreno, a to je ZSO", naglasio je Gogić.
Komentari (0)