Čomić za Euronews Srbija: Niko neće dijalog iako je to jedini pravi alat demokratičnosti

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/03/2025

13:36

Euronews Serbia

veličina teksta

Aa Aa

Naslovne strane dnevnih novina u Srbiji ovog jutra donose priče o tome kako su građani blokirali ulaz u Radio-televiziju Srbije i najavili 22-časovnu blokadu javnog servisa, a u isto vreme u Pionirskom parku kampuju studenti koji žele da uče i koji se zalažu za povratak na nastavu.

Dok jedan deo studenata peške ide ka Beogradu, drugi deo je u objavi studenata u blokadi FDU pozvao građane na organizovanje u lokalnim zajednicama u "zborove", a po uzoru na plenume, što je ocenjeno kao stvaranje paralelnih institucija, dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističe da je plan da se 15. marta u Beogradu zauzmu Narodna skupština Srbije, RTS i Ustavni sud.

Teme iz dnevne štampe za Euronews Srbija je komentarisala nekadašnja ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.

"Zabrinjavajuće što ljudi u protestu neće dijalog, ali ni političke stranke"

U jednom trenutku, na osnovu snimaka sa društvenih mreža u vezi sa dešavanjima kod zgrade RTS-a u Takovskoj, videlo se da je došlo do sukoba policije i studenata. Jedan policajac je povređen, povređeno mu je oko, prevezen je u Urgentni centar, a ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da će MUP pogledati kamere, a da će lice koje je udarilo policajca odgovarati.

Oglasio se i sam RTS, kažu da je blokada u potpunoj suprotnosti sa dosadašnjim izjavama studenata u blokadi, koji su isticali da se zalažu za slobodan rad institucija.

"Burno jeste, vest jeste, ali je i očekivano. Zbog toga što imate jedan pokret koji se zasniva na samoorganizovanju, na šta ljudi imaju pravo, i na protestu usled nezadovoljstva i usled zahteva koje imaju, za koje smatraju da drugačije ne mogu da dođu do njihovog ispunjenja. Pa onda imate: 'Vlast se prema meni ponaša nezakonito i ja ću prema vlasti još nezakonitije'. I onda imate taktiku raznih događaja kojima se vrši praktično pritisak na vlast. To se u politici zove: 'Vlast se testira ima li demokratski kapacitet", kaže Čomić i dodaje:

"Jedan broj ljudi u Srbiji će reći da nema uopšte, ali se demokratski kapacitet u suštini dokazuje time kako vlast reaguje na ovako samoorganizovanje paralelno i na sve ono što je objektivno nezakonito, zato što ljudi smatraju da oni čine nezakonite stvari. Da li je vlast prošla test demokratičnosti, ne znam. To će kazati kako ljudi, tako i sami studenti, a ova situacija od sinoć, koja će potrajati, je i dokaz da je sledeći protest takođe neka vrsta testa, ne upad u institucije, zato što to neće, nego blokada ispred institucija", kaže ona.

Čomić ističe i to da studenti u blokadi odbacuju političke stranke, ali da takođe odbacuju i predstavničku demokratiju kao sistem, pozivajući na samoorganizaciju.

"Pa sad, možete da razlažete, ako vi hoćete da uđete u zgradu, ko može da vam zabrani. Ali je to: 'Ti mene nezakonito tretiraš, ja ću tebe još nezakonitije'.Ono što je nedostatak u tom testiranju postojanja demokratskog kapaciteta vlasti je što niko neće dijalog. To je čarobno. Pri čemu je dijalog jedini pravi alat demokratičnosti, ali niko neće dijalog. Ono što je za brigu, što se mene tiče, je što ljudi u protestu neće ni političke stranke. Tako da imate jedan izraz nepartijskog pluralizma koji neće da se stranački organizuje, s tim što studenti u pokretu čak jasno kažu da oni smatraju da reprezentativna predstavnička demokratija ne radi, nego treba svi da se samoorganizuju", ističe ona.

"Duboko sam protiv ideje nepartijskog pluralizma"

Nedostatak dijaloga u odnosu na zahteve sa državnim institucijama, produbio se i na odnos studenata u blokadi i građana prema političkim partijama uopšte, gde se čak i opozicioni nastrojena javnost podelila, pa se oni koji podržavaju proteste dele ne one koji podržavaju rad sa političkim partijama i na one koji su decidno protiv.

"Mislim da će ocena o tome kako je vlast odgovorila na svoje testiranje demokratskih kapaciteta doći pre svega od Evropske unije, od Evropske komisije koja objektivno meri da li vlast poštuje demokratsko pravo ljudi da izađu u protest mirno i nenasilno. A što se tiče tog stava da nam trebaju političke stranke, niko ne primećuje da je stav ne trebaju nam političke stranke samo u opoziciji", kaže ona i dodaje:

"Za vlast je to u redu, oni neka sede u tim strankama, baš nas briga. Kome odgovara taj stav? Svim strankama u vlasti, naravno. Zašto je to tako? Mislim da je to jedna dugoročnija analiza koja je desetogodišnja. Zbog toga što je kod nas krenula ta atmosfera pre deset godina od strane kritičke javnosti, civilnog društva, da su stranke bezveze, da su stranke fuj, stranke nam ne trebaju, mi ćemo, svi ćemo, sami ćemo. To je srž nepartijskog pluralizma. Ja sam duboko protiv te ideje. Ako dobiju većinu za to da ukinu političke stranke, molim lepo, ja ću ostati protiv", smatra Čomić.

Takođe, predlogu studenata blokadera sa FDU da se narod organizuje po uzoru na plenume, jedan deo opoziciono nastrojenih građana je aplaudirao, a drugi deo istakao da je to nemoguće sprovesti u delo.

"Ne znam da li je moguće formalno, ljudi imaju prava da se organizuju kroz zborove građana u okviru zakona o lokalnoj samoupravi. Pitanje je da li je to samo na tom fonu da ćemo mi da organizujemo paralelne institucije, zato što se vlast ponaša prema nama bezakono, da ćemo onda bezakonjem prema njima, pa sad bez dijaloga. E, onda to hoćemo da vidimo i na lokalnom nivou. Moje pitanje, vazda, svuda i svakome, je bilo, sve te slušam za zahteve, za strategiju, za plan, za stav. Šta je ishod? Ko odgovara za ishod? Šta je tvoj povoljan ishod? Dakle, šta je povoljan ishod celog studentskog pokreta?", pita Čomiće i nastavlja:

"Logično je da su to svi ispunjeni zahtevi. Jedan je ispunjen, sindikalni zahtev za plate za zaposlene u univerzitetu i smanjenje školarina i to je u redu. I to je, kako da vam kažem, dokaz da je prošao test demokratskog kapaciteta vlasti. Ipak, jedni kažu da zahtevi nisu ispunjeni, a drugi kažu da jesu. Ne znam kako će to utvrditi bez dijaloga, ali dobro, pred nama je rasplet", kaže ona.

Na kraju, Čomić ističe i to da je moguće da se u ovakvom odnosu snaga i ideja završi u limbu, tj. u bezizlaznoj situaciji u kojoj se vrtimo u krug.

"Šta je ishod? I da vlast ispuni zahteve i da vlast ne ispuni zahteve bez političkih aktera druge vrste? Dalje, nastavljanje testiranja, pretpostavljam da je to jedan od ishoda i mislim da ta ideja nepartijskog pluralizma nosi u sebi ono što se zove Kvaka 22. Dakle, bez obzira koliko je privlačna, ljudima bliska, vole je, prvo je reciklirana jer smo to imali, onomad, a drugo što ne smete da pitate o ishodima. To je isto jako lepo. Šta ima da pitaš? Pa imam da pitam", zaključuje Čomić.