Igre 
"Žongliranje se nastavlja": Posle glasanja u SE najavljene promene u spoljnoj politici, stručnjaci ne očekuju zaokret
Komentari29/04/2023
-08:00
Nećemo sami sebi seći nogu, ali ćemo ubuduće voditi računa o pravim prijateljima, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dan nakon glasanja u Komitetu ministara Saveta Evrope u kom je prihvaćena aplikacija za članstvo Kosova. Spisak zemalja koji je dao glas "za" ili ostao uzdržan izazvao je reakciju zvaničnog Beograda, a Vučić je najavio "suštinske i dubinske promene" u spoljnoj politici. Kakve će one tačno biti zasad nije najjasnije, ali analitičari ističu da će posebno biti zanimljivo pratiti odnos prema Ukrajini i zemljama regiona, te da će Srbija u svojoj diplomatiji verovatno nastaviti da "žonglira".
Zbog uzdržanosti Grčke tokom glasanja, premijerka Srbije Ana Brnabić odustala je od učestvovanja na Ekonomskom forumu u Delfima. To je ujedno i prvi korak koji je Beograd načinio nakon glasanja, ali je Vlada Srbije odlučila da se pristupi i izradi strateškog dokumenta u oblasti spoljne politike koji će na precizan način definisati odnose Srbije sa drugim zemljama.
"Ukoliko neko ne poštuje teritorijalni integritet Republike Srbije zašto bismo bili obavezni da poštujemo njihov", rekao je Vučić i zahvalio Španiji, Kipru, Gruziji, Mađarskoj i Azerbejdžanu, koje su glasale protiv.
Među 33 glasa "za", podsetimo, našlo se i pet iz regiona - Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Severna Makedonija i Albanija. Uzdržane su, pak, bile BiH, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina. Jermenija nije glasala.
Ovakav ishod glasanja je, kako navode sagovornici Euronews Srbija, rezultat "izmenjenih okolnosti" nastalih nakon prihvatanja evropskog plana za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Iako, barem zasad, ne vide mogućnost epohalnih zaokreta na polju spoljne politike, jer bi to Srbiju uvuklo u sukob sa Zapadom, saglasni su da će između Beograda i nekih prestonica zavladati "osećaj nelagode".
"Ne vidim da Beograd može da preduzme diplomatsku odmazdu prema Kijevu"
Taj osećaj nelagode mogao bi pre svega da se odnosi na odnose Beograda i Kijeva, koji zapravo nisu na zavidnom nivou od početka ruske invazije. Kako je rekao Dačić, Ukrajina je u Savetu Evrope "neprijatno iznenadila". On je rekao da Srbija osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine u svim rezolucijama širom sveta, a kada je reč o našem teritorijalnom integritetu oni su uzdržani i dodao da će to uticati na naše dalje stavove.
Kako je rekao viši istraživač Beogradskog cetra za bezbednosu politiku Vuk Vuksanović, srpska spoljna politika se zasnivala na balansu između Rusije i Zapada, ali posle aneksije Krima može se primetiti da Srbija vodi prema Ukrajini politiku skrivanja, kretanja ispod radara kako bi bila što manje vidljiva.
Povezane vesti
Srbija i danas pokušava da igra igru kupovine vremena i balansiranja, smatra Vuksanović i dodaje da su se okolnosti promenile od kako je međunarodno i evropsko okruženje postalo mnogo smrtonosnije i opasnije s obzirom na rusku invaziju Ukrajine.
Govoreći o tome kako će glasanje u Savetu Evrope uticati na dalje odnose Srbije i Ukrajine, Vuksanović ističe da će osećaj neprijatnosti ostati, ali da ne vidi mogućnost da Beograd uradi nešto što bi bila neka vrsta "diplomatske odmazde".
"Mislim da će tu i dalje ostati taj osećaj nelagode ali teško da će se očekivati bilo kakav veći proboj, verujem da se može očekivati samo to tiho političko nezadovoljstvo. Generalno može samo da se desi to da će ukrajinska reputacija da stoji podjednako loše u srpskom javnom mnjenju, ali ne vidim da recimo Beograd može da uradi sada nešto kao bilo kakav vid diplomatske odmazde prema Kijevu jer šta može Beograd da uradi u ovom trenutku, ne može sigurno da prizna aneksiju Krima ili Donbasa, sa svojim kosovskim problemom, isto tako ne može sigurno da ide protiv Zapada po tom pitanju", rekao je Vuksanović za Euronews Srbija.
profimedia
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić ocenjuje da se znalo da Kosovo ima dovoljnu većinu u Savetu Evrope, te da su zemlje poput Grčke i Ukrajine procenile da one ne mogu da promene ishod glasanja, ali da mogu iz sopstvenih interesa da stanu uz Zapad na način da barem budu uzdržane.
"Da li je zaista neko očekivao da Kijev u situaciji kada zavisi od Zapada i isporuka oružja bude protiv onoga što je predlagao Zapad, to je iluzorno. Međutim, mi već pretimo na neki način posredno Ukrajini, Ukrajinci ne poštuju naš suverenitet i teritorijalan integritet, pa se u nagoveštajima govori da bismo mogli to i mi da uradimo. Pre svega nigde nije osporen suverenitet i teritorijalni integritet, biti uzdržan nije isto kao i biti protiv i za. Nije slučajno da postoje u diplomatskoj praksi te tri kategorije glasanja. Sve to je izraz čini mi se velike ljutnje predsednika", rekao je Jakšić.
Prvi test za spoljnu politku Srbije mogao bi zapravo da bude već sredinom maja, na samitu Saveta Evrope u Rejkjaviku, što je zapravo sugerisao i sam Vučić.
"Ostaje nam da vidimo kako ćemo glasati za jedan opšti pravni akt u Rejkjaviku sredinom maja. Tada se očekuje se da se svih 46 jednoglasno izjasne o teritorijalnom integritetu Ukrajine i Moldavije. Pa ćemo da vidimo kakvu ćemo odluku da donesemo. Kod njih je problem jer odluka mora konsenzusom, kad nema konsezusa nema odluke, a taman su sve lepo pripremili. Da mi budemo jedini od 46 koji ćemo biti apsolutno protiv ne bi bilo lako i odveli bismo zemlju u ne laku poziciju, ali da ja ne prejudiciram, o tome ćemo još da razmisljamo i gledamo. Stavićemo im do znanja da se ne slažemo sa ovim što se desilo", rekao je Vučić.
Povezane vesti
Ovakve izjave su, međutim, za analitičara Dragomira Anđelkovića, namenjene samo unutrašnjoj javnosti i dodaje da se ne radi o nečemu što će Srbija stvarno uraditi.
"Ne radi se o nečemu što će Srbija stvarno uraditi, zar može bilo ko da zamisli da će Beograd već u maju kada se bude ponovo Savet Evrope izjašnjavao o tertorijalnom integritetu Ukrajine, da kaže mi ga ne podržavamo. Jasno je da Beograd neće odustati od svog stava, niti je dobro da odustane, niti ima hrabrosti da se sukobi sa Zapadom", rekao je on.
Glasanje u SE prva prepreka na putu boljih odnosa sa Podgoricom
A osim Ukrajine, srpskim zvaničnicima je prethodnih nekoliko dana tema bilo i glasanje susednih zemalja, pre svega Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Povezane vesti
"Što se tiče BiH, da li je bilo nekad mog nastupa da nismo rekli teritorijalni integritet BiH. Sada kada neko to pita bićemo uzdržani. Pa što bismo bili za teritorijalni integritet BiH, a da oni glasaju uzdržano", istakao je Dačić za RTS i dodao da je Crna Gora "mogla makar da bude uzdržana".
Ovo glasanje bi, stoga, moglo da bude prva prepreka ka poboljašnju odnosa Beograda i Podgorice, koje je najavljeno nakon što je 2. aprila na predsedničkim izborima u toj zemlji pobedio jedan od lidera pokreta Evropa sad Jakov Milatović.
Crnogorski glas "za", inače, tema je političkih nesuglasica i u samoj zemlji. Potpredsednik Vlade Crne Gore i lider SNP Vladimir Joković izjavio je da se o pitanju da li Kosovo treba da bude primljeno u Savet Evrope nije odlučivalo na sednici Vlade Crne Gore. Skupštinski Odbor za međunarodne odnose i iseljenike, inače, usvojio je incijativu za održavanje kontrolnog saslušanja premijera Dritana Abazovića zbog ove odluke.
"Zeleno svetlo" dale su Albanija i Severna Makedonija, ali Jakšić na pitanje koliko bi to moglo da utiče na inicijativu Otvoreni Balkan kaže da se Tirani ne zamera toliko otvoreno, te da u srpskoj spoljnoj politici postoji "visok stepen nekonzistentnosti".
"Vi imate Albaniju koja je naravno uvek uz Kosovo, a onda nema sutra nikakvih zamerki da predsednik zajedno sa premijerom Edijem Ramom radi na inicijativi Otvoreni Balkan, a istovremeno nekim drugim zemljama to zamera, tako da postoji visok stepen nekonzistentnosti u srpskoj spoljnoj politici. Je l hoćete da poštujete pravila reciprociteta, onda bi to značilo da kao što kritikujete Crnu Goru, posebno BiH, da se na isti način ponašate prema Francuskoj i Nemačkoj. Visok stepen ne samo konfuzije i nedostatka neke strateške vizije već i apsolutno jednog nereda koji važi u svakodnevnom vođenju diplomatije. Mislim da bi srpska spoljna politika zaista trebalo da doživi suštinske i dubinske promene, ali ne na onaj način na koji se one čini mi se najavljuju", rekao je on.
Evropski plan za Kosovo doneo "nove okolnosti"
Kosovo je, podsetimo, zahtev za članstvo u Savetu Evrope podnelo u maju 2022. godine, a ono što se desilo u ponedeljak praktično je prvi pomak. Iako aplikacija više puta nije stavljana na dnevni red, što se dogodilo upravo prošle nedelje, srpski šef diplomatije Ivica Dačić nije isključivao mogućnost da do toga dođe u skorijem roku i to na zahtev pojedinih zapadnih zemalja, pre svega Nemačke.
Ta "nova okolnost" rezultat je prihvatanja evropskog plana za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i njegovog implementacionog aneksa. Jedna od tačaka evropskog sporazuma je i da Srbija neće sprečavati Kosovo da postane član međunarodnih organizacija. Međutim, prvi korak ka daljoj implementaciji trebalo bi da bude formiranje Zajednice srpskih opštine.
"Evidentno je Beograd ljut zbog odnosa Zapada prema Srbiji, da čak ni ZSO nije formirana kao neki mini ustupak. Ovo je poruka - ako se tako nastavi mi dalje nećemo ići. Međutim, mi ovde imamo veliki problem ne u domenu spoljne politike već unutrašnje, radi se o našem odnosu prema Kosovu. Ako analiziramo stavove koji se ovih dana iznose u Slovačkoj i Grčkoj i šta piše njihova štampa i njihovi političari, oni vrlo jasno kažu, pa Srbija je makar načelnim prihvatanjem francusko-nemačkog plana se saglasila sa stavom da se ne protivi ulaskom Kosova u međunarodne institucije. Mi nemamo razloga da se ljutimo na druge, mi treba da promenimo sopstveni odnos prema kosovskom pregovaračkom procesu ako želimo da drugi štite naše interese", rekao je za Euronews Srbija politički analitičar Dragomir Anđelković.
Drastičan zaokret u spoljnoj politici, stoga, analitičari ne očekuju. Kada je reč o glasanju u međunarodni organizacijama, Srbija bi mogla da nastavi "igru žongliranja".
"Srbija je konstantno bila u igri žongliranja gde je stalno odmeravala, najčešće na pitanju Kosova, kako će to da utiče na njenu kosovsku politiku. U tom pogledu verujem da će se ta igra na isti način nastaviti, gde srpski predstavnici u međunarodnim organizacijama najčešće neće imati jasnu instrukciju kako treba da glasaju nego će se bukvalno pred svako glasanje će se MSP da se traži instrukcija kako glasati u pojedinačnom slučaju, što je verujem mannje više stara igra", zaključio je Vuksanović.
Preporuka za vas
Komentari (1)
Sara
29.04.2023 13:30
Logično u Rejkjaviku biti uzdržan.