Igre 
"Suštinske i dubinske promene": Šta se menja u spoljnoj politici Srbije nakon glasanja o Kosovu u Savetu Evrope
Komentari25/04/2023
-19:01
Dan nakon što je Komitet ministara Saveta Evrope doneo odluku da se zahtev Prištine za članstvo u ovoj važnoj instituciji prosledi Parlamentarnoj skupštini SE, iz Beograda stigle su najave o suštinskim i dubinskim promenama u spoljnoj politici. Najavljena korekcija stava Srbije prema pojedinim zemljama, ali i unutar Saveta Evrope, posledica je načina na koji se o ovom pitanju izjasnilo 45 zemalja koje su prisustvovale glasanju. Upravo je spisak zemalja koji je dao glas "za" ili ostao uzdžan izazvao reakciju zvaničnog Beograda, a kakva će ona konkretno biti, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, razraživaće se i u narednom periodu.
Jedno je izvesno, Vlada Srbije odlučila je da se pristupi izradi strateškog dokumenta u oblasti spoljne politike koji će na precizan način definisati odnose Srbije sa drugim zemljama. Promene o kojima je reč Vučić naziva dubinskim i suštinskim, ali ne i tektonskim, "jer Srbija neće sebi seći ruku ili nogu", a one će, uz pravilo poštovanja međunarodnog prava i povelje Ujedinjenih nacija, uključivati i reciprocitet:
"Ukoliko neko ne poštuje teritorijalni integritet RS zašto bismo bili obavezani da poštujemo njihov. Ne morate uvek da radite nešto sa prevelikom čašću i što bismo hrlili i hitali da štitimo nečiji integroitet po svaku cenu, možemo i da ćutimo, ako su ti ljudi izričito provi integriteta Republike Srbije", rekao je, između ostalog, Vučić.
Inače, za odluku da se zahtev Prištine za članstvo u ovoj važnoj instituciji prosledi Parlamentarnoj skupštini SE glasale su 33 države članice, od ukupno 46 koliko ih ima. Među 33 glasa "za", našlo se i pet iz regiona - Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Severna Makedonija i Albanija. Protiv ovog predloga glasale su Mađarska, Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija i Srbija, rečeno je u Ministarstvu spoljnih poslova. Uzdržane su, pak, bile BiH, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina. Jermenija nije glasala.
Kosovo je, podsetimo, zahtev za članstvo u Savetu Evrope podnelo u maju 2022. godine, a ono što se desilo juče praktično je prvi pomak. Iako aplikacija više puta nije stavljana na dnevni red, što se dogodilo upravo prošle nedelje, srpski šef diplomatije Ivica Dačić nije isključivao mogućnost da do toga dođe u skorijem roku i to na zahtev pojedinih zapadnih zemalja, pre svega Nemačke.
Mada je stvarno članstvo Kosova, prema rečima stručnjaka, i dalje na "dugom štapu", a Priština će pre toga verovatno morati da ispuni i određene zahteve, za Beograd ishod glasanja bio je poziv za rekaciju.
Da bi ovo moglo da utiče na buduće odluke Beograda, napomenuo je Vučić nakon sednice Vlade Srbije. Prvi test zapravo bi mogao da bude već sredinom maja, na samitu u Rejkjaviku.
Povezane vesti
"Ostaje nam da vidimo kako ćemo glasati za jedan opšti pravni akt u Rejkjaviku sredinom maja. Tada se očekuje se da se svih 46 jednoglasno izjasne o teritorijalnom intergrtetu Ukrajine i Moldavije. Pa ćemo da vidimo kakvu ćemo odluku da donesemo. Kod njih je problem jer odluka mora konsenzusom, kad nema konsezusa nema odluke, a taman su sve lepo pripremili. Da mi budemo jedini od 46 koji ćemo biti apsolutno protiv ne bi bilo lako i odveli bismo zemlju u ne laku poziciju, ali da ja ne prejudiciram, o tome ćemo još da razmisljamo i gledamo. Stavićemo im do znanja da se ne slažemo sa ovim što se desilo", rekao je Vučić.
Rekao je i da Srbija ne sme da dozvoli da sebi "seče ruku ili nogu" i da prekida odnose sa svima na svetu, ali ono što mora da se promeni, to je odnos prema onima koji su prijateljski nastrojeni prema Srbiji: "Da uvek znamo da su nam Španija, Mađarska, Kipar, Rumunija, Azerbejdžan i Gruzija ispred svih drugih i da to dobro zapamtimo".
"Ukrajina neprijatno iznenadila, Crna Gora mogla makar da bude uzdržana"
Još ranije je bilo u suštini prilično jasno da bi Priština, ukoliko se ova tema nađe na dnevnom redu, mogla da dobije većinu glasova (od 46 članica, Kosovo priznaje 34). Nakon jučerašnjeg glasanja, Dačić je izjavio da sled događaja u Savetu Evrope govori o tome da nije bila reč o normalnoj proceduri, već isključivo o tome da se Priština za nešto nagradi, samo se postavlja pitanje za šta.
Kako je rekao Dačić, Ukrajina je neprijatno iznenadila. On je rekao da Srbija osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine u svim rezolucijama širom sveta, a kada je reč o našem teritorijalnom integritetu oni su uzdržani i dodao da će to uticati na naše dalje stavove.
"Što se tiče BiH, da li je bilo nekad mog nastupa da nismo rekli teritorijalni integritet BiH. Sada kada neko to pita bićemo uzdržani. Pa što bismo bili za teritorijalni integritet BiH, a da oni glasaju uzdržano", istakao je Dačić za RTS i dodao da je Crna Gora "mogla makar da bude uzdržana".
I predsednik Srbije je poručio "da ako neko ne poštuje teritorijalni intergiret Srbije, zašto bi Srbija bili obavezna da poštuje njihov".
"Mislimo da je to fer i ozbiljan odnos prema sopstvenoj zemlji. Ako mislite da smo oduševljeni odlukama Crne Gore i nekih drugih ne nismo i svakako da to utiče na odnose koji imamo. Bili bismo neozbiljni i neodgovorni ako bismo rekli, ma nema problema. Mogli ste da budete i uzdržani, juče je to bilo isto kao da ste glasali za", rekao je Vučić.
Tanjug/Miloš Milivojević
Povezane vesti
Stranke desne orjentacije, koje su u Parlamentu, kritikuju postavljanje zvaničnog Beograda u odnosu na ovo pitanje i traže da se o tome raspravlja na skupštinskom odboru za spoljne poslove, uz prisustvo Dačića. Upravo to je zahtev Zavetnika, koji su ocenili da je "kolebanje zvaničnog Beograda u očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije ostaviće prostor da Priština aktivno lobira i kod onih zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova i podrže njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama".
Iz Narodne stranke optužuju "režim u Beogradu da je doveo Srbiju u poziciju da dugogodišnji saveznici budu uzdržani na glasanju.
"Režim u Beogradu je doveo Srbiju u poziciju da naši dugogodišnji saveznici, a pre svega Grčka, juče budu uzdržani umesto da budu protiv prijema Kosova, ali oni ne mogu biti veći Srbi od nas", rekao je za N1 poslanik i portparol Narodne stranke Stefan Jovanović.
Povezane vesti
On je dodao da je na poslanicima Skupštine Srbije, koji su članovi Parlamentarne skupštine SE, da pokrenu snažnu diplomatsku aktivnost i razgovaraju sa predstavnicima država koje ne priznaju nezavisnost Kosova i da ih pozovu da glasaju protiv članstva ’Kosova’ u SE“.
Inače, glasanje u SE je bilo glavna tema na polju unutrašnje politike i u Crnoj Gori, ali i u BiH. Predsednik DNP i jedan od lidera Demokratskof fronta Milan Knežević poručio je da je glasanje u Komitetu ministara da Kosovo uđe u Savet Evrope jedna od najsramotnijih odluka Vlade Crne Gore u crnogorskoj istoriji i dodatno komplikuje društveno-političke prilike u zemlji i regionu.
Potpredsednik Vlade Crne Gore i lider SNP Vladimir Joković izjavio je da se o pitanju da li Kosovo treba da bude primljeno u Savet Evrope nije odlučivalo na sednici Vlade Crne Gore.
"On je rekao da ministri iz SNP-a sigurno ne bi glasali da Crna Gora podrži prijem Kosova da je to bilo kada bila tema na vladi", naveo je Joković u saopštenju dostavljenom medijima.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je glasanje ambasadora Bosne i Hercegovine u Savetu Evrope o zahtevu Kosova za prijem u tu organizaciju dokaz stalnog kršenja Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH, jer je to urađeno bez saglasnosti državnog Predsedništva.
Uzdržanost BiH prilikom glasanja o pokretanju procedure prijema Kosova u Savet Evrope izazvalo je lavinu reakcija. Na sednici je glasala zamenica ambasadora BiH u Strazburu Tanja Milašinović Martinović, a usled prepucavanja SNSD-a i PDP-a čiji je ona kadar, reagovao je i Ivan Orlić, ambasador BiH pri Savetu Evrope.
"Moja zamenica je glasala po mojim uputstvima, a na osnovu instrukcije Ministarstva spoljnih poslova BiH i podeljenog mišljenja Predsedništva BiH. Ja nisam antisrpski ambasador, a moja zamenica još manje i sve što radimo radimo u interesu BiH uključujući i entitet Republiku Srpsku", rekao je Orlić za N1 Sarajevo.
Članstvo Kosova "na dugom štapu"
Srpski zvaničnici kao jedan od argumenata ističu i to da se nikada nije dogodilo da u "Savet Evrope bude primljena nepriznata zemlja". Stavljanje na dnevi red pitanja prijema Kosova, kako su neki ocenjivali, moglo bi da pokaže podele u Evropi - pet članica EU ne priznaje Kosovo, a i neke države koje priznaju, poput Mađarske, nisu spremne da glasaju za članstvo Prištine u Savetu Evrope.
Na sastanku Biroa Parlamentarne skupštine SE, šef delegacije Mađarske Nemet Žolt postavio je pitanje da li je ovo dobar trenutak da se zahtev Kosova za prijem u ovu organizaciju stavi na dnevni red, preneo je portal Kosovo online pozivajući se na diplomatske izvore.
Tanjug AP/Jean-Francois Badias
Navedeno je da je mađarski poslanik pitanje postavio direktno zameniku generalnog sekretara Saveta Evrope Bjornu Bergeu, uz komentar da je u aktuelnim geopolitičkim okolnostima u Evropi potrebno jedinstvo. Ukazao je i da bi pokretanje procedure za prijem Kosova moglo da izazove da neke države otkažu svoj dolazak na Samit SE u Rejkjaviku, 16. i 17. maja.
"Interesantno je da je ovaj prvi korak napravila upravo Nemačka, koja je ispred Kvinte tražila vanredno zasedanje saveta ministara i tu temu stavila na dnevni red, izglasalo se. Ono što je isto jedna bojazan da može da se dođe do rascepa u Savetu Evrope, čuli smo i predstavnika Mađarske koji je rekao da u ovom kritičnom momentu rata u Ukrajini moguće da neke zemlje neće učestvovati na samitu u Rejkjaviku", rekao je za Euronews Srbija direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić.
On, međutim, kaže i da je prijem prilično dug proces koji može trajati najmanje godinu dana, a može biti i više od tri-četiri godine.
"Kosovo će ući u jednom trenuku ali svakako neće pre formiranja Zajednice srpskih opština i svakako neće toliko brzo. Tu je pitanje i ljudskih prava i imovine manastira Dečani koji će Kosovo morati da rešava", rekao je on.
Sa tim je saglasan i pravnik Milan Antonijević koji kaže za Euronews Srbija da na tom putu Kosovo mora da pokaže poštovanje ljudskih i manjinskih prava i to u konkretnim slučajeva.
"To s jedne strane može da bude ZSO, ali i druge i pitanje imovine, kao manastira Dečani", rekao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)