U Jasenovcu zločini vršeni svakodnevno: Šta znamo o ustaškim logorima 80 godina posle pada Nezavisne Države Hrvatske
Komentari28/04/2025
-14:41
Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH obeležen je u Donjoj Gradini, kao i 80. godišnjica oslobođenja koncentracionog logora Jasenovac. Položeni su venci i služen je parastos, a ceremoniji su prisustvovali i predstavnici državnog vrha Srbije i Republike Srpske. Poručili su da stradanje nikada neće biti zaboravljeno, dok su preživeli logoraši podsetili na stravične trenutke kroz koje su prolazili kao deca.
Mile Vukmirović, koji je u logor ušao kao sedmogodišnji dečak, kaže da nikada ne bi preživeo Jasenovac da nije bilo, kako je opisao, "švabice“ iz Crvenog krsta.
"Ta švabica je nas popisala, i one koje je ona popisala, to mnogi ne znaju – nisu smeli da pogube“, ispričao je Mile za Euronews.
Euronews Srbija
Oni koji se nisu našli na toj listi, svaki su dan u logoru provodili kao poslednji. Smrt ih nije plašila koliko brutalno nasilje koje je prethodilo svakom izdisaju.
Slavko Milanović opisao je prvu stvar na koju pomisli kada se pomene Jasenovac:
"Bežanje od noža. I deca i odrasli – svi su se najviše plašili klanja."
Euronews Srbija
Tačan broj žrtava Jasenovca, ni 80 godina kasnije, nije poznat, ali se prema podacima Spomen-područja Donja Gradina procenjuje da je ubijeno i do 700.000 ljudi.
Povezane vesti
"Bili su zarobljeni u Jasenovcu kako bi što pre bili poslati u smrt, ali su hrvatsko-ustaške ubice svim sredstvima želele da ih muče, ponize i unište njihove živote pre nego što ih fizički likvidiraju. Zbog toga moramo da objavljujemo i širimo priče o njihovim patnjama, poniženjima i agoniji“, rekao je izraelski istoričar i istraživač Gideon Grajf.
Na grobnom polju Topola, u znak sećanja na stradale Srbe, Rome i Jevreje, položeni su venci, a na istom mestu održan je i parastos.
Memorijalni centar u Donjoj Gradini uskoro završen
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podsetio je na hrabrost oslobodilaca logora i samih logoraša, od kojih je, kako je rekao, samo 91 uspeo da preživi.
"Nigde se ljudski rod nije toliko približio paklu kao u Jasenovcu. Ova fabrika smrti i užasa, pune četiri godine, imala je samo jedan zadatak – da ubije što više Srba, Jevreja i Roma. Da ih istrebi, izbriše im ime, veru i zauvek ih ukloni sa ovog sveta. Svake godine menjamo sudbinu koju su nam namenili. Menjajući sebe, osiguravamo budućnost našeg naroda. Suprotstavljajući se i pružajući otpor onima koji su nam namenili nestanak – pokazujemo da ćemo živeti“, rekao je Vučić.
Tanjug/SRNA/Borislav Zdrinja
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da se žrtve Jasenovca nikada ne smeju zaboraviti.
"Ne mogu ovde nikada da govorim s iole oduševljenja. Uvek me preplave tuga i seta. U ovom kraju, mom kraju, nema ni jedne porodice koja nekoga nije izgubila. Nekog ko nikada neće doći – bilo da je ubijen ovde ili, ako je uspeo da se negde skloni, ganjali su ga kao zver čitavim našim selima i prostorima“, poručio je Dodik.
Memorijalni centar u Donjoj Gradini, prema najavama zvaničnika, trebalo bi da bude delimično završen sledeće godine, dok će istovremeno u Beogradu početi izgradnja kompleksa posvećenog žrtvama.
Povezane vesti
Pissari: Obrazovanje ključ za razumevanje Jasenovca
Govoreći za Euronews Srbija povodom Dana sećanja na žrtve genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), istoričar Milovan Pissari naglašava da se o ovom poglavlju istorije mora govoriti ne samo simbolično, jednom godišnje, već kontinuirano i temeljno – pre svega kroz obrazovanje.
"U NDH su počinjena tri genocida – nad Srbima, Jevrejima i Romima. Najvažniji razlog da o tome govorimo jeste edukacija, jer jedino tako možemo sprečiti da se slične stvari ikada ponove“, kaže Pissari.
Kada je reč o obrazovanju dece na ovu temu, Pissari ističe da je ključ u pažljivom pedagoškom pristupu, bez šokiranja brojkama i strahotama od samog početka.
Povezane vesti
"Ne treba krenuti od brojeva i stravičnih scena. Treba govoriti o ljudima – o tome kako su živeli pre rata, ko su bili, šta su radili. Na taj način deca razvijaju empatiju i razumevanje. Kasnije se uvodi i ono što se desilo – jer su ti ljudi postali žrtve samo zato što su pripadali, kako su ustaše govorile, ‘pogrešnom narodu’“, objašnjava istoričar.
Euronews Srbija
Posebno se osvrnuo na događaje iz aprila 1945, kada je oko 600 logoraša pokušalo da pobegne iz Jasenovca.
"Logoraši su znali da će svi biti likvidirani. Organizovali su se i krenuli u proboj. Iako ih je većina stradala, oko 100 ljudi je uspelo da preživi. Nedaleko od centralnog logora, u podlogoru Kožara, 127 zatočenika takođe je pokušalo proboj – preživelo je samo njih 11“, podseća Pissari.
"Genocid u NDH bio je samoinicijativan"
Za razliku od velikih nacističkih logora poput Aušvica, Jasenovac je bio manji, ali smrtonosniji po učestalosti egzekucija.
"Postoji dokument iz maja 1942. u kojem stoji da ‘radni logor Jasenovac može da primi neograničen broj zatvorenika’. To znači da se svakodnevno ubijalo“, kaže on.
Pissari izričito odbacuje tvrdnje da je NDH delovala samo po naređenjima nacističke Nemačke.
Tanjug/Vladimir Sporčić
"Genocid u NDH bio je samoinicijativan. Nemačka nije naredila ubijanje Srba, Roma i Jevreja – to su ustaše same osmislile i sprovele. Već 20 dana nakon proglašenja NDH uspostavljen je prvi logor – Danica. Samo mesec dana kasnije otvoren je logorski kompleks Gospić–Jadovno–Pag, čija je jedina funkcija bilo – ubijanje", kaže Pissari.
Poseban akcenat stavlja na dečje logore Sisak i Jastrebarsko i logor za žene i decu u Staroj Gradiški.
"To su verovatno jedinstveni logori u Evropi – mesta na kojima su deca ne samo mučena i ubijana, već su ustaše pokušavale da od njih naprave nove ustaše. Nažalost, danas na mestu logora u Staroj Gradiški ne postoji ni tabla“, ističe.
Istorijski revizionizam u Hrvatskoj
Pissari upozorava na rastući istorijski revizionizam, posebno u Hrvatskoj, gde se, kako kaže, sve češće brišu tragovi logora i umanjuje odgovornost.
"U Hrvatskoj danas postoji čitava mreža istoričara i institucija koje pokušavaju da revidiraju ili negiraju zločine u NDH. To je opasno i mora se zaustaviti“, upozorava.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Na kraju, naglašava da se stradanje Srba u Drugom svetskom ratu ne sme koristiti kao opravdanje za događaje iz ratova devedesetih.
„To su različite istorijske okolnosti. Mešanje tih narativa može biti opasno. Ipak, ne možemo ignorisati činjenicu da je jedan od uzroka ratova devedesetih bio povratak nacionalizama i oživljavanje ustaške simbolike, što je za mnoge preživele predstavljalo zastrašujuće podsećanje“, zaključuje Milovan Pissari u razgovoru za Euronews Srbija.
Ceo intervju sa istoričarem pogledajte video prilogu:
Komentari (0)