Ambasadorka Đurović potvrdila za Euronews Srbija: Zahtev Kosova za članstvo u SE naći će se na dnevnom redu

Zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope uvršten je u dnevni red današnje sednice Komiteta ministara, potvrdila je za Euronews Srbija ambasadorka misije Srbije pri SE Aleksandra Đurović. Sednica bi trebalo da počne u 14.30, a prema nacrtu dnevnog reda, objavljenom na sajtu SE, u drugoj tački pod naslovom "tekuća politička pitanja", piše "aplikacija za članstvo". 

Priština je u maju prošle godine podnela zahtev za članstvo i to je jedina aplikacija koja je podneta Savetu Evrope u poslednje vreme. 

I savetnica kosovske predsednice Vjose Osmani, Rejhan Vunići je navela da će se danas u Strazburu, na Komitetu ministara SE, raspravljati o zahtevu Prištine za prijem u tu organizaciju. Ona je na Tviteru napisala da se nada pozitivnom ishodu. 

Aleksandra Đurović je prethodno rekla da će se Beograd do kraja boriti protiv odluke da se zahtev Prištine za članstvo u Savetu Evrope (SE) uvrsti na dnevni red sednice Komiteta ministara tog tela. Međutim ona je za Euronews Srbija potvrdila da će zahtev Kosova biti na dnevnom redu. 

Tanjug/video

U međuvremenu, na jutrošnjem sastanku Biroa Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, šef delegacije Mađarske Nemet Žolt postavio je pitanje da li je ovo dobar trenutak da se zahtev Kosova za prijem u ovu organizacijuza stavi na dnevni red, saznaje Kosovo onlajn iz diplomatskih izbora.

Navodi se da je mađarski poslanik pitanje postavio direktno zameniku generalnog sekretara Saveta Evrope Bjornu Bergeu, uz komentar da je u aktuelnim geopolitičkim okolnostima u Evropi potrebno jedinstvo. Ukazao je i da bi pokretanje procedure za prijem Kosova moglo da izazove da neke države otkažu svoj dolazak na Samit SE u Rejkjaviku, 16. i 17. maja. 

Odgovor zamenika generalnog sekretara Bergea je bio da "pitanje Kosovo svakako neće biti deo Samita, a da njihov zahtev dugo stoji".

Petković: Da li je to demokratija koja treba da postane primer?

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je upitao šta bi današnja sednica Komiteta ministara Saveta Evrope trebalo da pokaže?

"Da li treba takozvano Kosovo da postane član Saveta Evrope gde cveta demokratija? Gde je na severu KiM 13 Srba izašlo i glasalo? Je li to ta demokratija koja treba da postane i primer mnogim drugima u svetu? Da li je to ono što sada treba da promoviše i sam OEBS u drugim državama gde treba da vodi računa između ostalog i o izbornim procesima", pitao je Petković tokom gostovanja na RTS-u. 

Podsetimo, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je prošle nedelje, uoči njegovog puta u Strazbur povodom 20 godina od prijema Srbije u Savet Evrope, rekao da nema nameru da ide ukoliko će dan kasnije Kosovo biti primljeno u tu instituciju.  

"Kosovo 10 godina nije ispunilo svoje obaveze Briselskog sporazuma i zbog toga treba da bude nagrađeno i da na taj dan bude započeta procedura za njegov prijem u Savet Evrope. To je poruka da Kosovo može da radi šta hoće", izjavio je tada Ivica Dačić.  

Kako je dodao, Savet Evrope do sada nikada nije primio neki entitet koji nije država i “nije moguće razgovarati o odbrani integriteta Ukrajine, a da nema razgovora o integritetu Srbije”.  

Ivica Dačić je za Euronews Srbija ranije naveo da “10 godina traje “zatvaranje očiju pred neodgovornošću Prištine".  

Euronews Srbija

"Odnosno, to očigledno nije bilo slučajno. Otprilike se ponavlja nešto slično kao što je i Merkelova rekla za Ukrajinu, a to je da očigledno da je Priština uz naklonost međunarodne zajednice želela da sve ovo vreme izbegne formiranje ZSO", dodaje Dačić. 

Reakcija povodom mogućeg stavljanja zahteva Kosova na dnevni red Komiteta ministara stigla je i od hrvatskog šefa diplomatije Gorana Grlića Radmana. 

“Imaćemo razgovore sa generalnim sekretarom Saveta Evrope. Izraziću punu podršku Hrvatske zahtevu Kosova za članstvo u Savetu Evrope”, naveo je Radman.

Bisenić: Biće fascinantno predstavljanje mišljenja evropskih pravnika

U autorskom tekstu za Tanjug povodom sednice Komiteta ministara državačlanica Saveta Evrope i zahteva Kosova za prijem, novinar i diplomata Dragan Bisenić je naveo da je jasno da Kosovo nije država i da neće uskoro ni biti država, odnosno da je jedina forma njegovog današnjeg postojanja Rezolucija SB UN 1244. 

"Savet Evrope je organizacija koja se zaklinje u pravo, pravdu i evropske vrednosti, pa će biti fascinatno da se pročita i javnosti predstavi mišljenje uvaženih evropskih pravnika o ovom presedanu", smatra Bisenić.  

Kaže i da dijalog o nemačko-francuskom predlogu još traje, ali da je za Savet Evrope, to već okončana stvar. Dodaje i da hronologija ovog slučaja igra takođe značajnu ulogu.  

"Kosovo je u pre godinu dana, 12. maja apliciralo za članstvo u Savetu Evrope, a razmatranje ove prijave više puta je pominjano, ali nije ikada uzeto u obzir. Stvari se menjaju od prvih razgovora o nemačkom predlogu 'dve Nemačke' za Srbiju i Kosovo. Prvobitno je prihvatanje kosovske prijave trebalo da se nađe na dnevnom redu redovnog zasedanja Komiteta ministara Saveta Evrope, u utorak 18. aprila. Nakon negodovanja iz Beograda, budući da je na toj sednici trebalo da se obeleži i dve decenije od prijema Srbije (tada Srbije i Crne Gore) u Savet Evrope, ovaj predlog je odložen za ponedeljak, 24. april, za kada je zakazana hitna, vanredna sednica Komiteta ministara koja se održava na nivou ambasadora", rekao je Bisenić. 

Tanjug AP/Jean-Francois Badias

Naveo je da je za prijem Kosova u Savet Evrope, kako je istakao, pod uslovom da su države Evrope spremne da krše elementarne norme međunarodnog prava, potrebna dvotrećinska većina od 46 država članica, pošto je Rusija napustila ovu organizaciju, dok 12 država članica ne priznaje Kosovo.  

Bisenić je dodao i da je 2. maja planiran novi susret Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u Briselu za koji još nije rečeno kakav bi dnevni red trebalo da ima.  

“Po svemu što prethodni ovom sastanku, a u to se uključuje i ova kosovska aplikacija, može da se pretpostavi da će opet da se razgovara o Zajednici srpskih opština i da bi od strane kosovskog premijera moglo da bude izvučeno neko opipljivije obećanje da će neki korak u stvaranju ove asocijacije ipak biti učinjen”, rekao je on. 

Povodom sastanka 2. maja oglasio se i specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak koji je saopštio da će glave teme biti prvi nacrt statuta Zajednice srpskih opština i pitanje nestalih osoba. 

Sumirajući proteklu nedelju, Lajčak je rekao da je ovo vreme intenzivnih priprema i da će, posle Ohrida, ovo biti prvi sastanak Beograda i Prištine na visokom nivou. 

"Očekujemo da će obe strane doći u Brisel dobro pripremljene i da su potpuno posvećene fazi implementacije", naveo je Lajčak na Fejsbuku. 

On je dodao da se ranije ove nedelje u Briselu sastao sa komandantom Kfora Anđelom Ristućom kako bi obavestili jedan drugog o oblastima odgovornosti. 

Uz pritiske koji postoje kada je reč o članstvu Kosova u Savetu Evrope, odigrava se još jedna inicijativa Albanije. Zvanična Tirana ne odustaje od pokušaja da u Savetu Evrope sruši izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji i u Albaniji. Albanski premijer Edi Rama objavio je 4. aprila, upravo na dan početka suđenja liderima OVK, da su skupljeni potpisi u Parlamentarnoj skupštini SE za novu rezoluciju, kojom bi se osporio Martijev dokument iz 2011, a u kojem je OVK optužena za ove zločine.

Ovakav tajming nije slučajan, kažu stručnjaci, s obzirom na to da je izveštaj Martija i inicirao formiranje Specijalizovanog suda pred kojima se sada sudi liderima OVK. Dodaju da bi bio nezapamćen presedan kada bi Savet Evrope poništio ili revidirao rezoluciju koju je doneo.

"Kao neko ko je radio na istrazi ovih zločina, tvrdim da je izveštaj dobro utemeljen. 'Žutu kuću' smo mi radili, prikupili smo informacije o ukupno 12 lokacija na kojima se nalaze posmrtni ostaci. Tražio sam da to zajedno istražimo sa albanskim nadležnim organima, odbili su i onda sam se obratio Savetu Evrope. Dik Marti je potvrdio sve ono što smo mi i našli. Na osnovu toga je i formirano specijalizovano veće za zločine OVK", rekao je bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević za Kosovo onlajn.