Diplomatija iza kulisa: Zahtev za prijem Kosova u SE zakočen u "niskom startu", Albanija gura provokativnu inicijativu

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N. Z.

20/04/2023

19:05

Diplomatija iza kulisa: Zahtev za prijem Kosova u SE zakočen u "niskom startu", Albanija gura provokativnu inicijativu - Copyright profimedia, Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Baš u trenucima dok se ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić spremao da otputuje u Strazbur, povodom obeležavanja 20 godina od prijema Srbije u Savet Evrope, u fokusu se još jednom našlo pitanje članstva Kosova u ovoj važnoj instituciji. Ta tema, međutim, nije stavljena na dnevni red sastanka Komiteta ministara u sredu, ali srpski šef diplomatije ne isključuje mogućnost da se to dogodi u skorijem roku.

Kosovo je, podsetimo, zahtev za članstvo u SE podnelo u maju 2022. godine, ali od tada se sa time nije mnogo odmaklo. Aplikacija više puta nije stavljana na dnevni red, a to je, čini se, zavisilo pre svega od situacije na terenu koja je prošle godine u više navrata pretila eskalacijom.

Dačić, međutum, u razgovoru za Euronews Srbija kaže da neke zemlje, pre svega Nemačka, insistiraju na tome da procedura što pre otpočne, te da se Kosovo "nagradi" za konstruktivan stav povodom Ohridskog dogovora. Sa druge strane, Kosovo online piše da kako stvari trenutno stoje, zahtev Prištine neće biti razmatran u telima ove organizacije ni narednih nedelja. Berlin, koji je najviše insistirao na tome da se ovo pitanje "otkoči" već ove nedelje, sačekaće 2. maj i sastanak na visokom političkom nivou u Briselu između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija i da se eventualno napravi pomak ka formiranju Zajednice srpskih opština.

Ali, ako i kada dođe na dnevni red, smatraju analitičari, Kosovo ima dobre šanse da i bude primljeno u Savet Evrope. Ukoliko bude glasala većina zemalja koja priznaje njegovu nezavisnost, računica je jasna. Ipak, deset članica SE i dalje ne priznaje Kosovo, pa bi prijem mogao da unese rascepe u funkcionisanju i delovanju ove institucije, smatraju stručnjaci.

Zanimljivo je, međutim, i ono što se događa iza kulisa. Naime, u ovom trenutku, Albanija pokušava da ospori rezoluciju Saveta Evrope iz 2011. godine koja se odnosi na izveštaj tadašnjeg švajcarskog poslanika Dika Martija, o trgovini ljudskim organima. Kako je rekao spoljnopolitički novinar i publicista Dragan Bisenić, to se neposredno tiče Kosova.

"To bi bio jedan ogroman presedan, da Savet Evrope u svoje članstvo prihvata entitet koji osporava njegove odluke", rekao je on.

Kosovo još čeka datum

Srbija je tokom 20 godina članstva u Savetu Evrope svojim vrednostima doprinela zajedničkom uspehu u radu organizacije, izjavila je u utorak generalna sekretarka SE Marija Pejčinović Burić. Na tu godišnjicu, međutim, glavna tema među domaćim zvaničnicima i javnosti bila je mogućnost da već sutradan otpočne procedura prijema Kosova.

"Ako je to tačno, ja neću ići Strazbur, jer u Savet Evrope nije bilo primljeno ništa što nije država", istakao je ranije Dačić.

Kosovo na kraju nije bilo tema, pa je Dačić otputovao, a ambasadorka Misije Srbije pri SE Aleksandra Đurović rekla je da je to rezultat "pojačanih diplomatskih aktivnosti Srbije poslednjih nekoliko dana, kada je postojala namera Kvinte da se tačka aplikacije za članstvo Kosova nađe na dnevnom redu".

Pitanje je, međutim, ostalo da visi u vazduhu, a Bisenić kaže da je ideja da Kosovo bude primljeno iako još uvek nije država, rezultat promene odnosa snaga u Evropi i u samom Savetu Evrope, zbog toga što Rusija, kao najbronija delegacija među svim članicama Saveta Evrope, ne učestvuje više u radu tog tela.

"U tim novim okolnostima, grupa zemalja odnosno evropskih država, koje su predvođene Nemačkom i koje smatraju da Kosovo treba da bude članica Saveta Evrope, ima inicijativu, iako postoji i značajan broj evropskih država koje to ne prihvataju", rekao je on.

Diplomata Srećko Đukić rekao je da smatra da će Kosovo biti primljeno u Savet Evrope ako dođe na dnevni red, jer ako bude glasala većina zemalja koja priznaje Kosovo kao državu, onda će ono sigurno biti izglasano kao nova članica. On je za Tanjug rekao da je deo onih zemalja koje ne priznaju Kosovo u EU i van EU, sa teritorije bivše Sovjetskog Saveza, manji, što znači da bi one teško mogle da blokiraju taj prijem, i da je poruka koja se time šalje Srbiji obeshrabrujuća.

I iako u Savetu Evrope zapadne države koje podržavaju Prištinu imaju dvotrećinsku većinu za odlučivanje (od 46 članica, Kosovo priznaje 34), stavljanje na dnevi red pitanja prijema moglo bi da pokaže podele u Evropi - pet članica EU ne priznaje Kosovo, a i neke države koje priznaju, poput Mađarske, nisu spremne da glasaju za članstvo Prištine u SE.

Takođe, "uguravanje" Kosova u Savet Evrope u trenutku kada je na vrhu agende napredak u dijalogu Beograda i Prištine moglo bi ozbiljno da zakomplikuje te pregovore, s obzirom na jasan stav srpske strane da je formiranje Zajednice srpskih opština ključni preduslov da ostale teme uopšte dođu na dnevi red.

Zato će, kako se čini, Kosovo na pomak na putu ka SE još morati da čeka. Kako piše Kosovo online, zahtev za članstvo neće biti tema ni vanredne sednice ovog tela do kraja nedelje na kojoj bi se raspravljalo o ovom pitanju, na čemu su najviše insistirale Nemačka i Italija.

Tako je izbegnuto i da se aplikacija Kosova nađe na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koja počinje u ponedeljak, 24. aprila. Kako se dodaje, to znači da se o Kosovu gotovo izvesno neće raspravljati pre Samita Saveta Evrope, koji se održava 16. i 17. maja u Rejkjaviku, a najverovatnije ni tada, zbog komplikovane procedure kada je reč o zahtevu za članstvo, a koja mora da prođe više stepenika u telima SE pre nego što dođe na razmatranje na krovnom, ministarskom nivou.

Preti i "ozbiljan presedan"

Uz pritiske koji postoje, sve vreme ne prestaje ni lobiranje Albanije. Zvanična Tirana ne odustaje od pokušaja da u Savetu Evrope sruši izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji i u Albaniji. Albanski premijer Edi Rama objavio je 4. aprila, upravo na dan početka suđenja liderima OVK, da su skupljeni potpisi u Parlamentarnoj skupštini SE za novu rezoluciju, kojom bi se osporio Martijev dokument iz 2011, a u kojem je OVK optužena za ove zločine.

Ovakav tajming nije slučajan, kažu stručnjaci, s obzirom na to da je izveštaj Martija i inicirao formiranje Specijalizovanog suda pred kojima se sada sudi liderima OVK. Dodaju da bi bio nezapamćen presedan kada bi Savet Evrope poništio ili revidirao rezoluciju koju je doneo.

Ova rezolucija usvojena je 2011. sa jednom od najubedljivijih glasačkih većina - za nju je glasalo 169 poslanika osam je bilo protiv, a 14 uzdržanih. Od 19 amandmana koji su podneli predstavnici Albanije, prihvaćen je samo jedan, pa je naziv rezolucije promenjen u "Istraga optužbi o nehumanom tretmanu ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu".

"Kao neko ko je radio na istrazi ovih zločina, tvrdim da je izveštaj dobro utemeljen. 'Žutu kuću' smo mi radili, prikupili smo informacije o ukupno 12 lokacija na kojima se nalaze posmrtni ostaci. Tražio sam da to zajedno istražimo sa albanskim nadležnim organima, odbili su i onda sam se obratio Savetu Evrope. Dik Marti je potvrdio sve ono što smo mi i našli. Na osnovu toga je i formirano specijalizovano veće za zločine OVK", rekao je bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević za Kosovo onlajn.

Albanski zahtev će dovesti Savet Evrope pred novu situaciju. On će, pored toga, u novu situaciju da dovede i kosovski zahtev za prijem, pošto Savet Evrope do sada nije imao iskustva sa prijemom zemalja koje unapred osporavaju njegove odluke.

Pre 20 godina, kada je primljena u Savet Evrope, Srbija je morala da prihvati sve njegove rezolucije.