Igre 
Posle dijaloga u Briselu nova runda šatl diplomatije, "mart nije kraj priče": Kako će izgledati put ka implementaciji
Komentari01/03/2023
-21:35
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti sastali su se u ponedeljak u okviru najnovije runde dijaloga Beograda i Prištine, a osnovni rezultat tog susreta je dogovor da će se pregovori nastaviti. Najmanje dva člana evropskog predloga ostala su sporna za srpsku stranu, pa će do kraja marta evropski posrednici voditi šatl diplomatiju kako bi se došlo do nečeg konkretnijeg, budući da su potpisi na novom dokumentu izostali. Određeni rokovi se već pominju, ali analitičari naslućuju da "mart nije kraj priče".
Nekoliko sati nakon završetka razgovora, Evropska služba za spoljne poslove objavila je tekst evropskog predloga koji sadrži 11 tačaka. Iz Brisela je saopšteno da su se dve strane saglasile da ovaj predlog bude okvir za normalizaciju, te da novi razgovori o samom tekstu nisu potrebni. Ipak, kako je istakao Vučić, Srbija jeste spremna da radi na implementaciji mnogih stvari iz evropskog plana, ali i da "ne želi i ne može da se razgovara o međusobnom priznanju i ulasku Kosova u Ujedinjene nacije".
Prvi presek je već u martu. Tada će raspored biti gust i razgovori će se, kako se čini, nastaviti vrlo brzo. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj posetiće 18. marta Severnu Makedoniju, gde će deo vremena posvetiti Beogradu i Prištini. U međuvremenu, u dva grada očekuje se i dolazak specijalnog izaslanika za dijalog Miroslava Lajčaka, dok će izveštaj o pregovorima biti razmatran na zasedanju Evropskog saveta 23. i 24. marta.
"Mi sad na stolu imamo jedan okvirni tekst Evropske unije, koji sadrži tih 11 tačaka. Međutim, očigledno je da Srbija nije potpisala taj dokument, i da se ne slaže sa nekim elemntima. Sada prelazimo u drugu fazu, a to je primena, odnosno implementacija onoga oko čega postoji saglasnost između Beograda i Prištine, odnosno u čemu EU uspe da napravi napredak između dve strane", rekao je za Euronews Srbija Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.
"Počinje ozbiljan diplomatski pregovarački proces"
Više zapadnih zvaničnika upućivalo je ranije na to da bi 2023. mogla da bude godina za postizanje konkretnog dogovora o normalizaciji odnosa, a pojačana diplomatska aktivnost obeležila je praktično sve krizne situacije između Beograda i Prištine tokom prošle godine.
Kada je reč o evropskom predlogu, međutim, Vučić je istakao da je on "podržan", ali ne i "prihvaćen", te da će se o njemu još razgovarati. Na pitanje koliko je vremena zaista ostalo za razgovor, Zečević kaže da je očigledan pritisak posrednika na pregovarače.
"Vremena je ostalo, ali očigledan je pritisak institucija EU i posrednika na pregovarače da napreduju na toj primeni dogovora. Praktično, EU želi da da ritam, 18. marta će biti sastanak u Skoplju da se vidi šta je postignuto i da li nešto već može da krene da se primenjuje. Posle toga, 24. marta je sastanak Evropskog saveta, to je najviši organ EU. Oni će proveriti šta je bilo do tada, kako se ponaša jedna i druga strana, da li treba neku stranu nagraditi i neku, eventualno, mada za sada nema govora o tome, kazniti. To je relativno važan sastanak", rekao je on.
Povezane vesti
Kako je rekao, 24. mart "nije kraj priče". Napominje da je sigurno da će se tokom ove godine nastaviti razgovori i pregovori oko tog plana.
I direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da počinje "jedan ozbiljan diplomatski pregovarački proces" i dodaje da će biti ključnih razgovora tokom marta, kada očekuje formiranje tima za monitoring, a primena predloga od aprila.
Na pitanje da li se Zapadu žuri da do dogovora Beograda i Prištine dođe pre desete godišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma, Janjić je rekao da sve strane koje učestvuju u dijalogu imaju "neke svoje termine", ali da se žurba napravila kako bi se što pre izašlo iz faze u kojoj je postojala pretnja od rata.
"Videćemo implementacioni plan, videćemo rokove. Ne verujem u rokove EU i bolje je to raščišćavati u martu, aprilu nego čekati posle da se oko toga svađamo. Imali smo toliko nerealnih rokova koje je odredio Lajčakov tim, da je to zagušilo sve", rekao je Janjić za Kosovo online i dodao da rokovi nisu fiksirani, ali da dosadašnje iskustvo ukazuje na to da se oni određuju na osnovu prioriteta Zapada.
Šta predviđa dokument
Objavljeni predlog nema mnogo ključnih razlika u odnosu na prethodne verzije koje su iscurele u javnost. Neki njegovi članovi su, međutim, za srpsku stranu sporni.
U članu 2 evropskog predloga navodi se da će se "obe strane rukovoditi ciljevima i principima postavljenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onim o suverenoj ravnopravnosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminacije".
U članu 4 piše da "obe strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji".
Povezane vesti
Kao "sporni" pominje se i član 1: "Obe strane će međusobno razvijati normalne i dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava. Obe strane će međusobno priznati dokumenta i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate".
"Ako se čita dokument, vidi se da su ga pravile institucije EU i one zemlje članice koje priznaju nezavisnost Kosova. Oni polaze od svog stava - 'dve strane suverene, poštujući povelju UN...' svi ti elementi sporazuma govore o tome da je reč o dve nezavisne države koje pokušavaju da normalizuju odnos. Sam dokument nije uzeo u obzir činjenicu, pre svega, da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali i da pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova. Jednostavno, prevagnuo je ovaj deo, odnosno stav Francuske i Nemačke koje su već priznale nezavisnost Kosova, i to je sad čitava problematika za Srbiju", rekao je Zečević.
On ističe da se priznanje Kosova se pominje u samom dokumentu.
Povezane vesti
"Predsednik Vučić govori o tome da onaj član koji se odnosi na članstvo u međunarodnim organizacijama, da obe strane neće ometati jedna drugu u pristupu međunarodnim organizacijama, za nas nije prihvatljiv. Priznanje Kosova se ne pominje u samom dokumentu, tako da to sa te strane nije sporno. Ali, za nas je sporan tretman koji dobijamo - jednak tretman mi koji smo član UN i priznata država, i Kosovo koje to nije", rekao je Zečević.
Vučić je u gostovanju na RTS rekao da ni u jednom trenutku nije prihvatio evropski plan, već ga je podržao, te da šef diplomatije EU Žozep Borelj "nije našao dobar izraz kada je rekao da je Srbija prihvatila ovaj plan".
Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija za Euronews Srbija kaže da od početka procesa dijaloga sa Prištinom postoji model koji se zove "konstruktivna dvosmislenost".
"I jedna i druga strana svojim javnostima na svoj način objašnjavaju šta se to u Briselu razgovara i bukvalno tumači sporazume koji su doneseni. Zanimljivo je da prvi put imamo situaciju da građani ništa ne razumeju, prosto s jedne strane imamo predsednika i vladu koji daju najmanje informacija o ovom procesu, sa druge strane kosovska vlada pokušava kroz neke medije da progura one delove i sporazume koji njima odgovaraju, a sa treće strane nam EU, odnosno Borelj govori da je sve u redu", rekao je on.
Kako dodaje, one dve stvari o kojima će se pregovarati su aneks na sporazum i implementacioni okvir.
"Razumem da prosto javnost ne može da shvati taj momenat da li je sporazum prihvaćen ili potpisan, mislim da je mnogo briselskih dogovora i prethodnih usmeno dogovarano, nije bilo potpisivanja. Prosto, ja mislim da EU ima to razumevanje da naša strana ne želi javno da potpisuje bilo šta. S druge strane postoje neki članovi ovog sporazuma koji su za srpsku javnost prosto neprihvatljivi, pa pretpostavljam da je i taktika onih koji vode pregovore u ime Srbije da to na taj način ne izlazi u javnost. Nije ovo prvi put, od početka celog procesa imamo tu konstruktivnu dvosmislenost", istakao je on.
Zajednica srpskih opština, inače, u evropskom planu se pod tim imenom ne pominje. Donekle, ona je opisana u članu 7 gde se navodi: "obe strane se obavezuju da će uspostaviti posebne aranžmane i garancije, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i oslanjajući se na postojeća evropska iskustva, kako bi se obezbedio odgovarajući nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktan kanal komunikacije srpske zajednice sa Vladom Kosova".
U članu 10 se zatim navodi da će obe strane uspostaviti zajednički komitet, kojim predsedava EU, za praćenje sprovođenja ovog sporazuma. Obe strane, dodaje se, potvrđuju svoju obavezu da primenjuju sve prethodne sporazume dijaloga, koji ostaju "važeći i obavezujući".
Na kraju, u članu 11, navodi se i da se obe strane obavezuju da će poštovati Mapu puta za implementaciju koja je priložena ovom sporazumu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da na početku mape puta, bez obzira na to da li je reč o primeni Briselskog sporazuma ili novog evropskog, uvek mora da stoji implementacija ZSO.
"Što se tiče Zajednice srpskih opština, tu ima jedna dobra stvar za nas. Mislim da, sada sve više sazreva svest, imali smo intervju i Eskobara, američkog posrednika, koji je govorio da treba formirati prvenstveno ZSO. Zanči, počinju polako i SAD i EU da shvataju da je naš argument opravdan - da je opravdano to što tražimo da se sprovede nešto što je dogovoreno pre toliko godina, i da je to prvi korak u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. To je jedan diplomatski plus i uspeh koji smo dobili. Problem je albanska strana - oni neće da uspostave ZSO, jer to je ideološki stav Kurtija prema tome", zaključio je Zečević.
Preporuka za vas
Komentari (0)