Igre 
Stručnjaci o setu pravosudnih zakona: Primena će pokazati jača li vladavina prava ili vladavina politike
Komentari07/02/2023
-22:56
Rasprava o setu pravosudnih zakona, na koji je stiglo više od 1.000 amandmana, vodi se u Skupštini Srbije, a glasanje o zakonima predviđeno je u četvrtak, na godišnjicu proglašenja ustavnih promena u oblasti pravosuđa.
Dosadašnju raspravu obeležile su međusobne optužbe vlasti i opozicije - dok predstavnici vladajuće stranke navode da se izmeštanjem izbora sudija iz Skupštine jača vladavina prava, deo opozicionih poslanika kritikuje propise, ocenjujući da se na taj način zadržava politička kontrola nad izborom sudija i tužilaca. Ni struka nema jedinstven stav po pitanju kvaliteta zakonskih rešenja, kao ni o tome da kada će građani moći da računaju na efikasnije prafosuđe.
Zahvaljujući izmenama zakona tužioce više neće birati skupštinska većina na predlog Vlade, već Visoki savet tužilaštva. Takođe, u izboru sudija učestvuje Visoki savet sudstva, a od 11 članova, četiri člana bira skupština. Šta donose izmene bila je tema emisije Euronews Centar u kojoj su mišljenja sučelili predstavnici struke.
Dok predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić i pravnica nevladine organizacije Jukom Jovana Spremo smatraju da je zakon kompromis između struke i politike i da su trenutna rešenja stvorila prvi korak ka budućoj nezavisnosti, tužilac i zamenik predsednika Udruženja sudija i tužilaca Srbije Lazar Lazović iznosi stav Udruženja da zakonska rešenja nisu rezultat dogovora struke i Ministarstva prvde, zato što su osetili da proces nije inkluzivan zbog čega su ga, kako navodi, i napustili javnu raspravu.
Dodaje da je šansa propuštena i da ne vide dubinu promena, koje je ministarka pravde okarakterisala kao tektonske.
Veći ili manji uticaj politike?
Miroslav Đorđević iz Instituta za uporedno pravo je za Euronews Srbija rekao da set pravosudnih zakona predstavlja konkretizaciju onoga što je pre tačno godinu dana našlo mesto u ustavnim amandmanima.
"Tu je napravljen kompromis između dva zahteva: da dođe do depolitizacije time što će sudije i tužioci birati svoje kolege, a drugi je da se 'ne odnarode' ti pravosudni saveti, već da zadrže legitimitet naroda kroz istaknute pravnike, tačnije članove saveta koje bira Narodna skupština", rekao je on.
Povezane vesti
Kriterijumi za te "istaknute pravnike", dodaje on, precizirani su "samim zakonima u zdravoj meri".
"Tu govorimo o standardu - da nisu članovi političkih partija, nisu smeli svojim delovanjem bitno uticati na donošenje političkih odluka i slično. Ali, reč je o 'izbornim članovima koje bira Narodna skupština iz reda istaknutih pravnika', i u toj rečenici možda i leži neko objašnjenje ko su ti ljudi. Ako vidimo da nisu politički aktivni, onada je to grupacija ljudi koju struka, pre svega, prepoznaje kao vrsne pravnike u svojoj oblasti", ističe Đorđević.
Međutim, prema mišljenju sudije Apelacionog suda Miodraga Majića, ovakvom reformom smo umesto dva dobili četiri predstavnika politike u Savetu, te da je uticaj politike sada samo malo prikriveniji i teže ga je uočiti.
"Ranije se uticaj ogledao kroz jasno vidljive kanale uticaja kada je ministar pravde bio član Odbora za pravosuđe, kada je reč o sudijama. To je zamenjeno drugom, prikrivenijom formom uticaja, kroz odlučivanje ta takozvana četiri istaknuta pravnika koje će opet birati parlament, dakle politička većina, a što je još opasnije, ako se ne postigne potrebna većina za njih, onda petočlana komisija ljudi koji dolaze uz političku podršku na ta mesta", objašnjava on.
Majić ističe da će istaknute pravnike birati politika i da će njihova istaknutost biti politička, što kako kaže, znači da će to biti ljudi koje politička moć prepoznaje kao ljude u koje može da ima poverenja.
"Zato mislim da je višestruko ova promena opasna. S jedne strane je učinila to da imamo prikrivenije kanale političkog uticaja, a sa druge strane izuzetno opasno je to što su dva najveća udruženja tužilaca i sudija, iz sebi znanih razloga, pristala da u ovome saučestvuju. Tako da će biti veoma, veoma teško u narednom periodu uprti prst na političare, koji će nesumnjivo opet biti iza svega toga, jer će oni sa pravom reći 'izvinite gospodo vaša udruženja su na ovo pristala'", objašnjava sudija apelacionog suda.
Dodaje da je sasvim izvesno da se bez saglasnosti ta četiri istaknuta pravnika neće moći donostiti odluke.
Povezane vesti
"Tako da će istaknutim pravnicima, čitajmo političkim reprezentima u telu, biti ostavljeno i pravo veta. To dalje govori da niko neće biti izabran od sudija ako mig politike ne bude dat, jer se njihov predstavnik neće pojaviti i time će blokirati rad Saveta", objašnjava Majić.
Sa Majićem se slaže i Lazar Lazović koji smatra da istaknuti pravnici jesu problem, jer je onemogućeno kandidovanje starijih od 65 godina, penzionera, čime su isključeni doajeni i ljudi od ugleda u struci.
Takođe navodi i da je i zamerka Venecijanske komisije upućena zbog toga što se može doći u situaciju blokade rada saveta.
Povezane vesti
Prema rečima Jovane Spremo i za Jukom je najveći problem to što su kriterijumi za izbor istaknutih pravnika nedovoljno definisani.
"To je bitno jer je to politički uticaj koji može da ostane. U uslovima homogenog parlamenta vladajuća većina će birati istaknute pravnike. Mi smo obrazložili u komentarima da mora da se garantuje politička heterogenost. Ali kako se odlučje o tome da li je neko dostojan, da li je vršio uticaj na tužioce i sudije, ostaje vrlo odakativno zato što ne postoje jasni kriterijumi", navodi ona.
Predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić kaže da su uticaj politike mogao izbeći i njihovim predlogom da kandidati ne mogu biti članovi stranke bar tri godine, što nije prihvaćeno.
Veća odgovornost na javnim tužiocima
Đorđević ocenjuje da se Ustav iz 2006. godine opredelio za privrženost evropskim standardima, ali da je onda u delu o pravosuđu propisao neke odredbe koje su ugrožavale sudijske funkcije, koje je Venecijanska komisija ocenila kao potencijalna mesta za politizaciju.
Kada se pogledaju evropski standardi i zemlje regiona, smatra Đorđević, vidi se da su isti standardi često implementirani na potpuno različite načine, ali da sva ta rešenja dovode do istih ili sličnih rezultata.
"Tu stvarno moramo imati u vidu nešto o čemu se isto govori ovih dana, a to je da ne možemo prosto transplantovati francusko ili nemačko rešenje, jer za razliku od mnogih zemalja, posebno zapadne Evrope, mi smo do nedavno imali jednopartijski komunistički sistem", ističe Đorđević.
Veća odgovornost, naglašava, sada će biti na javnim tužiocima.
"Sada imate javno tužilaštvo kao jedan strogo hijerarhijski organ. Novim rešenjima dolazi do svojevrsne dekoncentracije moći republičkog javnog tužioca, gde vrhovni javni tužilac koji zamenjuje republičkog, kao i glavni javni tužioci, preuzimaju mnogo više odgovornosti", objašnjava sagovornik Euronews Srbije.
"Monokratski sistem javnog tužilaštva se rastače. Svaki javni tužilac ostaje u hijerarhiji, ali ako smatra da je dobio nalog od višeg tužioca koji nije zakonit ili osnovan, može da se žali Visokom savetu tužilaštva i na taj način ne uradi ono što smatra da nije celishodno ili zakonito, dok se ne odluči o tome. Ključno je ono što život sam diktira, a to je da sami javni tužioci počnu da se navikavaju na sistem i da sa većom dozom integriteta obavljaju svoj posao", naglasio je Đorđević.
Međutim, Majić kaže da smo duboko potonuli kada je reč o pravosuđu kao grani vlasti.
"Ona nikad nije bila ravnopravna sa druge dve grane vlasti, a sada je daleko, daleko od toga. Tako da se bojim da za nas poređenje sa nekim drugim sličnim sistemima je još jedno gubljenje vremena, jer smo trenutno prilično izolovani egzemplar. U tom smislu moje kolege i ja smo predlagali da napravimo jedan model koji će makar na normativnom nivou zaista udaljiti političku vlast od sudija i tužilaca to se nažalost nije desilo. Bojim se da ćemo za tu priliku morati još dugo da čekamo", zaključuje on.
"Ustav nas obavezuje na evropske vrednosti, sada je malo i do nas"
Što se tiče Visokog saveta sudstva, izvesno je da će se ovo telo formirati u parlamentu gde je potrebna dvotrećinska većina glasova.
Ukoliko se to ipak ne desi, postoji komisija od pet osoba gde su, između ostalih, i predsednik Skupštine, kao i predsednici Ustavnog i Vrhovnog kasacionog suda. Ta komisija zatim bira kandidate, kaže Đorđević, ali samo ako prvi sistem ne prođe.
On je naveo da se nada kako će vremenom doći i do povećanja plata kako bi se mladi pravnici odlučili na karijeru u pravosuđu.
Takođe, Đorđević smatra i kako bi ovom reformom građani trebalo kraće da čekaju na "ostvarenje pavde".
"Milsim da ne postoji čarobni štapić i da treba imati malo strpljenja. Država je po svojoj prirodi inertna i za svaku promenu je potrebno nekoliko godina da se uhoda. Ipak, mislim da sada imamo zdravu osnovu. Okrenuli smo se ka evropskim vrednostima na koje nas obavezuje i sam Ustav, a sada je malo i do nas", zaključio je Đorđević.
I za Bjelogrlić je ključno kako će struka odgovoriti na zakonske promene.
"Mene najviše plaši da li ćemo mi sudije odgovoriti onome što nam je povereno. Mnogo manje se plašim političkog uticaja. Često smo imali zastoje kada ode sudija u penziju, pa se po godinu dana čeka postavljanje novog sudije, to više neće biti slučaj. Izvesno je da će biti bolje", kaže ona.
Majić međutim ima drugačiji stav. On navodi da promene zakona sigurno neće omogućiti kraće čekanje na pravdu i da to i ne treba očekivati.
"Efikasnost nije samo pitanje nezavisnosti. Efikasnost je pitanje i organizacije sistema. Ako gedate istorijski, mi nismo društvo koje se pokazalo kada je reč o organizacionim sposobnostima. Bili smo organizovani kada smo imali pomoć ljudi koji se u to razumeju. Naše pravosuđe je ekstremno dezorganizovano. To pogotovo ne treba očekivati. Ovde prvenstveno govorimo o tome da li će ono biti nezavisnije od politike, da li ćete kao građanin imati šansu kad odete pred sud. Ja se plašim, i to je ono o čemu govorim, da ćemo morati da čekamo novu priliku", naglašava Majić.
Da je jedna šansa za poboljšanje potrošena i da se ne zna kada ćemo se opet baviti pravosuđem smatra i Lazović.
"Vićemo u praksi šta ove stvari znači. Bilo bi mnogo bolje da je ovaj proces bio duži, inkluzivniji, da je omogućeno da se čuju obe strane, pogotovo praktične, koji su eliminisani iz radnih grupa. Zato sada imate neka rešenja koja će u praksi da izazvu probleme", navodi on.
Komentari (0)