Istraživanje: Veruju li Srbi sa Kosova da je ikakvo rešenje moguće i koje zemlje vide kao branitelje njihovih interesa

Komentari

Autor: Euronews Srbija

04/12/2022

15:33

Istraživanje: Veruju li Srbi sa Kosova da je ikakvo rešenje moguće i koje zemlje vide kao branitelje njihovih interesa - Copyright Tanjug/Srpska lista

veličina teksta

Aa Aa

Kod Srba koji žive na Kosovu, i severno i južno od Ibra, u poslednje tri godine primetan je trend rasta odbacivanja bilo kog rešenja, ali i trend pada očekivanja kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština, pokazalo je istraživanje nevladine organizacije Aktiv iz Kosovske Mitrovice. Osim ostanka Kosova u ustavno-pravnom sistemu Srbije, većina njih praktično ne podržava nijedno drugo rešenje, a gotovo svaki šesti ispitanik ne veruje da će ZSO da bude formirana.

Istraživanje "Analiza trendova 2022: stavovi srpske zajednice na Kosovu" sprovedeno je u periodu od juna do avgusta ove godine u svim opštinama sa srpskom većinom na Kosovu. U njemu je učestvovalo 540 ispitanika i neki od glavnih rezultata pokazali su da svega sedam odsto anketiranih smatra da se situacija na Kosovu odvija u dobrom smeru, čak 55 odsto njih misli da će život za Srbe na Kosovu biti gori za tri godine. Istraživanje je pokazalo i da je zabeležen porast onih koji imaju neki lični dokument izdat od strane kosovskih institucija (92 odsto).

Na rezultate istraživanja, kako se navodi, nesumnjivo su, makar delimično, uticala dva pitanja koja su dugo bacala senku na proces dijaloga - odluke kosovske vlade o registarskim tablicama i identifikacionim dokumentima. Iznoseći ukupnu ocenu rezultata izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević izjavio je da je prikazan realan odnos Srba sa Kosova prema aktuelnim dešavanjima i budućim očekivanjima.

"Izveštaj je pesimističan, ali to je surova realnost koja je dominantna u poslednjih 20 godina. Ovim izveštajem i ovim nastupima želimo da podstaknemo političare da sagledaju realniju sliku i nađu mehanizme kako bi se rešili ovi problemi", istakao je Milićević.

Postoji li prihvatljiv scenario za rešenje?

U poslednjih nekoliko godina pokrenuto je mnogo incijativa u vezi sa rešenjem statusa Kosova. Jedno od njih odnosilo se na mogućnost razgraničenja, ali istraživanje ukazuje da cirkulisanje ove ideje u javnosti nije dovelo do porasta podrške kod građana. Zapravo, mali broj ispitanika podržava ovu ideju.

A osim ostanka Kosova u ustavno-pravnom sistemu Srbije, na pitanje koji bi od ponuđenih scenarija mogućeg sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine bio najprihvatljiviji, većini zapravo nije prihvatljivo ništa od ponuđenog.

Razmena teritorija i priznavanje nezavisnosti imaju veoma mali procenat podrške. Kako se navodi u istraživanju, u poslednje tri godine primetan je trend rasta odbacivanja bilo kog rešenja, ali i trend pada podrške za formiranje Zajednice srpskih opština kao konačnog rešenja.

Koordinator Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU, Dragiša Mijačić, ocenio je
da su rezultati istraživanja poruka političkim elitama da odluče kako žele da vide kraj procesa dijaloga Beograda i Prištine.

"Pokazana je složena situacija da će Srbi na Kosovu teško prihvatiti svaki sporazum, a gledajući migracione tokove odgovor na rešenja je predvidiv, a on može biti pre odlazak sa Kosova nego što će biti integracija u kosovske institucije. Stoga je važno da se donosioci odluka u dijalogu fokusiraju na ovo pitanje, inače ćemo imati sporazum, ali nećemo imati Srbe na Kosovu", rekao je Mijačić.

Zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek ukazao je da je pozitivan nalaz ovog istraživanja to što građani veruju da se do rešenja dolazi dijalogom, ali da građani imaju poverenje koje deluje da je iznevereno time kako se vodi dijalog.

"Najveća slepa tačka bilo kakvog konačnog sporazuma bila bi da se ne povede računa kako bi se na terenu,šta god da se dogovori, odrazilo na građane", istakao je Elek.

Podsetimo, i nedavno istraživanje koje je sprovela Crta o političkim stavovima građana Srbije, pokatalo je da su skoro svi predlozi za rešenje statusa Kosova neprihvatljivi. Većina građana Srbije smatra da bi bolje živeli ukoliko bi bilo postignuto rešenje između Beograda i Prištine. Ipak, na pitanje koje je to rešenje za njih prihvatljivo, najčešće odgovaraju - da dijalog bude nastavljen, ali ne o priznanju i bez vremenskog organičenja.

A kada je reč o Zajednici srpskih opština, podaci istraživanja ogranizacije Aktiv pokazuju da gotovo svaki šesti ispitanik ne veruje da će ona da bude formirana. Ovaj podatak sličan je podatku iz 2020. godine i za nekih 10 odsto učestaliji nego prošle godine. U odnosu na prošlu godinu, optimizam u vezi za formiranje ZSO značajno je opao, što je takođe povezano sa ovogodišnjom komunikacionom agendom, kako vlasti u Srbiji, tako i na Kosovu.

"Ono što jeste suština ovih rezultata je da je prisutna bojazan kakve će biti posledice još uvek nerazrešenih pitanja, kao što je na primer formiranje Zajednice srpskih opština, a prisutna je i apatija kod građana po pitanju mogućnosti postizanja finalnog sporazuma, koji bi obezbedio institucionalnu zaštitu, što će nastaviti da utiče na negativan trend migracija, tj. odlaska pripadnika srpske zajednice sa Kosova", rekla je je šefica kancelarije NVO Aktiv u Beogradu Milica Orlović.

Migracione tendencije

A baš kada je reč o odlasku pripanika srpske zajednice sa Kosova, svaki drugi ispitanik ne vidi sebe na Kosovu u narednih pet godina, dok druga polovina ispitanika ili čeka da im se ukaže prilika ili je već donela odluku da napusti Kosovo. Ovaj podatak već godinama unazad ukazuje na alarmantno loše stanje u kojem Srbi na Kosovu žive, a za mnoge od njih je odlazak sa Kosova percipiran kao jedino rešenje.

Kako se navodi, alarmantno je i to što najmanji broj ispitanika koji planira da ostane na Kosovu čini generacija građana od 18 do 29 godina.

Na pitanje koji je glavni razlog zbog kog bi napustili Kosovo navode ekonomsku neizvesnost. Svaki drugi ispitanik je motivisan ovim razlogom da napusti Kosovo. Drugi razlog je politička nestabilnost. Treća i četvrta motivacija za napuštanje Kosova prouzrokovana je nepoštovanjem prava Srba na Kosovu i ličnom nebezbednošću.

"Zabrinjavajuće je što se pored ekonomskih razloga i dalje kao razlog odlaska sa Kosova navode
bezbednosna i politička nestabilnost, kao i odsustvo zagarantovanih prava. Nakon više od deset godina dijaloga moj zaključak je da mi imamo pitanja koja ne bi smeli da imamo, a koja su razlog odlaska Srba sa Kosova", rekao je docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić.

Stavovi o Rusiji i EU

Po mišljenju kosovskih Srba, Rusija je ključni međunarodni faktor u odbrani njihovih interesa – to smatra čak 64,3 odsto ispitanika, a na drugom mestu je Kina sa 13 odsto glasova. Slede EU sa 9,8 odsto i SAD sa 1,7 odsto glasova ispitanika, dok 11,3 odsto pripadnika srpske zajednice misli da niko na međunarodnoj sceni ne brani njihove interese.

Sa druge strane, trendovi koji se tiču Evropske unije uglavnom su u opadanju. Pozitivnu percepciju Evropske unije trenutno ima tek svaki deseti ispitanik. Razlog za ovakav stav dolazi upravo iz percepcije da Evropska unija u procesu pregovaranja Beograda i Prištine nije neutralna, već da favorizuje albansku stranu. Podaci iz nekoliko poslednjih istraživanja pokazuju, a ovogodišnje potvrđuje, da veliki procenat ispitanika smatra da Evropska unija u pregovorima više podržava Prištinu nego Beograd.