Igre 
Eskobar: Naredne godine očekujem konture dogovora zasnovanog na francusko-nemačkom predlogu
Komentari01/12/2022
-17:03
Specijani izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izrazio je uverenje da će se naredne godine nazirati konture dogovora Beograda i Prištine zasnovanog na francusko-nemačkom predlogu.
"Predlog nudi odlične prilike za kreiranje stabilnih odonosa između dve zemlje i veoma je realan", rekao je Eskobar na onlajn konferenciji u organizaciji Atlantskog saveta odgovarajući na pitanje moderatora da li postoji šansa da se na osnovu francusko-nemačkog plana koji je Beograd odbio, napravi dogovor i da li je realan.
Na pitanje da li plan može da bude realizovan do proleća, koji se pominje kao krajnji roka, Eskobar je rekao da to zavisi od strana u pregovoru.
"Ne zavisi od SAD, već od evropske strane. Verujem da možemo da vidimo da se nazire skelet dogovora naredne godine i želeo bih da se to desi", rekao je Eskobar.
Eskobar je prethodno rekao da je formiranje ZSO, o čemu je postignut sporazum u okviru dijaloga Beograda i Prištine, u Briselu, pravno obavezujuća odredba.
"ZSO je pravno obavezujuća za Srbiju, za Kosovo i za EU", rekao je zamenik državnog sekretara SAD.
Dodao je da je formiranje ZSO obaveza i za SAD, upravo zato što podržavaju dijalog.
Povezane vesti
"Tako da ZSO bi trebalo bi da bude implementirana i biće implementirana", rekao je Eskobar.
Izrazio je nadu da će u Prištini formiranje ZSO videti kao pozitivnu mogućnost jer, kako je podsetio takvih primera koji pružaju kolektivna prava manjinama u Evropi ima mnogo.
Podsetio je da na severu Kosova ima 70.000 Srba i da su u centru tenzija i konflikta i da se mora naći način da ih zaštite institucije na kosovu, ali i da im se da prilika da učestvuju u socijalnim, ekonomskim i političkim dešavanjima u Srbiji, jer su "dvojni građani".
Dodao je da će, se ako se ne reši pitanje ZSO krize ponavljati.
"Regionu potrebni jasni koraci na putu ka EU, signali nedovoljni"
„Jedan je da uključi sve regionalne zemlje kao punopravne članice...Treba i da testiramo volju (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića da prihvati Kosovo kao punopravnu članicu", rekao je Eskobar i ocenio da je to interesantan aspekt OB.
"Ali, razlika između slobodne zone, i švercerske zone je kontrola granica", rekao je Eskobar i naveo da "to znači da se granica Srbije sa Republikom Srpskom i severnim delom Kosova moraju posmatrati kao međunarodne granice".
Otvoreni Balkan pod tim uslovima je, kako je rekao, dobra prilika da se "region zaleči".
Povezane vesti
Na pitanje postoji li rok da Srbija i Kosovo postignu dogovor o normalizaciji odnosa, Eskobar je rekao da bi bilo dobro da se to dogodi "što pre".
"Nikome ne odgovara zamrznuti konflikt", kazao je Eskobar, koji je govorio i o Berlinskom procesu koji je, kako je naveo, važan za zajedničku viziju regiona.
Podsetio je da su nedavno potpisana tri sporazuma.
Povezane vesti
Rekao je da SAD imaju odličnu saradnju sa šest zemalja, ali da one nemaju dobre međusobne odnose, kao i da ih Vašington već vidi kao deo EU i smatra da proces mora biti brži, te da nisu dovoljni samo signali, već su potrebni i jasniji koraci.
"Zemlje Zapadnog Balkana su već evropske, kulturološki i istorijski pripadaju Evropi, a ekonomski su sve bliže. Voleo bih da se proces ubrza, da zemlje Zapadnog Balkana dobiju više učešća u evropskim strukturama" odgovorio je Eskobar na pitanje da li postoji put kojim će zemlje regiona ići da bi pristupile EU.
"Krajnji cilj za sve u regionu mora biti članstvo u EU", naglasio je Eskobar.
Na pitanje da li će SAD preuzeti vođstvo u tom procesu, Eskobar je rekao da ne veruje.
"Trenutno, ako pogledate istoriju našeg angažmana u protekle dve godine, rad sa EU kroz njihovo posredovanje, uspeli smo da rešimo mnoge krize i uspeli smo da sprečimo nasilje u regionu u proteklih 18 meseci", rekao je on.
Dijalog, kako je naglasio, treba da se vodi u EU, uzimajući u obzir da sve države u regionu imaju aspiracije ka članstvu u EU.
Na pitanje kako EU ocenjuje to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, Eskobar kaže da bi voleo da se Srbija usaglasi sa EU kada je rat u Ukrajini u pitanju, jer je to obavezujuća stavka za one koji žele da pristupe EU.
"Lično se zalažem za to da Srbija uvede sankcije Rusiji, i može se videti delimičan uspeh u tome, jer je Srbija glasala protiv Rusije na svakoj sednici UN i ti glasovi nisu samo simbolični. Srbija je podržala i humanitarne akcije u Ukrajini, ali voleli bismo da uradi i više", rekao je on.
Prošlonedeljni dogovor Srbije i Kosova o preregistraciji tablica bio je bitan za smanjivanje tenzije, i Eskobar kaže kako bi dijalog trebalo da bude pod pokrovitečstvom EU ali sa jakim uticajem SAD, jer obe strane žele da uđu u EU.
"Zajedno smo napravili plan koji bi trebalo da odgovara obema stranama da ubrza proces ulaska u EU i da stvorni nove ekonomske prilike za obe strane", naveo je on.
"Srpska vlada je više puta ponovila da su njihovi strateški ciljevi dvostrani. Jedan je ulazak u EU i drugi je integracija u region. Verujem da će ekonomski napredak u regionu napraviti mesta za integraciju i da bi nove ekonomske prilike trebalo da budu podsticaj za slaganje dve zemlje", rekao je Eskobar.
Na kritike iz Prištine da se vrši pritisak na Kosovo, koji se ne vrši u Beogradu, odgovara da je posvećenost SAD Kosovu neupitna.
Komentari (0)