Igre 
Iz krize u krizu: Kurti ne odustaje od stare strategije, a sada gura izbore u srpskim opštinama bez učešća Srba
Komentari02/12/2022
-18:00
Tek što je, makar privremeno, rešena kriza nastala zbog odluke Prištine da ukine srpske tablice na severu Kosova i Metohije i onima koji nisu izvršili preregistraciju izdaje novčane kazne, na pragu je nova. Priština ne odustaje od vanrednih izbora u četiri opštine na severu Kosova i Metohije, a Srpska lista ne odustaje od bojkota koji je započet odlukom da se izađe iz prištinskih instucija, kako političkih tako i policije i pravoduđa. Najnoviji potez koji je dolio "ulje na vatru" je imenovanje Nenada Rašića za ministra u kosovskoj vladi.
Izlazak na birališta u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku Priština je zakazala za 18. decembar, a ako glasanje bude sprovedeno, proteći će i bez učešća predstavnika Srpske liste, koji su na prethodnim izborima osvojili apsolutnu podršku birača na severu Kosova. U sve četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova osvojili značajan procenat glasova glasova - u Leposaviću 97.10 odsto, Zvečanu 96,4 odsto, Zubinom Potoku 81,54 odsto i Severnoj Mitrovici 89,17 odsto glasova.
Dok se čeka rasplet oko izbora, u međuvremenu je kosovska vlada imenovala lidera Progresivno demokratske stranke Nenada Rašića za ministra za zajednice i povratak, što je izazvalo oštre reakcije među Srpskom listom, ali i među političkim rukovodstvom Srbije. Oni ističu da Rašić nema legitimitet, kao i da je njegovo imenovanje protivustavno zato što nije konsultovana srpska zajednica.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas, na konferenciji za novinare sa evropskim komesarom za proširenje rekao da se u Prištini bave "hiperprodukcijom napada na Srbe", navodeći sve krize koje su se dešavale u prethodnom periodu. On je dan ranije veoma oštro reagovao na izjavu portparola EU Petera Stana o imenovanju Rašića, ocenjujući je kao "sramnu" zbgo toga što je izostala osuda Aljbina Kurtija. Vučić je istakao da Srbi na severu Kosova i Metohije više neće da trpe Kurtijev teror.
Nakon svega usledila je i nova reakcija Petera Stana koji je sada naveo da je imenovanje Nenada Rašića razočarenje za EU zato što ne ispunjava sve ono što je predviđeno ustavom.
Kakve posledice bi mogao da ima nedolazak predstavnika Srbije u Tiranu?
Vučić je danas, posle sastanka sa Varheljijem, naveo da je spreman da razmotri odluku o odlasku na Samit EU - Zapadni Balkan koji se 6. decembra održava u Tirani ukoliko to bude imalo smisla. Rekao je da su mu evropski komesar, ali i premijerka Ana Brnabić rekli da je bolje da ode i da liderima na samitu kaže ono što ima.
Ne postoje pravne kazne za neodlazak na samit, ali bi takav potez mogao da ima uticaj druge vrste, ističu analitičari. Programski koordinator Fondacije BFPE Stefan Vladistavljev upozorava na diplomatske i političke posledice.
Povezane vesti
"One mogu biti takve da se Srbija posmatra kao zemlja koja je izolovana od posvećenosti evrointegracijama, što bi u kontekstu neusaglašavanja Srbije sa politikom EU prema Rusiji moglo da bude dodatan negativni poen imidžu Srbije u diplomatiji kada govorimo o odnosu sa EU", naglašava sagovornik Euronews Srbija.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak naglašava da će se na samitu praviti planovi za budući period i da Srbija sada sama sebe isključuje iz nečega što je politički bitno.
"Ako ste ljuti na Prištinu, idite u Tiranu i recite to. Nemojte to govoriti u Beogradu, jer mi vrlo dobro znamo i šta naša vlast misli i šta radi, ali to treba reći njima, pogotovo što je to drugi kanal komunikacije", kaže Međak.
Pitanje izbora na severu izaziva dodatnu zabrinutost
Za to vreme i dalje je u fokusu pitanje izbora na severu Kosova. Nakon odluke srpskih gradonačelnika da podnesu ostavke zbog tenzija u vezi sa registarskim tablicama uz zahtev da se, kao uslov za povratak u institucije formira Zajednica srpskih opština dogovorena pre bezmalo 10 godina u Briselu, potez Prištine je da gradonačelnicima nađe zamenu na vanrednim izborima.
Rok za prijavu kandidata pomeren je sa 21. novembra na 25. novembar zbog malog broja prijavljenih, a u tom roku pristigle su prijave iz šest političkih partija, mahom albanskih. Prema odluci kosovske predsednice Vjose Osmani glasanje za odbornike u Zvečanu i Zubinom Potoku biće održano 25. decembra.
Za učešće na izborima prijavili su se Mitrovička građanska inicijativa sa kandidatom za gradonačelnika Severne Mitrovice, Demokratska partija Kosova sa četiri kandidata sa svaku od opština, Partija Kosovskih Srba sa kandidatom za gradonačelnika Leposavića, Pokret Samoopredeljenje sa četiri kandidata, GI "Srpski opstanak" sa jednim kandidatom za gradonačelnika Severne Mitrovice i jedan nezavistan kandidat.
Predizborna kampanja trajaće od 8. do 16. decembra, a uprkos bojkotu, izvesno je da Srpska lista neće sedeti skrštenih ruku.
Povezane vesti
Podsetimo, ovo nije prvi put da Srbi bojkotuju izbore koje organizuje Priština. Isto se dogodilo 2007. godine kada je ta odluka doneta u Beogradu, a zanimljivost sa tih izbora je da su Štrpcu glasala samo dvojica Srba i jedan Albanac. Na parlamentarnim izborima te godine ostalo je zabeleženo da je Mihailo Šćepanović postao predstavnik Srba u skupštini sa 31 glasom, dok je Grbić dobio čitavih 58 glasova. Od izabranih Srba, najviše glasova je tada dobio Bojan Stojanović - 281. Svih deset srpskih poslanika je na biralištima dobilo ukupno 1.686 glasova.
U čitavu stvar umešao se tadašnji šef UNMIK-a Joakim Riker koji je odlučio da će srpska zajednica zadržati većinu u nekoliko opština na Kosovu, bez obzira na izborne rezultate. Da li je takav scenario moguć i danas?
Pretnja eskalacije na terenu
Analitičar iz Gračanice Aleksandar Gudžić ocenjuje da bi, ako Priština bude organizovala izbore na severu Kosova i Metohije, situacija ponovo mogla da bude dovedena na teren pretnje eskalacije.
Povezane vesti
"Ako zanemarljiv broj glasača izađe na izbore, pitanje je da li bi ti ljudi mogli da peuzmu vlast na severu", kaže Gudžić i dodaje da će nije nezamisliv scenario da "pobednike takvih izbora spreče da preuzmu vlast".
Na pitanje šta se može očekivati od Srpske liste u slučaju održavanja izbora, Gudžić kaže da će verovatno pozvati građane da bojkotuju izbore, ali da ne smatra da bi došlo do radikalizacije.
Euronews/Vladislav Ćup
"Možemo da pretpostavimo da će, ako izbori budu organizovani, politički prestavnici Srba pozvati na bojkot izbora", rekao je on.
Prema Zakonu o opštim izborima na Kosovu ne postoji predviđeni cenzus koji bi značio da su neki izbori uspeli. To znači da kolika god bude izlaznost, smatraće se da je kandidat koji osvoji najviše glasova izabran na funkciju. Gudžić smatra da će Priština prihvatiti one koji osvoje najviše glasova kao predstavnike srpskog naroda, bez obzira na izlaznost.
"Setimo se da su 2007. godine Srbi bojkotovali izbore na KiM, a da je Samostalna liberalna stranka zauzela poslanička mesta uprkos maloj izlaznosti. Takav neki scenario priželjkuje Kurti i danas", kaže on uz napomenu da ne očekuje da će se takav scenario i zaista dogoditi.
Gudžić ističe da je pitanje da li oni koji su se kandidovali za izbore mogu da preuzmu vlast i upravljaju.
"U ovom trenutku je to nemoguće, a sa tim se neće složiti ni predstavnici međunarodne zajednice, predstavnici zapadnih demokratija kao što su Nemačka, Francuska i ostali", smatra on.
Suština je zapravo u tome da bi politički problem koji bi nastao nakon takvih izbora bio veći nego institucionalni koji sada postoji.
Šta su opcije za rasplet
Gudžić u razgovoru za Euronews Srbija ukazuje da se iz izjava međunarodnih zvaničnika na Kosovu, ali i predstavnika vlasti zapadnih zemalja vidi neslaganje sa Kurtijevom politikom, pa se često čuju ocene da se on ne ponaša konstruktivno.
"Utisak je da se oni ne slažu s njegovom politikom, a ne slažu se ni predstavnici opozicije na Kosovu. Kurti je od apsolutnog pobednika na izborima u februaru 2021. godine, došao do toga da je već u novembru te godine bio gubitnik, njegova stranka nije osvojila vlast ni u jednoj opštini", naveo je Gudžić.
Simptome turbuletne situacije po Kurtija i njegovo Samoopredeljenje pokazala je i vanredna sednica kosovskog parlamenta održana na zahtev opozicije. Na njoj je raspravljano o "hitnim merama Vlade u vezi sa situacijom koja je nastala na Kosovu".
Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj još jednom je predstavio Rezoluciju o situaciji na Kosovu, nakon najnovijih tenzija zbog odluke kosovske vlade o (pre)registraciji vozila sa srpskim tablicama gradova na Kosovu. On je zatražio od kosovske predsednice, premijera i predsednika Skupštine da počnu razgovore sa Srbima o povratku u institucije koje su prethodno napustili, kao i intenzivnu komunikaciju između Vlade i opozicije.
profimedia, Euronews/Vladislav Ćup
Kurti je za skupštinskom govornicom branio svoj pristup dijalogu sa Beogradom i poručio opoziciji da treba da "budu srećni što ne zavise od Srpske liste kao prethodne vlade", jer bi se u suprotnom, nakon aktivnosti u dijalogu, izglasalo nepoverenje.
Za Srbe koji su dali ostavke, a žele da se vrate na svoja radna mesta, kaže da treba da se prijave na konkurse, jer su, kako je rekao, ostavke i povlačenje Srba iz institucija urađene iz političkih razloga, i njihov povratak ne može uslediti na politicki poziv, već na profesionalan način prijavom na konkurs, prenosi Koha ditore.
Kurti je je pred pred poslanicima branio svoj pristup dijalogu sa Srbijom navodeći da su građani glasali i podržali novi pristup.
"Da smo mi kao prethodne vlade, kada su zavisile od Srpske liste, nepoverenje bi verovatno bilo već izglasano, ali se desila velika promena i to nije moguće.", rekao je Kurti. Obavestio je poslanike da se komunikacija sa lokalnim Srbima navodno nastavlja, da su se sastali sa nevladinim organizacijama i građanima i dodao da da lokalni Srbi nisu ometali rad institucija a kao dokaz navodi to što je Kosovska policija izrekla 1.800 opomena na koje, tvrdi, nije bilo pritužbi i incidenata.
Mnogi analitičari, uključujući i Gudžića, tumače da bi upravo Haradinaj mogao da figurira kao potencijalna nova opcija preuzimanje kormila u Prištini.
Kao rešenje situacije, Gudžić ističe pregovore i razgovore, jer su oni, smatra, jedini način da se dođe do kompromisnog rešenja gde nijedna strana neće biti ni gubitnik ni dobitnik.
"Ključnu ulogu i uticaj, odnosno da nateraju albansku stranu na kooperativan stav imaće predstavnici međunarodne zajednice, odnosno oni koji su već godinama pokrovitelji kosovske državnosti. Dok pregovori stoje i Kurti vodi zapaljivu politiku, Kosovo je područje izneverenih očekivanja", ocenjuje Gudžić.
On dodaje da je nedavno istraživanje pokazalo kako 70 odsto mladih želi da ode sa Kosova i Metohije.
"Sve dok ovo traje, sa Kosova odlaze ljudi, Kosovo će postati ničija zemlja ako se ovo nastavi. Razumem Kurtija zašto vodi ovakvu politiku. On je na vlast došao na politici ekstremnog nacionalizma, njemu su sukobi sa Srbima potrebni kako bi nadomestio nedostatak privrede, odnosno kako bi svojim biračima skrenuo pažnju sa tih pitanja", ocenjuje on.
Preporuka za vas
Komentari (0)