Igre 
Nova istraživanja, stari odgovori: Većina građana protiv sankcija Rusiji, ali nekoliko faktora može da poljulja taj stav
Komentari26/10/2022
-21:50
Da li bi Vlada Srbije trebalo da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu? To je pitanje na koje u svakoj novoj anketi istraživači javnog mnjenja dobijaju isti ili sličan odgovor - građani Srbije se dominantno protive takvoj odluci. Njihov stav se ne menja uprkos eskalaciji na ratištu, ali ni uprkos ekonomskoj i energetskoj krizi koja se sve više produbljuje. Istraživači kažu da bi prilično stabilan odnos prema tom pitanju mogao da postane klimav ukoliko bi građani osetili da bi Srbija morala da plati visoku cenu za takvu poziciju.
Najnovije istraživanje agencije Faktor plus pokazuje da čak 64 odsto građana Srbije ne podržava uvođenje sankcija Rusiji, a tome bi trebalo dodati 20 odsto onih koji su odgovorili sa "ne znam". Svega 16 odsto ispitanika bi podržalo takvu odluku.
Na pitanje da li će nova Vlada prelomiti i povući potez uvođenja sankcija Rusiji, 31 odsto građana kaže da će Vlada o tome razmisliti, 30 odsto njih decidno smatra da sankcija neće biti, a da su one gotovo izvesne smatra 20 odsto.
Euronews
Dok predstavnici vlasti razmišljaju i mere benefite i koristi, Vladimir Pejić iz Agencije Faktor Plus napominje da rezultati najnovije ankete ne odudaraju od onih kakve smo imali i prethodnih meseci.
"Očigledno je da građani Srbije nisu za to da se Rusiji uvedu sankcije zbog svega što se dešava u Ukrajini, to je neki dominantan utisak. Sa druge strane, činjenica je da ne isključuju takvu mogućnost, to je neki drugi zaključak", rekao je Pejić za Euronews Srbija.
On je istakao da se u njihovom istraživanju, ali i u onome što su radile i druge kolege, ne vidi prevelika razlika u odnosu na početak rata u Ukrajini 24. februara. To potvrđuje i Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put ističući da je i u njihovim istraživanjima uvek procenat građana koji nisu za uvođenje sankcija između 70 i 80 odsto.
Euronews
Međutim,ono što analitičari primećuju kao raziliku je da postoje određeni uslovi pod kojima bi građani Srbije podržali odluku o uvođenju sankcija, ili bar ne bi imali ništa protiv. Na pitanje Faktor plusa šta bi bio razlog za promenu stava, čak 78 odsto građana reklo je da bi okrenuli list ukoliko bi Rusija priznala Kosovo i Metohiju, a 56 odsto ukoliko bi EU i SAD uveli sankcije Srbiji. 26 odsto građana kao razlog za promenu odluke vidi veliki pritisak na Srbiju, a 24 odsto smatra da bi bila dovoljna veća ekonomska pomoć.
Povezane vesti
Pejić napominje da deo građana strahuje od toga da Srbija bude izložena sankcijama međunarodne zajednice zato što su oni to već prošli i nerado se sećaju tog perioda. Kako je rekao, određeni broj ispitanika ima malo mekši stav prema uvođenju sankcija i zbog straha od energetske i ekonomske krize i drugih pritisaka koje ne trpi samo država, već i obični ljudi.
"Građani Srbije su generalno protiv sankcija, ali strah i borba za sopstvenu egzistenciju je nešto što je ipak ispred nekog prijateljstva koje u ovom trenutku postoji prema Rusiji", rekao je on.
Fonet/Slobodan Miljević
Dragoslav Rašeta dodaje da, iako njihova istraživanja pokazuju da je tri četvrtine građana protiv sankcija Rusiji, isti broj smatra da je glavni ekonomski i trgovinski partner Srbije Evropska unija i da bi tako trebalo da ostane u budućnosti.
"Takođe, smatraju da, ako bi se Srbija udaljila od Zapada, snosila bi velike ekonomske posledice", rekao je on za Euronews Srbija i dodao: "Tu imamo problem dosta loše komunikacije. Građani zapravo ne znaju šta mogu biti posledice uvođenja ili neuvođenja sankcija. Tu nema dobre komunikacije između državnog vrha i javnog mnjenja".
I on napominje da građani Srbije ne bi bili voljni da žrtvuju političku i ekonomsku budućnost ukoliko bi pritisci bili veći.
Euronews
"Oni za sada ne vide da postoji neka cena koju bi Srbija morala da plati, ili možda smatraju da je ona i dalje niska, zato su protiv uvođenja sankcija. Ukoliko bi ta cena postala visoka, onda bi došlo do promene mišljenja", smatra Rašeta.
Ipak istraživanja pokazuju i da postoji oko 20 odsto građana Srbije koji ne bi podržali uvođenje sankcija Rusiji čak i kada bi ta zemlja priznala Kosovo.
Povezane vesti
"Jednostavno, odnos koji mi imamo, i način na koji mediji izveštavaju o Rusiji, ne samo od 24. februara, već duži niz godina, doveo je do toga da postoji jedna emotivna povezanost sa Rusijom. I to ne u smislu nekog jakog proruskog stava, nego više antizapadnog", naveo je Rašeta i napomenuo da se Rusija posmatra kao "neka država koja može da ispravi legitimne i nelegitimne nepravde koje su nanete Srbiji od strane Zapada".
"I sa te strane dolazi do toga da se poistovećuje interes Rusije sa nacionalnim interesom Srbije. Kod takvih ljudi se vidi da bi oni više voleli da Rusija pobedi Zapad, nego što bi Srbija možda snosila neke ogromne posledice praćenja takve politike", istakao je Rašeta.
Kako bi se uvođenje sankcija Rusiji odrazilo na rejting stranaka?
Interesantno je kada se rejting političkih partija posmatra kroz pitanja stava prema ratu u Ukrajini, naročito zbog toga što su analitičari ocenili da je to doprinelo uspehu desničarskih stranaka na aprilskim izborima. Istraživanje Faktor plusa pokazuje da SNS trenutno ima podršku 46,3 odsto birača. Na drugom mestu je SPS sa 10,8 odsto, a na trećem SSP sa 6,8 odsto.
Kada je reč o strankama desnog usmerenja, koalicija NADA beleži skok podrške - imaju 5,7 odsto, a u martu su imali 2,2 odsto. Za Dveri bi glasalo 3,4 odsto građana (u martu su imali 2,2 odsto), a za Zavetnike četiri odsto, u odnosu na ranijih 3,7 odsto.
Vladimir Pejić je naveo da su desne stranke ostvarile rast već u prostoru između marta i aprila, delom i zahvaljujući priči o Rusiji. Dodaje i da je SPS daleko bolje prošao nego na prethodnim izborima, odnosno da su i oni izvukli benefit od onoga što se dešavalo između Ukrajine i Rusije.
profimedia, Tanjug/Sava Radovanović
Međutim, on napominje da je trenutna situacija takva da pre neko može da izgubi na tom pitanju, nego što će desne stranke eventualno nešto da dobiju. On je rekao da bi se eventualno uvođenje sankcija Rusiji sasvim sigurno odrazilo na rejting vlasti.
"To bi bio hrabar politički potez, a u politici hrabrost često ume da bude nagrađena. Ali u ovom slučaju mislim da bi oni politički izgubili", naveo je Pejić i istakao da to s druge strane zavisi od okolnosti: "Nije isto, hipotetički govorim, ako Rusija prizna Kosovo, ili ako sutra samo izađe Vučić i kaže da uvodimo sankcije".
Ponavlja da bi vlast sigurno trpela političku štetu zbog tog poteza, ali naglašava da je veliko pitanje kome bi ti glasovi otišli.
"Mislim da je to manje bitno u odnosu na ono šta čeka Srbiju ako uvede, ili ne uvede sankcije", zaključio je Vladimir Pejić.
Komentari (0)