Igre 
Brnabić predstavila ekspoze: Naše crvene linije su jasne, razumemo poruke EU, napredak zavisi od dva pitanja
Komentari25/10/2022
-13:14
Mandatarka za sastav nove Vlade Srbije Ana Brnabić predstavila je danas pred poslanicima Narodne skupštine svoj ekspoze, a ona je istakla da će se naredna vlada suočiti sa mnogo većim i mnogo zahtevnijim izazovima nego što je moglo da se zamisli pre dve godine.
Njen ekspoze napisan je na 70 strana, a ona je na početku svog govora govorila istakla da Srbija ima jednu od najboljih stopa ekonomskog rasta u Evropi, da je nezaposlenost na istorijski najnižem nivou, ali je govorila i o izazovima sa kojima se zemlja susrela u prethodnom peruodu, pre svega kada je reč o pandemiji koronavirusa.
Od 24. februara ove godine, kada je započeo rat u Ukrajini, kako je rekla, sve u svetu, a posebno na evropskom tlu, se promenilo. Gotovo jedina spoljnopolitička tema je Ukrajina i odnos prema Ruskoj Federaciji. Dve isključive ekonomske teme postale su: energetika i inflacija.
"Svet polako, od tog 24. februara klizi u Treći svetski rat, sa sve češćim i sve ozbiljnijim zveckanjem nuklearnim naoružanjem i sve manjim šansama za mir koji bi se sklopio u kratkom roku. U političkom smislu, sve više deluje da su emocije nadvladale razum, a da će najveća jagma u budućnosti biti jagma za energentima i hranom. U takvom svetu Srbija treba da se pozicionira, zadrži svoju stabilnost i nastavi svoj rast i razvoj i, to je, najjednostavnije rečeno, osnovni zadatak buduće Vlade", istakla je mandatarka.
Energetika
Brnabićeva je istakla da će apsolutni prioritet u mandatu ove vlade biti energetika, odnosno, kako je to naglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić - nova energetska politika Srbije. Kao je rekla, u novu energetsku politiku Srbije biće uloženo oko 12 milijardi evra u narednim godinama u okviru razvojnog plana "Srbija 2025".
"U energetici, nakon decenija stagnacija, već smo krenuli da menjamo stvari, tako da sledeće godine možemo da računamo na nove energetske kapacitete. Završavamo izgradnju bloka B3 termoelektrane Kostolac B, što znači dodatnih 350 MW za naš energetski sistem. Završavamo izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske koji će nam obezbediti alternativnu rutu za dotok gasa i spojiti nas sa terminalima za tečni prirodni gas u Grčkoj. Nastavljamo sa izgradnjom hidroelektrane Buk-Bijela u BiH, zajedno sa Elektroprivredom Republike Srpske, što će za naš elektroenergetski sistem značiti dodatni kapacitet do 115 MW", navela je Brnabić u govoru.
Tanjug/Jadranka Ilić
Kako je dodala, Srbija će morati da krene u izgradnju revirzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3, kako bismo obezbedili balansiranje za nekoliko hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije u budućnosti.
Povezane vesti
"Moraćemo da radimo i na izgradnji naftovoda, kako bismo i tu diversifikovali izvor i rute snabdevanja. Za veću energetsku održivost, sigurnost i nezavisnost Republike Srbije, mi ne smemo da se oslanjamo na samo jedan izvor ili jednog partnera, posebno kada te strane pokažu da su nepouzdane i nesigurne, i da koriste pitanja energetike za politički obračun i nametanje političke agende. S tim u vezi, Republika Srbija će u najkraćem roku krenuti u izgradnju naftovoda ka Mađarskoj i ovo će biti jedan od prioritetnih projekata buduće Vlade", rekla je ona.
Ona je istakla da vlada mora da nastavi da radi na implementaciji programa "Srbija 2025".
"Naš plan je da u narednih godinu dana završimo 5 autoputeva i brzih saobraćajnica, uključujući: deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin - Novi Beograd na autoputu Miloš Veliki, obilaznicu oko Beograda do Bubanj Potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo - Lajkovac i autoput od Rume do Šapca. Sve navedeno je način da dođemo do zacrtanog cilja da do 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra", rekla je ona.
Evropska unija
Deo ekspozea posebno se odnosi i na Evropsku uniju i evropske integracije Srbije. Ona je istakla da će bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja, Srbija nastaviti da radi na evropskim integracijama.
Kako je dodala, Srbija će nastaviti svoj evropski put jer pripada porodici evropskih naroda i zemalja.
"Preko 65% stranih investicija u Srbiji su investicije iz zemalja članica EU. Preko 70% našeg izvoza se plasira u EU. Uz podršku EU gradimo mnoge infrastrukturne projekte i realizujemo javna ulaganja u škole, bolnice, gerontološke centre i slično", rekla je ona.
Kako je istakla, čitav region može da bude dugoročno stabilan, bolje povezan i prosperitetan, samo kao deo šire evropske porodice. Evropskoj uniji se, kaže, može svakako mnogo zameriti, ali ona je najuspešniji mirovni projekat čitavog čovečanstva i, strateški, krajnja destinacija Srbije jeste u Uniji.
Povezane vesti
"U prethodne dve godine, EU je potvrdila da je Srbija otvorila Klaster 1 (Osnove), a 2021. otvorili smo i Klaster 4 (Zelena agenda i održivo povezivanje). Srbija je spremna za otvaranje Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) i u svoja poslednja dva Izveštaja o napretku, Evropska komisija je pozvala države članice da se ovaj Klaster otvori. Koliko će uspešni biti naši pregovori sa EU u narednom periodu svakako zavisi od čitavog niza faktora, ali, da budemo sasvim iskrena, nažalost, deluje da najmanje zavisi od brzine i kvaliteta naših reformi", rekla je ona.
Tanjug/Jadranka Ilić
Kako je istakla, danas potpuno razumemo poruke iz EU da dalji napredak zavisi od dva pitanja.
"Da li ćemo se već sada usaglasiti sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da li ćemo uvesti sankcije Rusiji; koliko brzo i na koji način je moguće doći do finalnog sporazuma o normalizaciji sa Prištinom – što je po sebi prilično cinično jer Priština ni danas, skoro 10 godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, čiju implementaciju garantuje EU, nije implementirala samu srž tog sporazuma – Zajednicu srpskih opština", navela je ona.
Povezane vesti
"U svakom slučaju, u interesu naše zemlje i našeg naroda je da mi sa reformama na evropskom putu nastavimo, na prvom mestu zato što su te reforme dobre za nas, zato što snaže našu ekonomiju i privredu, zato što našu javnu upravu čine efikasnijom i transparentnijom, i zato što je vladavina prava važna za nas. Mi gradimo evropsku Srbiju, a samo članstvo svakako ne zavisi samo od nas.
Srbija će, takođe, nastaviti da ulaže u svoja prijateljstva i partnerstva i sa ostalim državama", dodala je ona.
Kosovo i Metohija
Kako je rekla Brnabić, Vlada Srbije ima obavezu da, u stalnim konsultacijama i najbližoj mogućoj saradnji sa predsednikom Vučićem, u ovim izazovnim vremenima čuva i brani našu nezavisnost i samostalnost, vodi samostalnu politiku i stalno ima na umu naše nacionalne interese.
"Mi želimo da postanemo članica EU i na tome ćemo raditi, ali istovremeno, mi tražimo da svi pokažu poštovanje prema našem teritorijalnom integritetu kao međunarodno priznate države, na isti način kako se danas, potpuno ispravno, brani teritorijalni integritet drugih međunarodno priznatih država", rekla je ona.
Kako je dodala, Srbija traži da se principi međunarodnog prava poštuju neselektivno, kao i Povelja UN, i da se dosledno poštuju i primenjuju sve rezolucije Saveta bezbednosti UN.
"Naše crvene linije su sasvim jasne. Svetinja su nam: interes Republike Srbije, puna samostalnost Srbije u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike, u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima i principima međunarodnog prava, i očuvanje vitalnih interesa i bezbednost našeg naroda na KiM", navela je ona.
Tanjug/Jadranka Ilić
Pre bilo kakvih dogovora o daljim sporazumima o normalizaciji, dodala je, Prvi sporazum o normalizaciji, Briselski sporazum, mora da bude u potpunosti implementiran.
"Očekujemo od EU i Prištine da bez daljeg odlaganja, jer prošlo je skoro već 10 godina od potpisivanja ovog sporazuma, obezbede osnivanje Zajednice srpskih opština sa svim ovlašćenjima iz Briselskog sporazuma", napomenula je ona.
"Nastavićemo svim snagama da podržavamo naš narod na KiM i ulažemo u njih. Nastavićemo da čuvamo jedinstvo srpskog naroda na KiM i da pružamo svu podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) i ulažemo u rekonstrukciju, obnavljanje i očuvanje našeg verskog i kulturnog nasleđa na KiM", dodala je.
"Srbija pokazala da može da se nosi sa zdravstvenim izazovima"
Navela je da je pandemija ekonomski iscrpela i najjače zemlje na svetu, ali smo svi iz pandemije mogli da izvučemo važne pouke, od kojih je najvažnija ta da svet treba da se okrene multilateralizmu i saradnji, deljenju znanja i resursa, kako bi čovečanstvo u narednim godinama i decenijama bilo bezbednije.
Pandemija je stavljena pod kontrolu, a Srbija pokazala, kao što je i obećano tog oktobra 2020, da ume da se nosi sa zdravstvenim izazovima pandemije, rekla je Brnabić.
Tada je, kaže, kao apsolutni prioritet vlade definisana briga o zdravlju građana i borba protiv korona virusa, a od tada izgrađene i otvorene tri nove bolnice - u Beogradu, Kruševcu i Novom Sadu, sa ukupno 2.047 postelja, spaseno na hiljade života, omogućeno obolelima od drugih bolesti da se, tokom pandemije, leče.
Tanjug/Jadranka Ilić
Podsetila je da je Srbija prva u kontinentalnoj Evropi, a druga u Evropi, nakon Velike Britanije, nabavila vakcine protiv kovida, započela imunizaciju, a nabavljeno je čak pet različitih vakcina: Fajzer, Sputnjik, Sinofarm, AstraZeneka i Moderna, uz jedan od najefikasnijih sistema za iskazivanje interesovanja za vakcinisanje, izbor vakcine i zakazivanje termina.
“Srbija je, zahvaljujući tome, bila glavna vest u svetskim medijima, u najpozitivnijem svetlu. U Srbiju su ljudi iz inostranstva pohrlili da se vakcinišu, pritekla je u pomoć drugim državama u regionu, i partnerima iz EU, Afrike i Azije, kojima smo tokom prethodne dve godine donirali vakcine, testove, ali i hranu”, rekla je Brnabić.
Ukazala je da je država, paralelno, nastavila da jača zdravstveni sistem - kroz ulaganje u infrastrukturu, povećanje plata zdravstvenim radnicima i ubrzanu digitalizaciju zdravstva Podsetila je na završetak renoviranja KCS, te početak radova na rekonstrukciji i izgradnji KC Vojvodine, što će, kaže, biti završeno u mandatu ove vlade.
"Nezaposlednost na najnižem nivou"
Prema podacima Svetske banke, kako je istakla, Srbija je jedna od samo 10 država na svetu koja je imala smanjenje nezaposlenosti u 2020, a da je nezaposlenost danas na istorijski najnižem nivou od 8,9 odsto.
Podsetila je da su prosečne plate su više od 600 evra, te da se očekuje da one budu i više od 700 evra do kraja ove godine, da je penzionerima isplaćeno 500 evra jednokratne pomoći, a svim punoletnim građanima, kao i mladima do 30 godina starosti, 200 evra, našim ljudima na KiM smo isplatili po 100 evra za one koji imaju posao, i po 200 evra za nezaposlene.
"Pored toga što se ovaj novac vratio u našu ekonomiju kroz potrošnju, čime smo generisali dodatan rast, ova mera je imala pozitivan psihološki efekat i poslužila da ljudi veruju u svoju državu i ekonomiju, i da znaju da ćemo uspeti da se izborimo sa pandemijom”, rekla je mandatarka.
Napomenula je da se nastavilo sa privlačenjem investicija, te da je lani zabeležen rekordni nivo stranih direktnih investicija od 3,7 milijardi evra, a da se ove godine očekuje približno isti ili čak i viši.
Navela je da je od oktobra 2020. godine, zabeleženo 66 otvaranja fabrika ili postavljanja kamena temeljaca za nove fabrike, investicija ukupno vrednih 2,4 milijarde evra, koje će obezbediti više od 26.000 novih radnih mesta, među kojima su Tojo tajer, Nidek, Kontinental…
Tanjug/Jadranka Ilić
Sve to je, kao i projekti izgradnje kapitalne putne i železničke infrastrukture, omogućilo da da, kumulativno, Srbija ima jednu od najboljih stopa ekonomskog rasta u Evropi - naš BDP je u 2020. godini pao za samo 0,9 odsto, a rast u 2021. godini je bio 7,5 procenata.
“Tokom mandata prethodne vlade, započeli smo izgradnju većeg broja autoputeva i brzih saobraćajnica. U ovom trenutku imamo 12 projekata u implementaciji u ukupnoj dužini od oko 500 kilometara”, rekla je Brnabić i podsetila na put Ruma - Šabac - Loznica, most preko Save na autoputu Kuzmin - Sremska Rača, Fruškoforski koridor, autoput Niš - Merdare, radove na izgradnji saobraćajnice Požarevac - Veliko Gradište - Golubac…
Navela je da je BDP Srbije prvi put u istoriji prešao 50 milijardi evra, a ove godine očekujemo da će ići i preko 60 milijardi evra.
Napomenula je da je izvoz našeg IT sektora, naših ideja, rešenja, pameti, prošle godine dostigao blizu 2 milijarde evra, a ove godine se očekuje da će izvoz preći 2,6 milijardi evra.
Podsetila je da je u oblasti vladavine prava, napravljen najveći iskorak u proteklih 20 godina, uz promene Ustava u oblasti pravosuđa, koje će depolitizovati pravosuđe i obezbediti nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo, što je, kaže, ostati jedna od najvažnijih tekovina prethodne vlade, i rezultata SNS i valdajuće koalicije.
"Ovo će sprečiti da se u Srbiji ikada više ponovi sramna tzv ''reforma'' pravosuđa iz 2009. godine, kada je, bukvalno preko noći, 837 sudija ostalo bez posla, iako im je Ustav garantovao stalnost funkcije. Ovakva reforma građane Srbije je koštala više od 44 miliona evra samo za nadoknadu štete, a od nje se pravosuđe u Srbiji ni u narednih 10 godina nije u potpunosti oporavilo”, rekla je Brnabić.
Preporuka za vas
Komentari (0)