Slagalica nove Vlade: "Kabinet napravljen tako da ideološki ne štrči", nekoliko ključnih izazova u specifičnom trenutku
Komentari24/10/2022
-09:38
Objavljivanjem skoro kompletnog spiska ministara koji će činiti novu Vladu Srbije konačno je stavljena tačka na spekulacije o imenima koja ulaze u Nemanjinu 11. Predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić obelodanio je u nedelju ono što se čekalo sedam meseci, od kada su održani parlamentarni izbori. Lista novih funkcionera donela je brojna nova lica, a izostali su neki ministri koji su do sada zauzimali važne funkcije. Analitičari ističu da je vlada napravljena tako da "ideološki ne štrči" i da nismo dobili nagoveštaj odgovora na neka od ključnih pitanja koja čekaju Srbiju u narednom periodu.
Od ukupno 25 ministarstava koji će činiti novu Vladu Srbije svega šest ministara zadržalo je svoje stare resore. Siniša Mali ostaće na mestu ministra finansija, Branko Ružić na čelu Ministarstva prosvete, Irena Vujović u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Maja Popović u Ministarstvu pravde, Maja Gojković u Ministarstvu kulture i Milan Krkobabić u Ministarstvu za brigu o selu.
Novih lica, tačnije onih koji do sada nisu obavljali funkcije u vladi, biće čak 12. Međutim, kompletan spisak funkcionera će tek stići jer zasad nemamo odgovor na pitanje ko će na čelo novih ministarstava za informisanje i telekomunikacije i javna ulaganja.
Ono što se, pak, možda najviše čekalo jeste da se vidi ko od ministara u prethodnoj vladi više neće sedeti na toj funkciji. Tako je sam Vučić istakao da Branislav Nedimović, Zlatibor Lončar, Nebojša Stefanović i Jadranka Joksimović "nisu pravili problem", a na spisku budućih ministara nije pročitao imena nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, kao ni ministarke za rudarstvo i energetiku Zorane Mihajlović.
Analitičari koji su govorili za Euronews Srbija navode da u najavljenom sastavu vlade nema velikih iznenađenja, kao i da je indikativno "odstranjivanje" ministara sa jasnim geopolitičkim opredeljenjima.
Ko će sve u Nemanjinu 11?
Posle višemesečnog čekanja i nagađanja, od 25 potencijalnih budućih ministara poznata su 23. Najveći deo slagalice kada je reč o kadrovskim rešenjima zapravo je bio nepoznanica sve do zvanične Vučićeve objave, a do tada se sa sigurnošću znalo jedino ime mandatarke Ane Brnabić i još trojice ministara, ali ne i ko će na koju funkciju.
Raspodela snaga sada izgleda ovako: funkcineri SNS Siniša Mali i Miloš Vučević biće na čelu Ministarstva finansija, odnosno Ministarstva odbrane. Lider SPS Ivica Dačić, koji će obavljati i funkciju koordinatora službi bezbednosti, vratiće se u novom mandatu na mesto šefa diplomatije.
Osim pomenutih funkcionera koji su zadržali svoje resore, u vladi ostaju i Tomislav Momirović, ali kao ministar unutrašnje i spoljne trgovine, Darija Kisić kao ministarka za brigu o porodici i demografiju i Nikola Selaković kao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Kao gotovo sigurno mesto u vladi pominjao se i bivši zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, a u timu Ane Brnabić on će obavljati funkciju ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Velikih nagađanja bilo je i oko mesta ministra unutrašnjih poslova, koje je u medijima naizmenično dodeljivano i Vučeviću i Dačiću. Međutim, možda kao jedno od većih iznenađenja na spisku, za to mesto predložen je još uvek zvanični direktor Bezbednosno informativne agencije Bratislav Gašić, koji je svojevremeno smenjen sa mesta ministra odbrane 2016. godine.
Mediji sada nagađaju o tome da će zapravo doći do rotacije na mestima ministra policije i direktora BIA, a na pitanje novinara o tome da li će sada Aleksandar Vulin biti na čelu BIA, Miloš Vučević je posle sednice Glavnog odbora SNS rekao da se o tome nije razgovaralo.
Još jedan funkciner SNS koji će se naći u vladi jeste i Aleksandar Martinović i to na mestu ministra državne uprave i lokalne samouprave, a među novim licima su i Rade Basta kao ministar privrede, Jelena Tanasković kao ministarka poljoprivrede, vodoprivrde i šumarstva, Husein Memić kao ministar turizma i omladine, Danica Grujičić kao ministarka zdravlja, Jelena Begović kao ministarka nauke i Tomislav Žigmanov kao ministar za ljudska i manjinska prava.
Zoranu Mihajlović na mestu ministarke za rudarstvo i energetiku zameniće Dubravka Negre, dok će Jadranku Joksimović na čelu Ministarstva za evropske integracije naslediti Tanja Miščević.
Lider SPS-a Ivica Dačić je rekao da će ta partija imati i dva ministra bez portfelja - Novicu Tončeva koji će biti zadužen za razvoj nerazvijenih opština i područja i Đorđa Milićevića o čijem će se zaduženju tek postići dogovor.
"Bez ministara sa jasnim geopolitičkim opredeljenjima"
Politikolog Nikola Parun je rekao za Euronews Srbija da nema većih iznenađenja u sastavu vlade i da su u dobroj meri ispraćene najave u medijima o tome ko će ostati bez resora, a ko bi mogao da bude novo lice.
"Indikativno je odstranjivanje ministara sa jasnim geopolitičkim opredeljenjima. Pre svega mislim na Aleksandra Vulina i Nenada Popovića, ali i na Zoranu Mihajlović i Nebojšu Stefanovića. To je pokušaj vlasti da dodatno otupi usmerenje vlade i na agresorsku i na prozapadnu stranu", rekao je Parun komentarišući spisak ministara.
Slično misli i Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka koji je rekao da je najznačajnija vest odsustvo kadrova "koji su deo šireg kruga oko predsednika".
Videćemo narednih dana kako će se to politički razvijati, da li će oni to primiti mirno ili ćemo imati manje potrese, što bi bila prva takva situacija u SNS", rekao je Spasojević za Euronews Sbija.
Govoreći o tome što su određeni ministri prešli na druge pozicije, on je rekao da postoji jedno jezgro Vlade u koje predsednik Vučić ima poverenje.
"Oni će biti tu bez obzira na to koliko te rokade imaju smisla. Neke promene iz resora u resor mogu da se brane, ali ovo sa Selakovićem nema posebnu logiku. To govori da Vlada nije posebno programski profilisana", naveo je Spasojević.
On se osvrnuo na to kako su vlade radile u prethodnim godina, navodeći da je mnogo toga zavisilo od trenutne situacije, odnosno da su bile više reaktivne nego proaktivne.
"Videćemo da li će biti izuzetaka od toga. Ima nekoliko ministara koji su iz ekspertske zajednice, ali se čini da od gospodina Vujovića nismo imali snažnog ministra koji nije važan deo stranke", rekao je Spasojević.
Dodao je da je Valda centralizovana i da nema razloga da veruje da će ovoga puta biti drugačija situacija.
Komentarišući spekulacije da će Aleksandar Vulin biti na čelu BIA, odnosno da će on i Bratislav Gašić zameniti mesta, Spasojević je rekao da je Gašić od smene 2016. godine bio na neki način u drugom planu, i da se sada vraća u punoj meri na glavnu scenu.
"Postoji trač da će Vulin dobiti BIA, to bi na neki način redefinisalo oko kako vidimo šta se desilo, jer je Vulin bio istaknut u antizapadnim stavovima. Ako dobije poziciju koja mu se predviđa, to bi na neki način bio disbalans", rekao je Spasojević.
Kada je reč o ulozi SPS-a u Vladi Srbije, Spasojević je rekao da oni jesu jači nego pre. Kaže i da je Dačić iskusan diplomata i pragmatičan čovek koji ima kontakte i sa Zapadom i sa Rusijom, iako se doživljava kao neko ko ima proruske pozicije.
"Mislim da je njegova pozicija i davanje paketa socijalistima deo pokušaja da se oni trajno i još dublje vežu za naprednjake i da se sa njima podeli odgovornost za sve što dolazi u narednim nedeljama i mesecima, naveo je Spasojević.
Izazovi za novu vladu
A osim što je već najavljeno da će nova vlada da bude sa ograničenom rokom trajanja, Vučić je rekao i da se ona bira u specifičnom trenutku, ali i da su pred Srbijom veliki izazovi.
On je kao izazov broj jedan izdvojio Kosovo i Metohiju i ukazao da će zato cela vlada morati da ima jedinstvenu politiku i da ne sme da bude "iskakanja".
"Gledaćemo da imamo jedinstven stav po tom pitanju i zbog naroda na KiM, a i zbog srpske države u celini", rekao je Vučić.
Takođe, istakao je da će izazov broj dva biti pritisci po pitanju spoljne politike i spoljnopolitičkih aktivnosti zemlje na tom planu jer, kako je rekao, niko ne želi da razume poziciju Srbije.
A, osim ova dva, tu je i treće hitno pitanje.
"Glavni izazovi vlade biće pitanje energenata i ekonomske krize, a odgovor će u dobroj meri zavisiti od dobih izbora u spoljnoj politici. Pitanje Kosova ostaje prisutno kao teško pitanje sa nejasnim rokom rešavanja", rekao je Parun.
Dušan Spasojević napominje da je Vlada napravljena tako da ideološki ne štrči, odnosno da su sklonjeni oni ljudi koji su imali drugačije stavove od sveobuhvatne pozicije koja balansira, "a to je ono što SNS pokušava da održi".
Dodaje i da nismo dobili nagoveštaj odgovora na ključna pitanja, a to su da li će biti uvedene snakcije Rusiiji i kakv će biti stav Vlade prema poslednjim pregvovorima oko Kosova.
"Vlada je više centristička nego do sada i biće zanimljivo videti kako će se stvari odvijati", rekao je Spasojević za Euronews Srbija.
Inače, iako vlada i dalje zvanično nije formirana, već se zna da će ona biti oročena. Kako je ranije najavio Vučić, Brnabićeva neće biti predsednik vlade pun mandat, već će do promena doći 2024. godine.
Spasojević ističe da je reč o još jednoj poluoročenoj vladi iz taktičkih razloga.
"Vučić voli da ima opcije i da se opozicija pita da li će imati izbore posle prve zime zajedno a beogradskim ili 2024. zajedno sa opštinskim. To je otvaranje opcija sa jedne strane, a sa druge poruka ministrima da ipak imaju neku meru, da znaju od koga zavise", naveo je Spasojević.
Komentari (0)