Igre 
EURONEWS SRBIJA NA SAMITU BRDO-BRIONI: Zajednički poziv na ubrzanje politike proširenja EU
Komentari12/09/2022
-09:53
U Sloveniji je danas održan11. sastanak Procesa Brdo-Brioni. Predsednik Slovenije Borut Pahor bio je domaćin liderima sa Zapadnog Balkana na skupu čiji je cilj pospešivanje evropske perspektive regiona, kao i mir, stabilnost i razvoj Balkana. Usvojeni su zajednički zaključci u kojima je naglašeno da je proširenje EU geopolitičko pitanje i u kome se poziva na ubrzanje tog procesa.
17.06 Komšić odgovorio Milanoviću
Hrvatski član predsedništva BiH Željko Komšić, koji je u to telo izabran glasovima Bošnjaka, reagovao je na izjavu predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, da "nekima u BiH smeta i samo spominjanje pojma konstitutivnih naroda ", porukom da predsednik Hrvatske nije trebalo da, kako kaže, "gura nešto što ne može da prođe".
"Milanović nije trebalo da gura nešto što ne može da prođe, a to je takozvano legitimno predstavljanje i konstitutivnost", rekao je Komšić.
On je rekao da je zajedno sa predsedavajućim Predsedništva BiH, bošnjačkim članom Šefikom Džaferovićem, zauzeo jasan stav po tom pitanju.
"Presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zornić, preciznije rečeno u stavu 43. presude naloženo je odbacivanje koncepta konstiutivnosti na koji se, kako u presudi piše, a ne samo kako mi tvrdimo, moralo pristati usled činjenja genocida i etničkog čišćenja", naveo je Komšić, preneo je Radio Sarajevo.
Ta presuda, dodao je, integralni je deo Mišljenja Evropske komisije o kandidatskom statusu za članstvo BiH u EU.
Povezane vesti
"Zahvalan sam predsedniku (Borutu) Pahoru koji se zalaže za to da BiH dobije kandidatski status. Iz toga i proističe njegovo razumevanje za to da ne možemo usvajati one principe koji se kose sa presudama suda u Strazburu i Mišljenjem Evropske komisije", zaključio je Komšić.
16.53 Đukanović: Crna Gora blizu cilja da dobije stabilnu vladu
Crna Gora je blizu cilja da, kroz demokratske procedure, uključujući i parlamentarne izbore, dođe do stabilne političke vlade koja će nastaviti da vodi državu putem evropskog razvoja, izjavio je danas na Brdu kod Kranja crnogorski predsednik Milo Ðukanović.
On je, nakon sastanka lidera Brdo-Brioni Procesa, kazao da je na samitu pomenuo da Crna Gora poslednje dve godine prolazi jednu interesantnu fazu demokratskog razvoja.
Ðukanović je dodao da je to možda iz ugla suseda, regiona i Evropske unije (EU) moglo izgledati i problematično, ali da je Crna Gora i u tom period pokazala čvrstu opredeljenost za dalji nastavak evropskog puta i izdržala sva iskušenja kroz koja je prolazila.
"Crna Gora je danas bliže nego bilo kada tokom te dve godine svom cilju, a to je da kroz demokratske procedure, uključujući i parlamentarne izbore, dođe do stabilne političke vlade koja će nastaviti da zemlju vodi putem evropskog razvoja“, istakao je Ðukanović.
profimedia
Kako je naveo, Crna Gora je u čitavom periodu od 2006. godine bila važan promoter evropskih vrednosti u regionu.
Povezane vesti
"I ubeđen sam da će tako biti i ubuduće, i da će Crna Gora nastaviti sa intenzivnom saradnjom unutar regiona, verujući da će ta regionalna saradnja svima nama pomoći da što pre dostignemo svoj evropski cilj“, rekao je Ðukanović.
On je kazao da je, uobičajeno, glavna tema Samita bila evropska perspektiva regiona Zapadnog Balkana.
"I ovogodišnji samit je potvrdio da su Slovenija i Hrvatska nedvosmislena podrška evropskom putu razvoja svih zemalja regiona, i da su prijatelji i susedi koji će unutar EU nastaviti da zagovaraju izvesnost dogledne perspektive članstva za države regiona“, naveo je Ðukanović.
Povezane vesti
Kako je rekao, tome svedoče i usvojeni zaključci sa današnje rasprave, gde se posebno potencira važnost ubrzavanja procedure pregovora sa svim zemljama regiona koje su u različitim fazama procesa pridruživanja EU.
On je kazao da se posebno ističe važnost dodele statusa kandidata Bosni i Hercegovini, na tragu onog što je već urađeno za Ukrajinu, a da se dodatno potencira važnost obezbeđivanja bezviznog režima odnosa između svih zemalja u regionu i EU.
"Treba podsetiti da je Kosovo još jedina zemlja našeg regiona koja nema povoljnost tog olakšanog putovanja za svoje građane unutar EU“, dodao je Ðukanović.
On je ocenio da je ukupan razgovor bio veoma odgovoran, i da su u maksimalnoj meri izbegavana konfliktna pitanja koja imaju bilateralni karakter, ili koja su možda čak i konfliktna pitanja pojedinih zemalja kao unutrašnja pitanja.
"Do izražaja je došlo zajedničko opredeljenje da je evropski put najbolji izbor za sve zemlje našeg regiona i da treba nastaviti sa intenzivnim kontaktom sa EU i zemljama članicama kako bi se taj put što je više moguće otvorio i kako bi se stvorili uslovi za ubrzanje tog procesa“, naveo je Ðukanović, preneli su podgorički mediji.
16.14 Džaferović: Unutrašnjim pitanjima BiH, baviće se sama BiH
Predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović izjavio je danas da Proces Brdo-Brioni nije platforma u okviru koje se države regiona bave unutrašnjih pitanjima bilo koje od njih, dodajući da će se unutrašnjim stvarima BiH baviti isključivo sama Bosna i Hercegovina, zbog čega danas na Samitu na Brdu kod Kranja nije ni usvojena nikakva deklaracija.
Džaferović je novinarima posle Samita rekao da je sastanak bio uspešan, jer su usvojeni zaključci, kojima se traži od Evropske unije da prijem svih država Zapadnog Balkana posmatra kao geostrateško i geopolitičko, a ne kao administrativno pitanje, kao i da se podstiče evropska perspektiva i nastavak daljeg procesa ispunjavanja uslova, kako bi sve države što pre postale članice Unije.
"Za BiH se traži hitna dodela kandidatskog statusa", rekao je Džaferović i dodao da je usvojena preporuka da se ukinu vize za tzv. Kosovo, kao i da EU pruži podršku državama Zapadnog Balkana u rešavanju nadolazeće energetske krize.
Takođe, usvojen je i zaključak da se sva otvorena pitanja u regionu rešavaju razgovorom i dijalogom.
"Zadovoljan sam zaključcima jer smo se bavili zajedničkim stvarima, koje su od interesa za sve nas koji ovde živimo. Nismo se bavili unutrašnjim pitanjima bilo koje države, što i nije zadatak ova inicijative", rekao je Džaferović.
Na pitanje zašto nije usvojena zajednička deklaracija, odgovorio je da nikakva deklaracija nije ni bila na dnevnom redu, niti razmatrana, niti usvojena, jer je u prepremama za Samit, ocenjeno da nema konsenzusa oko teksta koji je poslat svim učesnicima.
"Važno je ono što je na Samitu danas urađeno, ali nema tajne, ja sam jedan od onih koji smatra da ovaj formart ne može da se bavi unutrašnjim pitanjima bilo koje države ponaosob", rekao je Džaferović.
Na pitanje da li to znači da za njega nije sporna rečenica iz nacrta deklaracije "legitimno predstavljanje konstitutivnih naroda na svim nivoima vlasti u BiH ključno je za stabilnost države", kaže da je to bilo u pripremi i "naravno da je sporno, zbog čega nije ni prihvaćeno".
"To je upravo unutrašnje pitanje BiH i niko se neće baviti unutašnjim pitanjem BiH, do same BiH", naglasio je Džaferović.
EPA/ Malton Dibra
Na pitanje da li će doći vreme kada će Hrvati u BiH birati hrvatskog člana Predsedništva BiH, orgovorio je da će građani Bosne i Hercegovine birati članove Predsedništva, kako propisuje Ustav BiH, Bošnjaka, Hrvata i Srbina.
"Ne idu narodi na izbore, nego građani. Obaveza BiH je da implementira odluke Evropskog suda za ljudska prava i pitanje koje ste postaili nije pitanje. Mi imamo veliko pitanje u BiH, kako da građanima koji nisu te tri nacionalnosti, a ima ih puno, omogućimo da imaju pristup, da budu birani u Predsedništvo i Dom naroda", rekao je Džaferović.
Na pitanje u vezi sa Kosovom, Džaferović je ponovio da je stav BiH da se pitanje priznanja KiM može postići jedino konsenzuzom, kojeg sada nema, i da je on dužan da iznese taj stav, bez obzira šta lično misli.
Dodao je da je "suludo" da BiH i Kosovo, iako ga Sarajevo ne priznanje, imaju rigidan režim kretanja ljudi, robe kapitala i usluga, te da bi bilo u interesu privrede i građana da taj odnos bude "labaviji", navodeći da o tome u ovom trenutku nema konsenzusa, ali da veruje da će do njega dođe.
16.01 Milanović: Nekima u BiH smeta i sam spomen konstitutivnosti
Zbog protivljenja dva člana Predsedništva BiH, bošnjačkog Šefika Džaferovića i hrvatskog Željka Komšića, koji je u to telo izabran glasovima Bošnjaka, na današnjem samitu Brdo-Brioni nije usvojena deklaracija, već samo zaključci, a hrvatski predsednik Zoran Milanović poručio je da, kako je rekao, "nekima u BiH smeta i samo spominjanje pojma konstitutivnih naroda".
“Legitimno predstavljanje konstitutivnih naroda na svim nivoima vlasti u BiH kljucno je za stabilnost države, kao i iskrena predanost svih politickih lidera procesu izbornih reformi u punom saglasju sa EU standardima”, trebalo je na predlog zagreba da piše u zajedničkoj deklaraciji koja nije usvojena na samitu Slovenija, Hrvatske i lideri šest zemalja Zapadnog Balkana.
Milanović je na zajedničkoj pres konferenciji sa slovenačkim kolegom Borutom Pahorom nakon sastanka rekao da "nekima naprosto smeta samo spominjanje” pojma konstitutivnosti tri naroda.
"Moj predlog pre nekoliko dana, u pripremi ovog sastanka, bio je da se u dokumentu spomene i konstitutivnost naroda u BiH. Meni, nama, mnogima se to čini kao minimum standarda, ali kolege iz BiH, neki, to nisu dali i taj predlog je odbijen", rekao je Milanović.
Milanović se "sa slicnim problemom suočio” i sredinom prošle godine na sastanku na vrhu NATO-a kada je morao da se "bori i preti blokadom zajednicke izjave” kako bi u završni tekst ušao „samo spomen Dejtonskog sporazuma".
"To vam govori u kakvim okolnostima živimo i da se moramo boriti za temeljna prava”, rekao je Milanović.
Tanjug/STA/Daniel Novaković
Danas usvojenim Zaključcima članice Procesa Brdo-Brioni su, izmedu ostalog, poručili Europskoj uniji da je njeno proširenje bitno i da je ključno da se ono ubrza. Evropski savez pozvan je da pomogne Zapadnom Balkanu u borbi sa energetskom i ekonomskom krizom, kao i da se ukine vizni režim. EU je pozvana i da Bosni i Hercegovini da status kandidata do kraja ove godine.
Milanović je rekao da u delu Evropske unije, posebno na zapadu, "postoji duboka rezerva” prema evropskom putu zemalja Zapadnog Balkana te da je ona „toliko duboka" da se, kako je kazao, "može rezati”.
Prema Milanovićevim rečima, jasni pokazatelj toga je bila odluka EU iz juna ove godine kada je status kandidata dodeljen Moldaviji i Ukrajini, ali ne i BiH.
"Ja to smatram moralnim užasom”, rekao je Milanović i ponovio da bi on "da je bio na poziciji hrvatskog predstavnika” u Evropskom savetu uslovio status kandidata dvema zemljama istocnog partnerstva s dodeljivanjem statusa i BiH.
Hrvatski predsednik je rekao da to ponavlja "ne zato da čini štetu Ukrajini, jer joj to neće pomoći” kao ni BiH. "To je simbolicno, ali pokazuje odredeni odnos, gard, stav”, rekao je i dodao:
"Odjednom Ukrajina može, a BiH ne može. Organizacija koja tako vodi svoju spoljnu i regionalnu politiku nije na pravom putu”, zaključio je Milanović.
14.05 Pahor: Ukazali smo na značaj proširenja
Predsednik Slovenije Borut Pahor izrazio je da mu je zadovoljstvo što su na današnjem sastanku lidera Zapadnog Balkana procesa "Brdo-Brioni" usvojeni zaključci. Pahor je, na konferenciji za štampu, rekao da je vođena pristojna diskusija i da podele nisu bile toliko dramatične da spreče usvajanje zajedničkog dokumenta.
"Nismo bili u stanju da usvojimo deklaraciju, i prestali smo pripremu, uoči samita, jer je bilo pitanja koja su nas delila. Tokom konferencije bilo je zajedničkih stavova pa smo usvojili zaključke", objasnio je on.
Preneo je da je reafirmisan značaj proširenja EU kao hitan doprinos očuvanju mira i stabilnosti u regionu. U zaključcima je naglašeno da je proširenje EU geopolitičko pitanje.
"Pozvali smo na ubrzanje procesa. Pozivamo da se dodeli status kandidata BiH do kraja ove godine, kao i da se ukine vizni režim. Takođe pozivamo EU da podrži Zapadni Balkan u suočavanju sa energetskom i krizom u vezi namirnica", naglasio je on.
Pahor je istakao da su učesnici reafimrisali i privrženost dijalogu kao jedinom načinu za prevazilaženje problema.
"Prisustvovao sam na svih 11 samita, imali smo uspone i padove. Prošle godine konferencija je bila veoma zamarajuća i blizu da bude neuspešna, ali uspeli smo da je završimo uspešno", rekao je Pahor dodajući da je i kroz pripreme za ovogodišnju konferenciju uočeno da će možda biti teško da se organizuje, ali da to ne bi bio dobar signal.
On je izrazio zahvalnost što su svi došli ovde na otvoren razgovor i pokazali poštovanje. Na pitanje da li je od Srbije traženo da prizna Kosovo, Pahor je kazao da je razgovarano o dijalogu, ali da to od Srbije nije traženo.
"Pozivam sve zemlje da nastave dijalog i reše problem u cilju mira i stabilnosti, to je moj lični stav", rekao je Pahor.
14.00 Vučić: Uspeli smo da usvojimo zajednički zaključak
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da su danas na Samitu "Brdo Brioni" na Brdu kod Kranja, lideri Zapadnog Balkana uspeli da usvoje zajednički zaključak u šest tačaka koji reafirmiše podršku EU putu Zapadnog Balkana. Opširnije u posebnoj vesti.
13.07 Hina: BiH ne prihvata zajedničku Deklaraciju
Zajednička deklaracija Hrvatske, Slovenije i zemalja Zapadnog Balkana danas bi mogla da izostane sa Procesa Brdo-Brioni, jer BiH ne želi da prihvati hrvatski stav o važnosti "legitimnog predstavljanja konstitutivnih naroda na svim nivoima vlasti u BiH", piše Hina pozivajući se na nezvanična saznanja.
"Legitimno predstavljanje konstitutivnih naroda na svim nivoima vlasti u BiH ključno je za stabilnost države, kao i iskrena predanost svih političkih lidera procesu izbornih reformi u punom saglasju s EU standardima", trebalo bi da stoji u konačnom dokumentu.
Predstavnici BiH nisu se saglasili s tom formulacijom, a Hrvatska ne želi da prihvati deklaraciju bez nje, piše Hina.
12.33 Pogledajte izveštaj reportera Euronews Srbija iz Slovenije
11.25 Počeo plenarni sastanak lidera na Samitu Brdo-Brioni
Tanjug/Zoran Mirković
11.13 Lideri Zapadnog Balkana među kojima je i Aleksandar Vučić stigli su na Samit
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
10.36 Očekuje se dolazak učesnika samita
Reporter Euronews Srbija iz Slovenije javlja da se očekuje dolazak učesnika Samita. Nakon toga trebalo bi da usledi zajednička fotogradija, a zatim i plenarni sastanak. Konferencija za novinare je, prema agendi, planirana u 12.40.
Euronews/Stefan Goranović
10.00 Ko sve učestvuje na Samitu?
Učešće na sastanku, kako je ranije najavljeno iz Pahorovog kabineta, potvrdili su, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednik Hrvatske Zoran Milanović, Albanije Bajram Begaj, trojica članova Predsedništva BiH, Željko Komšić, Milorad Dodik i Šefik Džaferović, predsednik Crne Gore Milo Ðukanović, Severne Makedonije Stevo Pendarovski i kosovska predsednica Vjosa Osmani.
"Sastanak lidera Brdo-Brioni biće prilika da se sagleda trenutna situacija u regionu i, pre svega, da se pozovu članice i institucije EU da ubrzaju proces proširenja. U neformalnoj atmosferi, lideri će moći da razmene mišljenja i o drugim aktuelnim temama", najavljeno je iz kabineta predsednika Slovenije.
Inicijativa pokrenuta 2010. godine
Inicijativa Proces Brdo-Brioni pokrenuta je 2010. godine kada su tadašnji slovenački i hrvatski premijer Borut Pahor i Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli da daju primer liderima Zapadnog Balkana i podstaknu ih na rešavanje bilateralnih pitanja i povećanje tempa na evropskom putu.
Od 2013. godine sastanci u okviru Procesa Brdo-Brioni se održavaju svake godine, a skupu lidera regiona pridruživali su se i specijalni gosti među kojima su bili nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, raniji predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Poljske Andžej Duda, njegov italijanski kolega Serđo Matarela, aktuelni predsednik SAD, tada u funkciji potpredsednika Džozef Bajden, te i predstavnici evropskih institucija.
Pahor je 3. septembra boravio u Beogradu, gde je sa predsednikom Srbije, razgovarao o Samitu i o "svim značajnim pitanjima za uspeh te konferencije za dva cilja koja su bila u prom planu u prethodnih 11 godina, a to su evropska perspektiva Zapadnog Balkana i drugo mir, stabilnost i razvoj regiona".
Predsednik Slovenije je tada rekao da smatra da postoji mogućnost se svi lideri u regionu slože i da se Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji još brže otvore vrata i da se završe pristupni pregovori i da postanu članice EU i da se ti pregovori ubrzaju.
Pahor je naveo, kada je reč o Samitu Brdo Brioni i situaciji u regionu, da su uslovi sada lošiji nego prošle godine kada su se sastali i dodao da se još prošle godine oslikavalo lošije raspoloženje.
Komentari (0)