Igre 
Susret sazvan u iznudici (ne)može da smiri tenzije: Šta nakon što se Beograd i Priština nađu za istim stolom u Briselu
Komentari15/08/2022
-09:21
Aleksandar Vučić, Aljbin Kurti, Žozep Borelj i Miroslav Lajčak sešće 18. avgusta za isti sto u Briselu. Sastanak o kojem se pričalo, ali čije se održavanje odlagalo, došao je na dnevni red nakon tenzija na severu Kosova početkom ovog meseca, ali veliko je pitanje može li on dati ikakav doprinos relaksiranju tenzija na terenu. Jer, ako je suditi po porukama koje se množe na dnevnom nivou i u kojom se konstantno poigrama "pretnjama od napada", jasno je da će značajni diplomatski napori biti neophodni kako bi se situacija za početak primirila, a potom i pomerila u smeru razgovora i rešenja.
A koliko je situacija ozbiljna pokazalo se nedavno kada je kosovski premijer pokušao da implementira najavljenu odluku o preregistrovanju srpskih tablica i promeni srpskih dokumenata. Kriza koja je tog dana eskalirala, praćena blokadom prelaza i barikadama koje su Srbi sa KiM postavili, završena je tek kasno u noć diplomatskom akcijom američkog ambasadora u Prištini. Upravo ta kriza, bila je i povod za munjevito organizvanje sastanka, ali sagovornicima Euronews Srbije ne promiče da se upravo od tog trenutka, a pre svega kroz izjave zvaničnika, situacija pre eskalira nego umiruje.
Naime, Kurti je uoči sastanka u više navrata isticao da Priština neće odustati od svojih odluka i govorio o navodnom napadu Srbije. Kako je istakao, "agresivne politike Beograda mogu da se pretvore u napad na Kosovo na ovaj ili na onaj način" i oni će se, kako je rekao, odbraniti.
Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića ovakve izjave su širenje laži. Kako je rekao, Kurti time zapravo prikriva nameru da napadne sever Kosova na kome većinski žive Srbi.
"Oni pripremaju likvidacije naših ljudi na severu. Otvoreno to kažem. I, upozoravam ih da to ne čine, pod plaštom bore protiv kriminala. Nemojte da ubijate ljude. Mi da ubijamo nikoga nećemo. Potrebni su nam mir i stabilnost", rekao je Vučić u obraćanju novinarima.
Sva dešavanja oko dijaloga Beograda i Prištine budnim okom prati i Vašington, koji je poručio da očekuje da glavna tema u Briselu bude formiranje Zajednice srpskih opština. Istovremeno, poruke o ZSO, ali i o očekivanja da sastanak ipak da neke rezultate stižu i iz Evropske unije, kao i zemalja Kvinte.
Izjave o sukobima podižu tenziju
Upravo se sa predstavnicima Kvinte ove nedelje sastao Kurti, kada je istaknuta opredeljenost Prištine za "principijelnim i izbalansiranim dijalogom, za pravno obavezujući sporazum i punu normalizaciju odnosa, sa obostranim priznavanjem".
Povezane vesti
Suprotno tome, u intervjuu za Rojter govorio je o "napadu Beograda".
"Ne možemo isključiti da agresivne politike Beograda mogu da se pretvore u napad na Kosovo na ovaj ili na onaj način. Mi smo oprezni, ali se ne plašimo. Ne kažem da će nas napasti ove nedelje ili sledeće, ali bilo bi potpuno neodgovorno... isključiti mogućnost porasta tenzija i novih koflikata", naveo je Kurti.
Uz to, Kurti navodi i da je "Priština značajno spremnija da se odbrani, da je Kosovo sada država, da nije više 1998 već 2022. godina".
On je ponovo optužio Rusiju da ima ulogu u novom širenju tenzija na KiM, navodeći da ruski predsednik Vladimir Putin ima, kako tvrdi, "interes da širi rat".
Euronews/Enes Radetinac
Na ovakve izjave reagovao je predsednik Srbije ističući da iznoseći takve informacije, Prištna zapravo prikriva svoje namere. On je rekao i da je to pomalo i smešno, jer već 170 dana slušamo slične laži, dodajući da je "na hiljade i hiljade" laži objavljeno u svetskim medijima, kako Srbija negde nekoga napada.
"Znate kako to ide, kažu im - ajde, povucite policajce, specijalce iz Prištine sa severa, nemojte da ih šaljete na sever, tu ćemo mi iz NATO da držimo pod kontrolom, a ti zaštiti, možda Vučiću padne na pamet da upadne u Kosovsko pomoravlje... Sve što imate povucite prema Bujanovcu i Preševu... Kao mala deca", ukazao je Vučić.
Međutim, dodaje da postoje pretnje po bezbednost na severnom delu Kosova.
Povezane vesti
Bez optimizma uoči sastanka
Aktuelna situacija tako je smanjila već slaba očekivanja od sastanka u Briselu. Da optimističan na sastanak ne ide, rekao je i sam predsednik Vučić, a i analitičari su saglasni da ne bi trebalo mnogo očekivati od susreta 18. avgusta.
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović ističe da nema velikog očekivanja od sastanaka i da će se teško promeni ponašanje Aljbina Kurtija.
Povezane vesti
"Bojim se da će teško doći do promene obrasca ponašanja koji je Aljbin Kurti uspostavio već godinu i po dana i koji se svodi na povlačenje jednostranih poteza, koji po pravilu idu na štetu interesa Srba koji žive na prostoru KiM. Po pravilu vode i destabilizaciji na terenu", rekao je Starović za RTS.
On je upozorio upravo na poruka Aljbina Kurtija o mogućim sukobima.
"Moramo na svim međunarodnim adresama predstaviti tu jasnu nameru Aljbina Kurtija da svesno izazove neku vrstu eskalacije, računajući da mu geopolitičke prilike idu u korist. Aljbin Kurti veruje da može sebe da predstavi kao nekakvog malog Zelenskog, našeg predsednika Republike kao malog Putina, i da u slučaju izazivanja incidenata unapred postavi nekavu skriptovanu reakciju najmoćnijih država zapada, gde bi oni automasti stali u zaštitu Prištine", naveo je Starović.
Profimedia; AP/Darko Vojinovic Visar Kryeziu
Takođe, posle nedavnih izjava Aljbina Kurtija Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kazala je da nema velikih očekivanja od sastanka.
"Nažalost, ne treba gajiti prevelika očekivanja od ovog sastanka koji je sazvan u iznudici jer su jednostrane akcije prištinskih vlasti umalo dovele do ozbiljnijih incidenata, pa čak i sukoba na Severu KiM", kazala je Grubješić.
Ona je povodom načina reagovanja Kurtija i politike insistiranja na reciprocitetu rekla da se nada da će međunarodni posrednici "imati u vidu ko ugrožava mir u ovom delu Evrope, ako je spreman na kompromis".
"Upravo je Kurtijevo insistiranje na reciprocitetu recept za izbijanje sukoba. Kad se reciprocitet koristi kao ideologija, kao što to od dolaska na vlast radi Kurti, teško je očekivati spremnost na dogovor, a nesprovođenje prethodno sklopljenih sporazuma u okviru briselskog dijaloga dodatno umanjuje šanse da se ovaj put prevaziđu dijametralno suprotstavljeni stavovi oko većine pitanja koja bi mogla da se nađu na stolu", kazala je Grubješić za Euronews Srbija.
Dragiša Mijačić, koordinator za poglavlja 35 EU konventa, istakao je da sa jedne strane "dolaskom Kurtija kosovska vlada nastoji da zaokruži suverenitet na severu Kosova vršenjem pritiska na Srbe iz četiri severne opštine da se trajno integrišu i prihvate sve elemente kosovske državnosti".
Kako dodaje, Kurti želi da nametne da se u pregovorima sa Srbijom razgovara isključivo o "dobrosusedskim odnosima", dok su sva ostala pitanja deo unutrašnjeg uređenja Kosova koja su već rešena ustavno-pravnim poretkom Kosova.
On objašnjava da, sa druge strane "Srbija nastoji da zadrži status kvo, makar do postizanja konačnog dogovora o normalizaciji odnosa kojim bi se, između ostalog, rešila pitanja zaštite kolektivnih prava srpskog naroda na Kosovu".
"Otuda insistiranje Beograda na formiranju ZS Ojer se očekuje da će ona preuzeti ingerencije nad radom zdravstvenih i obrazovnih institucija koje deluju u srpskim sredinama na Kosovu, ali i institucijama u oblasti prostornog planiranja, ekonomskog razvoja i svemu onom što je već dogovoreno u Briselu", naveo je Mijačić za Euronews Srbija.
Mijačić objašnjava da su "ova dva pristupa su toliko suprotna da bilo kakva jednostrana primena neminovno dovodi do nemira na severu Kosova".
Šta kad dođe 1. septembar?
Uz slaba očekivanja od sastanka upitno je i šta očekivati kada dođe 1. septembar i novo vreme za primenu prištinskih odluka. Pomeranje primene odluke je, ocenjuju analitičari, praktično bilo samo odlaganje krize.
Odluka Prištine da na mesec dana odloži primenu odluke o registarskim tablicama i ličnim dokumentima samo je odlaganje krize, a situacija će za mesec dana biti teška, naveo je Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Kaže da bi Beograd tu pauzu od mesec morao da iskoristi da ukaže da je bilo kakva eskalacija situacije na KiM opasna ne samo za Srbiju, kosovske Srbe i Albance već i za širi region.
Euronews Srbija
Takođe, kako je rekao Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative Kurti neće odustati od svoje namere, dodajući da bi ga to "veoma skupo koštalo".
"Već ozbiljno je naoštrio kosovsku javnost i na osnovu te agresivne retorike (i delanja) uspeva da zadrži visok nivo popularnosti. Što se tiče verovatnoće da se Vučić i Kurti konstruktivno dogovaraju, ona je i dalje na istorijskom minimumu", ističe on.
Međutim, poboljšanju situacije nada se Vašington, koji je i reagovao i uticao na smanjenje tenzija uoči 1. avgusta.
Tako je specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar kazao i da očekuje da će do 1. septembra, do kada je Priština odložila primenu odluke o dokumentima i tablicama, biti postignut napredak i po tom, ali i ostalim pitanjima u dijalogu Beograda i Prištine.
"Ja ne bih rekao da je prosto problem odložen, već pre da je otvorena mogućnost da se dođe do odgovarajućeg rešenja, koje će doprineti integraciji u regionu i stabilnosti", rekao je Eskobar.
Iz SAD očekuju i da se počnu razgovori o formiranju Zajednice srpskih opština, te da se na taj način učini konkretan korak dalje u dijalogu.
"Moraju da se započnu razgovori o formiranju ZSO, kao što je to rekao američki državni sekretar Entoni Blinken rekao Aljbinu Kurtiju tokom njegove nedavne posete Vašingtonu", rekao je Gabrijel Eskobar.
Dragiša Mijačić navodi da je najavljeni sastanak šansa da se situacija reši mirnim putem i da je zato pojačana aktivnost svih međunarodnih aktera.
"Međunarodni akteri su jasno iskazali svoju zabrinutost, pa otuda ne iznenađuje pojačana diplomatska aktivnost na relaciji Brisel-Vašington-Berlin. NATO se takođe angažovao. Očekuje se da će se naći neko rešenje, verovatno privremeno, ali ne bi bilo iznenađenje da susret dva pregovarača bude potpuni fijasko. Sve zavisi od pripreme sastanka za koju je zadužen Miroslav Lajčak i njegov tim", kazao je Mijačić za Euronews Srbija.
Komentari (0)