Igre 
Drugačiji tonovi sa Zapada: Kriza na Kosovu vraća pitanje ZSO na dnevni red
Komentari09/08/2022
-07:10
Najnovija kriza na severu Kosova "isprovocirala" je posrednike u dijalogu Beograda i Prištine da za 18. avgust u Briselu zakažu sastanak na koji se čeka već duže vreme. Osim što se očekuje da bi jedna od tema tog susreta mogle da budu takozvane mere recipriciteta koje Priština najavljuje, zapadni zvaničnici prethodnih dana intenzivirali su pozive koji se tiču formiranja Zajednice srpskih opština na koju se čeka već devet godina.
Kakav će tačno biti dnevni red sastanka u Briselu i dalje nije poznato, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti sastaće se uz posredovanje visokog predstavnika EU Žozepa Borelja i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka.
Jedan od sporazuma dogovoren u prošlosti između Beograda i Prištine predviđao je formiranje Zajednice srpskih opština koja nije formirana već devet godina ili kako se navodi na sajtu Kancelarije za KiM koja precizno odbrojava vreme od neispunjenja obaveze Prištine - skoro 3.400 dana. Za sve to vreme, osim u više navrata ponovljenih izjava iz međunarodne zajednice, nije bilo jasnih i nedvosmislenih pritisaka da Priština ispuni obavezu iz sporazuma.
Iako iz Prištine već najavljuju da se u Briselu neće razgovarati o reciprocitetu jer je to "rešena stvar", kao ni o ZSO, izjave Borelja, ali i specijalnog predstavnika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara sugerišu drugačije. Boreljova izjava da su obe strane dogovorile uspostavljenje ZSO i da bi Priština trebalo da uspostavi svoju pravnu obavezu, kao i reči Eskobara da moraju da se započnu razgovori o ZSO sa srpskom većinom daju nagoveštaj da će se ovo pitanje aktuelizovati.
ZSO se vraća na agendu
Euronews
Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji kaže za Euronews Srbija da ne bi isključila da se pitanje ZSO nađe na dnevnom redu u Briselu i možda otvori neki put za odgovarajuće dogovore ili za nastavak dijaloga o svemu tome.
"Mislim da činjenica da su međunarodni faktori to pitanje aktuelizivali nagoveštava da su posrednici svesni da to pitanje mora da se vrati na agendu i da bez toga ne može da se očekuje napredak ni u nekim drugim oblastima", rekla je ona.
Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, smatra da je izuzetno važno da Beograd insistira na formiranju ZSO, kao što Priština insistira na reciprocitetu. Ukoliko ponovo ne bude urađeno ništa po pitanju ZSO i Beograd bi, kako kaže, mogao da primeni reciprocitet.
Povezane vesti
"Ta politika reciprociteta može da bude primenjena i od strane Beograda, naravno uz problem kako će na to reagovati međunarodni akteri, kako će Priština biti isprovocirana da odreaguje, tako da reciprocitet kao politika ne odgovara ni Prištini, ni Beogradu, jedino je dijalog nešto što je kompromisno rešenje", rekao je on.
Odluka kosovske vlade od 29. juna o obaveznoj preregistraciji vozila sa srpskim oznakama gradova sa Kosova i Metohije na RKS tablice i obaveznoj zameni srpskih ličnih karata ulazno izlaznim dokumentima, u noći između 31. jula i 1. avgusta, kada je trebalo da stupi na snagu, pretila je da izazove sukob između lokalnih Srba na severu Kosova i kosovske policije.
Situacija je počela da izmiče kontroli sve dok američki ambasador Džefri Hovenijer nije saopštio da će Kurtijeva vlada odložiti odluku o takozvanom reciprocitetu za mesec dana. U međuvremenu, zakazan je sastanak u Briselu, a analitičari ističu da, osim što bi on trebalo da stvori uslove kako da se situacija stavi pod kontrolu, osnovna tema bi mogla da se tiče i toga u kom pravcu dijalog dalje može da ide.
Kako je objasnio Surlić, sastanak u Briselu je zapravo sastanak na najvišem nivou na kome bi moralo da dođe do nekog dogovora koji bi onda predstavljao bazu za sve ostale buduće sporazume.
"Ja ne verujem u ono što tvrdi Priština da teme tablica i ličnih karata neće biti na stolu verujem da će posrednici insistirati da se i o tome govori, ali će se to staviti u neku širu agendu primene svega onoga što je dogovoreno u Briselskom i Vašingtonskom sporazumu. Priština jeste strana koja bira teme koje joj odgovaraju tim sporazumima, jednostrano ih primenjuje ili ne, a zapravo već godinama imamo odsustvo primene nekih ključnih tačaka, pre svega ZSO i ostalih tema koje se tiču normalnih života Srba na Kosovu", rekao je on.
Da li će sever Kosova ponovo biti pod barikadama?
Podsetimo, na to da bi jedno od ključnih pitanja moglo da ostane nerešeno i posle ovog sastanka ukazuje saopštenje vlade u Prištini da se na sastanku predstavnika Beograda i Prištine u Briselu neće razgovarati o reciprocitetu, koji se odnosi i na pitanje dokumenata i registarskih tablica, "dogovorenom ranijim briselskim sporazumom", prenela je "Koha".
"Odluke o registarskim tablicama i dokumentima za ulazak i izlazak su vladine odluke koje su predviđene i sporazumima koje su strane dogovorile u prošlosti, stoga ne mogu biti predmet rasprave na ovom sastanku", rekao je portparol Vlade Kosova Perparim Krieziu.
Povezane vesti
Baš zbog toga još od 1. avgusta u javnosti se provlači i pitanje šta ukoliko barem neki načelni dogovor ne bude postignut do 1. septembra i da li će sever Kosova ponovo da bude pod barikadama?
Za analitičare je to realna mogućnost uz nadu da će najavljeni sastanak smanjiti tenzije. Kako je rekao analitičar Fatmir Šeholi, do danas nema pomaka u realizaciji onoga što bi trebalo da bude rešenje situacije, pa je moguće da ćemo videti reprizu dešavanja do pre nekoliko dana.
Latinović ističe da se vidi da su vlasti u Prištini i dalje vrlo čvrsto pri uverenju da sve ono što su do sada postigli je samo odloženo do 1. septembra, ali da treba učiniti sve da se dođe do napretka.
Povezane vesti
"Smatram da naši političari koriste u poslednje vreme jednu terminologiju koja mislim da nije svojstvena diplomatskog praksi, gde se unapred kaže 'ništa ne očekujemo', mislim da treba ostaviti jednu malu rezervu mogućnosti i reći da će se učiniti sve da se dođe do odgovarajućeg napretka", istakla je Latinović.
A Surlić veruje da Srbi i njihovi predstavnici na Kosovu neće prihvatiti ni tablice, niti ulazno-izlazne dokumente kao zamenu za lične karte dokle god se suštinski ne reši njihov položaj na Kosovu.
"Sa jedne strane vlada potpuno igrnoriše legitimne srpske predstavnike na Kosovu, a sa druge strane na svakom koraku diskriminiše njihova prava, diskriminiše pravo na jezik, slobodu kretanja, uživanje kulturne baštine. Dakle niz koraka koje je jednostrano Kurti povukao uključujući zabrani održavane referenduma i izbora na Kosovu. Ukoliko je Priština ta strana koja stalno postavlja nove uslove, a ne ispunjava obaveze prema srpskoj strani zašto bi srpska strana dalje primenila ijednu buduću odluku", reklao je Surlić.
Šta je potpisano u Briselu?
Briselski sporazum između Beograda i Prištine potpisan je u aprilu 2013. godine, Sporazum od kojih se šest od 15 tačaka odnosilo na Zajednicu opština sa srpskom većinom, potpisali su tadašnji premijeri, Ivica Dačić i Hašim Tači.
ZSO je okosnica Briselskog sporazuma i reč je o zajednici opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo. Ona bi trebalo da bude zasnovana na osnovu statuta koji ni posle devet godina nije napisan. Zajednica bi trebalo da ima pun nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
Dve godine kasnije se u Briselu dogovaraju i principi o formiranju Zajednice, za koje je ustavni sud Kosova decembra 2015. godine utvrdio da nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava. Ipak, Surlić ističe da je to nešto što bi moglo da se reši.
"Mislim da je potpuna neistina ono što tvrde i Kurti i Osmani kako ona nije u skladu sa ustavom. I Ustavni sud u Prištini je definisao ZSO kao međuanrodnu obavezu, kao nešto što se mora primeniti, a ovo što su kao neke sporne tačke, mislim da se mogu kroz postupak i promene ustava i kroz kozmetičke pravne izmene potpuno usaglasiti i omogućiti nesmetano funkcionisanje ZSO kao autonomiju za srpsku zajednicu na Kosovu", rekao je on.
Komentari (0)