Može li rat u Ukrajini da otkoči sat koji dugo stoji: Pozitivni tonovi o proširenju EU na Zapadni Balkan, slede li dela
Komentari18/05/2022
-09:10
Evropska unija hitno treba da donese sve odluke neophodne za unapređenje procesa pristupanja Zapadnog Balkan, jasno je saopštio komesar za proširenje EU Oliver Varhelji. Ova poruka, kao i niz sličnih pozitivnih signala evropskih zvaničnika dolaze u trenutku kada na istoku Evrope traje rat, pokrenut ruskom invazijom na Ukrajinu. Upravo je taj bezbednosni prevrat doveo i do zaokreta, barem verbalnog, kada je reč o perspektivi evropskih integracija regiona. Ipak, hoće se li sa reči preći i na dela?
Varheljijeva izjava samo je jedna u nizu onih koji upućuju na inteziviranje procesa proširenja, pregovora sa državama kandidatima, ali i onima koji bi tek trebalo da otpočnu razgovore sa EU. To je dalo nadu za moguće otkočenje procesa proširenja koje traje godinama unazad, a na šta čeka i Srbija, a pozitivni signali poslati su i Makedoniji i Albaniji, koje već dugo, uprkos
Rat u Ukrajni koji je počeo invazijom Rusije na tu zemlju krajem februara, doveo je nove slike Evrope, bliže saradnje država članica i pokrenulo pitanje bezbednosti granica, kako EU, tako i celog kontinenta. Imajući u vidu i zajedničku bezbednosnu politiku, Evropska unija, istakla je u prvi plan i integracije zemalja Zapadnog Balkana. Kako smatraju sagovornici Euronews Srbija, kriza u Ukrajini je definitivno uticala na to da se pitanje proširenja ponovo vrati u fokus najviših zvaničnika Brisela kao i svih država članca.
Šta su rekli zvaničnici EU?
Naime, komesar za proširenje EU Oliver Varhelji rekao je u ponedeljak da Evropska unija hitno treba da donese sve odluke neophodne za unapređenje procesa pristupanja Zapadnog Balkana EU, ističući da je taj region "strateški prioritet za EU".
"Politika proširenja EU je jedina garancija mira, stabilnosti i prosperiteta regiona. Unapređenje procesa pristupanja Zapadnog Balkana je neophodno. Sve odluke u EU treba hitno doneti", istakao je Varhelji.
Sa druge strane, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj pozvao je na hitan početak pregovora za pristupanje Severne Makedonije i Albanije Evropskoj uniji.
Borelj je pozvao Bugarsku da odustane od veta na početak pregovora Severne Makedonije do kraja francuskog predsedavanja koje ističe krajem juna i upozorio da bi u protivnom moglo doći do krize u odnosima EU i regiona Zapadnog Balkana.
Takođe, jasan poziv da se EU ubrza proces proširenja i primi zemlje Zapadnog Balkana u svoje okrilje uputili su i ministri spoljnih poslova Nemačke i Austrije.
Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok istakla je uoči Saveta šefova diplomatije EU u Briselu, da EU mora ne samo dalje da pruža podršku Zapadnom Balkanu, već i da ispuni dato obećanje da taj region uvede u Uniju.
Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg ukazao je na to da je u ispunjavanju onoga što je EU obećala Zapadnom Balkanu pre dve decenije neophodno sada preći sa reči na dela.
"Znamo da Rusija tamo ima veliki potencijal za nanošenje štete i bez ijednog ispaljenog metka. To mora biti upozorenje, jer se taj region nalazi usred Evrope, a za nas je ključan i geostrateški bitan", podvukao je on.
Kriza u Ukrajini podstakla priču u proširenju
Andrijana Lazarević, politikološkinja i projektni koordinator RESECO kazala je da je kriza u kojoj se EU nalazi proteklih godina kulminirala ratom u Ukrajini i da je to pokazalo da bi trebalo ubrzati i proces proširenja.
"Kriza u Ukrajini je pokazala da proces proširenja i proces unutrašnjih promena ne bi trebalo da teku odvojeno, već da se odvijaju paralelno", kazala je Lazarević za Euronews Srbija.
Takođe, i Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike smatra da "sve što se dešava na relaciji Zapadni Balkan - EU ima veze sa Ukrajinom, posebno kada je reč o Srbiji, koja se jedina nije usaglasila sa sankcijama Rusiji".
Lazarević je navela da je sada trenutak da se pokrene ovo pitanje i da se o proširenju intenzivnije raspravlja na samitima Evropskog saveta.
"Ukrajinska kriza je proširenje ponovo postavila visoko na političku agendu Unije i možemo da primetimo da evropski zvanicnici sve više u svojim obraćanjima ističu pitanje proširenja na države članice Istočnog partnerstva i države Zapadnog Balkana kao suštinski i strateški bitno", istakla je Andrijana Lazarević.
Neophodno otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom
Kako je rekla Lazarević, primetno je da je proces u zastoju prethodnih godina bez obzira na novu metodologiju.
"Uvođenjem nove metodologije nismo dobili ništa novo, Crna Gora prelaskom na novu metodologiju nije osetila nikakve promene u svom pristupnom procesu iako je otvorila sva poglavlja. Jedina promena je da je Srbija otvorila otvorila Klaster četiri vezan za Zelenu agendu i održivu povezanost, a ostale zemlje nisu ni stigle do otvaranja poglavlja. Stoga je evropska perspektiva dodatno oslabljena, posebno u slučaju Severne Makedonije koja je prihvatila i suštinske identitetske promene kako bi deblokirala svoj put ka EU, ali ni to nije bilo dovoljno", rekla je Lazarević.
I Strahinja Subotić je takođe istakao da otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom mora da se desi što pre, te da bi se na taj iskoristila i kriza u Ukrajini da se pokaže geostrateški značaj Zapadnog Balkana.
"To će pre svega zavisiti od članica EU koje moraju da ubede Bugarsku da skine veto i da se konačno pošalje poruka da politika proširenja nije zaglavljena, jer dokle god Bugarska drži veto nad Severnom Makedonijom, Srbija će uvek reći što mi da se trudimo, ako znamo da neko totalno proizvoljno može da stavi veto na naš put. To je i način da se nagrade na neki način Albanija i Severna Makedonija koje su odmah stale uz EU. Otvaranje pregovora i početak faznog pristupanja bi poslalo najsnažniju poruku da je politika proširenja živa, a poslala bi se i poruka donosiocima odluka u Srbiji da se isplati biti na putu pristupanja EU", kazao je Subotić.
Sankcije posebno pitanje
Kada je reč o podršci Nemačke i Austrije, ona navodi da to proces proširenja stavlja visoko na agentu narednih samita. Kako kaže, pitanje sankcija jeste nešto oko čega postoji pritisak, ali da se Srbija generalno više usaglašava sa rezolucijama EP.
"Ono što ja vidim je da je to pozitivan trend da se Srbija usaglašava sa rezolucijama EP više nego ranije, posebno i kada je u pitanju Ukrajina. Verujem da postoji pristisak da se Srbija stoprocentno usaglasi sa sanckijama Rusiji, a to je veoma osetljivo pitanje, tako da države biraju momentum da se usaglase sa nečim gledajući pre svega svoj unutrašnji interes", kazala je Andrijana Lazarević, politikološkinja i projektni koordinator RESECO za Euronews Srbija.
Subotić sa druge strane ističe da će sigurno zemlje kao što su Nemačka, Poljska i države Baltika insistirati da Srbija uvede sankcije Rusiji, te da je i zbog rata sada više neizvesno otvatanje novog klastera, imajući u vidu trenutnu poziciju Srbije.
"Postoje i druge države, kao što je Mađarska koje pozivaju da je neophodno ponuditi Srbiji najmanje jednako onome što bi se desilo da Srbija uvede sankcije, da nešto za uzvrat, a to je prema Mađarskoj članstvo u EU. Ova situacija komplikuje sve, države imaju pravo veta, i zbog situacije u Ukrajini mogu da kažu Srbija jeste ispunila uslove, ali jednostavno ne želimo takvu državu da nagradimo otvaranje klastera", rekao je Subotić.
On je zato podsetio i na predlog Centra za evropske politike o fazonom pristupanju, te naveo da su EU zvaničnici rekli da je početak rata promenio perspektivu "i da postoji prostor da se razmotre modeli da se ubrza proces".
"Treba da se omogući državama Zapadnog Balkana, između ostalog, da sede za istim stolom sa svojim partnerima u EU i tako će moći da budu obavešteni o svim merama unapred. Takođe, ako bi se krenulo od jednog, drugog, trećeg paketa pa da se usvoji svaki to bi poslalo pozitivan signal i da sada kada Francuska predsedava Savetom Evropske unije da će na samitu sa ZB da se pokaže razumevanje i da se krene sa tim faznim pristupanjem EU", zaključio je Subotić.
Komentari (0)