Zečević za Euronews Srbija: Potezi kosovskih zvaničnika vode u "diplomatski rat" Beograda i Prištine
Komentari13/05/2022
-15:31
Postupak Prištine kojim aplicira za članstvo u Savetu Evrope je izlazak iz primene onoga što je bilo deo Vašingtonskog sporazuma, koji se prećutno poštovao iako mu je rok istekao u septembru prošle godine, rekao je za Euronews Srbija Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije. Prema njegovim rečima, prištinske vlasti sada koriste krizu u Ukrajini inicirajući praktično novu krizu, neku vrstu "diplomatskog rata" Beograda i Prištine.
"Oni su izašli iz primene Vaštingtonskog jer je on bio oročen, ali o čemu se radi? Postojao je jedan prećutni dogovor da se Vašingtonski sporazum i dalje poštuje, a to je da Srbija ne radi na povlačenju priznanja Kosova, a da se Kosovo ne kandiduje za međunarodne organizacije. Kosovo sada koristi krizu u Ukrajini i mislim da je to bio uzrok krize koja je u najavi - diplomatskog rata Beograda i Prištine", rekao je Zečević.
Kako bi postalo punopravna članica Saveta Evrope, Priština mora da dobije dve trećine glasova iz kabineta ministara - tela koje čine predstavnici svih 46 zemalja, a Zečević objašnjava da procedura ide tako što se, po prijemu zahteva, traži mišljenje parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
"Sada zavisi koje mišljenje ima ta skupština. Povlačenje Rusije iz SE, situacija Ukrajine koja nije priznala Kosovo... Nije isključeno da će pod pritiskom članica EU i SAD, Ukrajina sada glasati drugačije (za ulazak Kosova u SE). Relativno je nepovoljna situacija za nas i ne zna se šta će biti ishod", rekao je Zečević.
Kosovska vlada je, inače, održala juče elektronsku sednicu na kojoj je načelno odobrila inicijativu za članstvo u međunarodnoj organizaciji Savet Evrope. Pitanje zahteva Kosova za članstvo u Savetu Evrope došlo je u fokus nakon što je kosovski premijer Aljbin Kurti posle sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom najavio da će zahtev toj organizaciji uskoro biti poslat, a nakon toga su se čuli i pozitivni tonovi iz Nemačke o tome.
"Pitanje tablica zadire u suverenitet"
Situacija u kojoj Priština aplicira za članstvo u Savetu Evrope imaće efekat i na dijalog između Beograda i Prištine, smatra Zečević.
Danas su se u Briselu sastali direktor Kancelarije za KiM Petar Petković i specijalni predstavnik EU za dijalog Begorada i Prištine Miroslav Lajčak, a Zečević navodi da je neki pomak ipak poguće napraviti.
Zečević ističe da u okviru dijaloga između Beograda i Prištine ipak može da se učini neki napredak, i to u pogledu nestalih lica, ili dogovora u vezi sa energetikom. Kada je u pitanju deo dijaloga koji se tiče tablica, smatra Zečević, tu je situacija komplikovanija.
"Što se tiče tablica, to zadire u suverenitet Srbije i takozvanog Kosova. Tu je vrlo komplikovana situacija, ne znam koje bi bilo tehničko rešenje, možda ga ima, ali ćemo videti u narednim danima", kaže sagovornik Euronews Srbije.
Pritisci za uvođenje sankcija Rusiji
Srbiju će, inače, 19. maja da poseti predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji će time započeti i svoju balkansku "diplomatsku turneju".
Zečević smatra da ovakve Mišelove aktivnosti imaju veze sa sankcijama Rusiji, kao i da se vodi "globalni rat preko Ukrajine sa Rusijom, pa zapadne zemlje žele da osnuju jedan monolitni blok sankcija prema Rusiji".
"Kada je reč o Srbiji, oni su od nas dobili samo osudu jer smo glasali u UN za osudu ruskog napada, ali nisu dobili sankcije. Žele da mi uvedemo sankcije Ruskoj federaciji što je za nas vrlo problematično sa ekonomskog, pa i moralnog aspekta, ako sada imamo u vidu šta se dešava sa priznavanjem Kosova, odnosno sa aktivnostima da uđe u Savet Evrope. Tako da je to zaista jedna delikatna pozicija Srbije u ovom trenutku", kaže Zečević.
Izjavu ruskog ambasadora u Srbiji da ta zemlja ne očekuje od Beograda uvođenje sankcija Moskvi, Zečević je ocenio kao "pritisak sa druge strane". On, ipak, ukazuje da je Srbija deo Evrope i živi u Evropi.
"Vrlo je teško za Srbiju, jer to nije samo saradnja sa Evropskom unijom, to je ekonomska integracija u evropsko tržište. Vrlo je teško očekivati od nas da mi budemo potpuno van tog evropskog koncepta spoljne politike", zaključio je Zečević.
Kada je u pitanju odgovor Beograda na poteze Prištine, Zečević je istakao da "ne očekuje nešto drastično", i da će Srbija, pre svega, raditi na otpriznavanju Kosova.
"S tim što imamo jedan problem kada je reč o toj aktivnosti - obično su to zemlje koje nemaju ključni uticaj na samu Evropsku uniju i ovaj region. Nismo uspeli da nagovorimo nijednu članicu EU da to povuče priznanje niti da privolimo jednu zemlju iz regiona da to učini. S jedne strane, ta naša akcija ima jednu moralnu težinu jer sve veći broj država u svetu ne priznaje Kosovo, ali su, s druge strane efekti, kada je reč o našem regionu i Evropi, ograničeni", istakao je Zečević.
Komentari (0)