Igre 
Kurti posle Saveta Evrope cilja Partnerstvo za mir i NATO: Da li je realan ulazak Prištine u "predvorje" Alijanse?
Komentari13/05/2022
-07:05
Svega nedelju dana nakon što je kosovski premijer Aljbin Kurti najavio, Priština je danas i zvanično predala zahtev za članstvo Kosova u Savetu Evrope. Prištinska "ofanziva" na međunarodna tela, međutim, nije na tome stala i očekuje se da će biti nastavljena i aplikacijom za članstvo u Partnerstvu za mir. Potencijalno potpisivanje ovog sporazuma značio bi najviši stepen saradnje sa NATO članicama, a Priština je za ovaj korak, kako je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dobila podršku od Sjedinjenih Američkih Država.
Inicijativa Prištine za ulazak u Savet Evrope, međunarodnu organizaciju evropskih zemalja posvećenu ostvarivanju demokratskih prava i sloboda, a koja se smatra i "predvorjem Evropske unije", nametnula se kao nova linija sporenja između Beograda i Prištine, zbog koje je Vučić zakazao i sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. Dodatni problem i prostor za nove tenzije predstavljalo bi i potencijalno članstvo Kosova u Partnerstvu za mir, koje iako ne znači nužno i samo članstvo u NATO, svakako jeste jedan korak bliže tome.
Partnerstvo za mir je, inače, program bilateralne saradnje između NATO i pojedinačnih država koji se bazira na načelima dobrovoljnosti, fleksibilnosti i transparentnosti i čiji je zapravo i Srbija član. Reč je o međunarodnom sporazumu koji, između ostalog, uključuje i političke odluke, ali koji ne predstavlja sistem kolektivne odbrane.
I iako potencijalno članstvo Kosova u ovakvom vidu saradnje Srbiji ne donosi ozbiljne odbrambene i vojne posledice, stručnjaci za Euronews Srbija kažu da ovo za Beograd može da bude "politički poraz". Ipak, kako trenutno stvari stoje, a kako su podsetili i u sedištu NATO, za prijem Kosova potrebna je saglasnost svih država članica NATO, što u ovom trenutku deluje malo izvesno jer se među njima nalaze četiri koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Kosovo bliže "predvorju NATO"
I dok je u fokusu bio Savet Evrope, predsednik Vučić je, obraćajući se medijima, rekao da ta inicijativa "nije sve što se dešava". Kako je dodao, Priština je dobila podršku Amerikanaca za ulazak u program Partnerstvo za mir.
Srbija, kojoj članstvo u NATO nije jedan od ciljeva, jeste potpisnica mehanizma saradnje u okviru Partnerstva za mir, a potencijalno pristupanje Kosova svakako bi značilo da je ono ovim dospelo i u "predvorje NATO". To bi moglo potom da ima velike posledice po Srbiju, pre svega političke.
"Članstvo u Partnerstvu za mir predstavlja pre svega odluku one države koja njemu pristupa i ne odnosi se nužno na bilo koju drugu državu. Za samu Srbiju bi to više predstavljalo politički poraz u smislu da bi to značilo da su države koje su potpisnice Partnerstva za mir negde prepoznale Kosovo kao partnera, a unutar samih država članica NATO postoje države koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu", rekao je za Euronews Srbija Stefan Vladisavljev, programski koordinator u Beogradskom fondu za političku izuzetnost.
profimedia
Povezane vesti
Ipak, na putu Prištine da stavi svoj potpis na Partnerstvo za mir stoje države članice NATO. Naime, za prijem u ovaj u program potrebna je saglasnost 30 zemalja, a među njima nalaze se i četiri koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Podsetimo, Grčka, Španija, Rumunija i Slovačka ne priznaju Kosovo, a upravo je predsednik Vučić ukazao da podrška koju su dali Amerikanci znači i pritisak na ove četiri zemlje.
"To je način za pritisak na pet evropskih zemalja koje ne priznaju nezavinost, posebno na ove četiri koje su članice NATO, ne računajući Kipar, i veliki pritisak na Srbiju da to učini. Jer kako će Srbija biti jedna jedina koja ne ide u korak sa svetom, budućnošću... Mogu samo da vam kažem da sve to njima ne vredi previše ukoliko ne dobiju od Beograda zeleno svetlo", rekao je Vučić.
Komentarišući potencijalno članstvo Kosova u Partnerstvu za mir, narodni poslanik Dragan Šormaz podsetio je da je se odluke u NATO donose konsenzusom. On je takođe i ukazao na to šta je Srbija tačno dobila ovim partnerstvom.
"Srbija je zahvaljujući saradnji s NATO postala izvoznik bezbednosti, jer mi smo tom standardizacijom postali osma država koja doprinosi mirovnim misijama EU i UN širom sveta, a nismo osma armija po veličini", rekao je Šormaz i dodao da je to upravo zato jer je Vojska Srbije postala interoperabilna sa standardima NATO.
S druge strane, Šormaz kaže da je Kosovo uvoznik bezbednosti jer ima KFOR. Kaže da Kosovo ne bi trebalo da uđe u NATO dok se ne završe pregovori sa Srbijom i dok se ne potpiše pravno obavezujući sporazum.
"Možda može da se napravi presedan, ali ne verujem. Oni vole tako da pričaju, da se bore. Verovatno će pokušati. Ali Amerika mora da ubedi ove četiri države. Sumnjam da će se to dogoditi", rekao je Dragan Šormaz.
Da će biti zanimljivo ispratiti na koji način će države reagocati na ovu ideju da se sa Kosovom potpiše Partnerstvo za mir, smatra Vladisavljev.
Povezane vesti
"Da li postoje određene vrste diplomatskog pritiska koje dolaze od strane SAD, sa ovakvim izjavama možemo samo da pretpostavimo da postoje, ali na kraju krajeva, radi se i o suverenim odlukama tih država članica, jer ovo nije poziv za članstvo direktno i ne bi nužno značilo da će ova država postati", rekao je on.
Korak ka članstvu u NATO
Partnerstvo za mir je inače političko-vojni program NATO saveza usmeren ka stvaranju poverenja između ove alijanse i drugih zemalja Evrope i nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Osnovan je 1994. godine, nakon pada Ističnog bloka i zasigurno može da predstavlja i korak ka punopravnom članstvu u alijansi, iako ne dovodi nužno do toga što se i vidi na primerima Rusije, Ukrajine ili Srbije.
Kako je naveo Vladisavljev, Partnerstvo za mir predstavlja najviši stepen saradnje jedne države sa NATO koji ne podrazumeva članstvo.
Povezane vesti
"Ono između ostalog uključuje i političke odluke, ne radi se samo o saradnji vojnih i odbrambenih sistema, već predstavlja i političku odluku koja može uključivati, ali ne mora, usaglašavanje sa politikama koje NATO alijansa sprovodi. Uspostavljen je kao način da se prevaziđe jaz između država članica NATO i država članica pre svega istočnog bloka koji je nastao raspadom SSSR", rekao je on.
Euronews/Vladislav Ćup
Želja Prištine, međutim, nije da ostane na ovome. Podsetimo, jedan od ciljeva kosovske vlade je i hitan prijem Kosova u NATO, a 9. marta ove godine donesena je odluka da se osnuje međuinstitucionalna radna grupa za učlanjenje. Kako je tada rekla tamošnja ministarka spoljnih poslova i dijaspore Donika Grvala članstvo Kosova u NATO je hitno pitanje zbog vojne invazije Rusije na Ukrajinu.
Na pitanje da li je onda potencijalni prijem Kosova u Partnersto za mir i korak za samom članstvu, Vladisavljev kaže da u slučaju Kosova to jeste slučaj.
"Svakako, zato što predstavlja najviši stepen saradnje koji prethodi samom članstvu, međutim, kao što smo videli u slučaju Srbije ili Rusije ili Ukrajine, ne mora podrazumevati članstvo, ali ukoliko jedna država čvrsto želi da postane članica NATO, ovo je svakako jedan od koraka koje bi ta država preduzela", istakao je on.
Kako će Srbija odgovoriti?
Pitanje pristupa Kosova međunarodnim telima još jednom je u fokus jasnosti došlo nakon što je kosovski premijer Aljbin Kurti posle sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom najavio da će Kosovo uputiti zahteve za članstvo i Savetu Evrope i Partnerstvu za mir.
Pitanje članstva u Savetu Evrope je problematično iz više razloga, a pre svega bi ono značilo i formalno zanemarivanje Vašingtonskog sporazuma koji je, između ostalog, propisao da se strane uzdrže od zahteva za članstvo u međunarodnim institucijama i organizacijama, odnosno lobiranja za povlačenje priznanja Kosova. Iako je prošlo više od godinu dana od potpisivanja ovog sporazuma i nakon promena u američkoj administraciji, američki zvaničnici su ponavljali da ovaj sporazum ostaje na snazi.
A potencijalni odgovor Srbije na ove zahteve Kosova da se učlani i u Savet Evrope i u Partnerstvo za mir zasad je i dalje neizvesan. Iako je Vučić, nakon Kurtijeve najave, rekao da će "i naše ruke da budu odrešene", on je danas naglasio da će Srbija na racionalan i odgovoran način da pruži odgovor, te da će Srbija u narednim nedeljama dati sve od sebe da pokaže da može da se bori.
Kako su ranije ocenili sagovornici Euronews Srbija, Priština i njeni saveznici iskoristili su trenutak nestabilnosti nastao zbog agresije Rusije na Ukrajinu, ali i istupanja zvanične Moskve iz Saveta Evrope. Ipak, smatraju da odgovor Beograda ne bi trebalo da bude i istupanje iz SE.
"U slučaju da Kosovo postane član SE, očekujem uglavnom retoričku reakciju (Beograda), jer bi povlačenje ili unilateralna suspenzija članstva za nas bio pucanj u nogu. To je verovatno jedna žaba koju bi Beograd morao da proguta", rekao je Igor Novaković iz ISAC fonda.
Podsetimo, osim Saveta Evrope i NATO, Priština je ranije imala inicijative za članstvo i u Unesko i Interpol.
Komentari (0)