Priština bi u Savet Evrope: Kurtijev potez značio bi kraj Vašingtonskog sporazuma, turbulencije i novu kampanju Beograda

Inicijativa Prištine za ulazak u Savet Evrope, međunarodnu organizaciju evropskih zemalja posvećenu ostvarivanju demokratskih prava i sloboda, mogla bi da se nametne kao nova linija sporenja Beograda i Prištine. Pitanje je u fokus jasnosti došlo nakon što je kosovski premijer Aljbin Kurti posle sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom najavio da će zahtev toj organizaciji za članstvo Kosova uskoro biti poslat i još više, nakon što su se čuli pozitivni tonovi o tome iz Nemačke, koja ideju podržava i mogla bi u tom procesu da učestvuje. 

Pitanje je višeslojno i problematično iz više razloga. Sa jedne strane to bi značilo i formalno zanemarivanje Vašingtonskog sporazuma koji je, između ostalog, propisao da se strane uzdrže od zahteva za članstvo u međunarodnim institucijama i organizacijama, odnosno lobiranja za povlačenje priznanja Kosova. S druge strane, kako je već i najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, takav zahtev Prištine značio bi automatski odgovor Beograda i to upravo u pokretanju kampanje lobiranja za povlačenje ili kako je i sam rekao, "u trenutku kada podnesu zahtev, manje će biti zemalja koje priznaju nezavisnost nego pre toga". 

Zahtev Prištine bio bi, dakle, i konačna tačka na Vašingtonski sporazum potpisan u vreme administracije Donalda Trampa, koji je umnogome i ostao "mrtvo slovo na papiru", iako su se, činjenica je, dve strane u periodu od kada je potpisan u septembru 2020. godine pa do danas, iako je moratorijum istekao još u septembru prošle godine, pridržavale dogovora koji se tiče lobiranja za povlačenje priznanja i nepodnošenja zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Osim toga, on bi, ukoliko do njega i formalno dođe značio novi diplomatski proces lobiranja unutar Saveta Evrope, nešto slično onome što se moglo videti kada je Priština pokušavala da uđe u Unesko ili Interpol. 

Naime, za usvajanje rezolucija koje se tiču članstva novih država neophodno je dve trećine ukupnih glasova u Komitetu ministara, glavnom telu Saveta Evrope. 

profimedia

Sagovornici Euronews Srbija složni su u oceni da Priština i njeni saveznici koriste trenutak nestabilnosti nastao zbog agresije Rusije na Ukrajinu, ali i istupanja zvanične Moskve iz Saveta Evrope. Ipak, ukazuju da, uz podršku jedne od vodećih evropskih sila kakva je Nemačka, inicijativa Prištine nije nešto što se može ignorisati. 

Inače, Savet Evrope čini 46 zemalja, i nije zanemarljivo to što većina njih priznaje nezavisnost Kosova. Ipak, stvari nisu tako jednostavne. 

Igor Novaković iz ISAC fonda kaže za Euronews Srbija da, to što je neka zemlja priznala nezavisnost Kosova, ne znači automatski i da će glasati pri Savetu Evrope za članstvo te države. Pri tome, navodi primer Japana koji je bio uzdržan prilikom glasanja za članstvo Kosova u Interpolu, iako priznaje nezavisnost.

Ako je suditi prema primerima iz Uneska i Interpola, gde Priština nije uspela da ostvari svoje namere, lobiranje uoči glasanja igra važnu ulogu. Nekoliko je faktora koji se, kako ukazuju sagovornici Euronews Srbija, nameću u tom smislu. S jedne strane je to što Rusija, koja je "jak diplomatski igrač", nije više članica tog tela, a sa druge podrška Nemačke na koju se Priština oslanja. 

"Smatram da bi, ukoliko Nemačka na sebe preuzme proaktivniju ulogu u procesu članstva Kosova u SE, to sigurno moglo uticati na one države koje su prema tom pitanju sada uzdržane ili protiv, da svoju odluku preinače", rekla je za Euronews Srbija Sofija Popović sa portala European Western Balkans. 

Ali, to je samo deo priče, budući da se lobiranje koje bi inicirao ovaj zahtev Prištine ne bi zaustavilo samo u okvirima Saveta Evrope. 

Vučić je naime, takođe nakon razgovora Šolcom, rekao da će "i naše ruke biti odrešene ako neko ne želi da poštuje Vašingtonski sporazum" i da će odgovor biti oštar. 

"Nemačka ih je podržala. Ne možemo da govorimo unapred kakva će naša reakcija biti u pojedinim institucijama. O tome ćemo odlučivati u Parlamentu i Vladi Srbije, ali ćemo odgovoriti na to, prvog dana sa zvaničnom potvrdom da su prekršili Vašingtonski sporazum. Pokazaćemo im šta znači odgovor suverene i nezavisne države poput Srbije u skladu sa Ustavom, a onda krećemo u dalji rad po pitanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova", rekao je Vučić. 

Tanjug/AP/Michael Sohn

Novaković smatra da, pošto je Kosovo zainteresovano da uđe u što više međunarodnih organizacija, isticanje roka predviđenog Vašingtonskim sporazumom otvara novu spiralu i prostor za aktivnosti koje su bile deklarativno zabranjene.

"Vučić je već najavio da se sprema nova kampanja povlačenja priznanja Kosova. Kosovo će sigurno jačati svoj subjektivitet i Srbija će morati da izmeri šta joj je u interesu u kontekstu Saveta Evrope i našeg prisustva tamo. Sa druge strane, ovaj potez će otvoriti novu spiralu međusobnog nerazumevanja i otežaće postizanje nekog sveobuhvatnog sporazuma u sledećim godinama", rekao je Novaković.

Kako bi Beograd mogao da reaguje?

Novaković smatra da su za reakciju Srbije na potencijalni zahtev Kosova za članstvo u ovom kontekstu važna dva segmenta.

"Jedan se tiče toga da nam je u interesu da Kosovo ne uđe, jer hoćemo kompromisno rešenje. U tom kontekstu će se verovatno pokušati sa lobiranjem kod što većeg broja zemalja da, ako ništa drugo, ne budu za, nego bar uzdržani", kaže Novaković.

Međutim, ističe da bi, u slučaju članstva Kosova u  postoji i "pozitivan element svega ovoga", i da se on odnosi na poziciju Srba na Kosovu. 

E-Stock/Dušan Milenković

"Sa druge strane, trebalo bi imati na umu da je SE jedna organizacija koja se bavi uglavnom zaštitom ljudskih prava, i po tome je ova institucija specifična. Savetu Evrope pripada Evropski sud za ljudska prava. Kosovski Srbi će zahvaljujući tome imati jedan instrument više na raspolaganju u kontekstu postupanja prištinskih lasti prema njima, i njihovih ljudskih prava", kaže Novaković.

U slučaju da Kosovo ipak postane član Saveta Evrope, sagovornici Euronews Srbije saglasni su u oceni da Srbija ne bi trebalo da istupa iz ovog tela.

"U slučaju da Kosovo postane član SE, očekujem uglavnom retoričku reakciju (Beograda), jer bi povlačenje ili unilateralna suspenzija članstva za nas bio pucanj u nogu. To je verovatno jedna žaba koju bi Beograd morao da proguta", rekao je Novaković.

Popović u tom smislu ističe i izjavu nemačkog kancelara kako je stav te zemlje da Srbije ne bi trebalo da napusti SE ako Kosovo postane član.

"To govori da zvanični Beograd u razgovorima sa zapadnim zvaničnicima igra na kartu napuštanja SE, usled nedostatka Rusije kao snažnog saveznika u lobiranju protiv članstva Kosova. Medutim, ne postoji nikav politički oportun razlog da Srbija zbog članstva Kosova napusti SE. Očekujem da će Beograd pokušati da nade drugog saveznika, poput Mađarske, ali pitanje je da li će takva strategija uspeti", zaključuje Popović.

Ona, međutim, ukazuje da bi proces eventualnog učlanjenja Kosova u SE mogao da potraje.  

"Kosovo bi moralo da za članstvo u SE pristupi Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, što podrazumeva upodobljavanje zakonodavnog okvira tako da on bude u skladu sa standardima SE. To je koji sam po sebi neće trajati tako kratko. Primera radi, kada je Srbija pristupala Savetu Evrope, taj proces usklađivanja zakonodavnog okvira trajao je dve godine", kaže Popović.

Šta je Savet Evrope?

Savet Evrope (SE) se često naziva "predvorjem Evropske unije", jer država koja želi da bude članica EU mora biti deo i ovog političkog tela. Međutim, SE nije organ Evropske unije. Samim tim, ne bi ga trebalo mešati sa Savetom Evropske unije i Evropskim savetom, što su tela koja pripadaju EU.

Savet Evrope broji 46 članova, od kako Rusija više nije njegov član, nakon što je 15. marta istupila kako bi predupredila potencijalnu suspenziju zbog invazije na Ukrajinu. Srbija je postala članica 2003. godine, u okviru Državne zajednice Srbije i Crne Gore, da bi zatim "nasledila" članstvo. 

Council of Europe/Alban Hefti

Kako se navodi na sajtu ministarstva spoljnih poslova, prilikom prijema u SE, Srbija je prihvatila niz obaveza koje se odnose na usklađivanje unutrašnjeg pravnog poretka sa standardima SR u domenu ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Takođe, navedeno je i da saradnja Srbije sa SE ima poseban značaj u kontekstu evropskih integracija.

Sve države članice SE potpisale su Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, sporazum čiji je cilj zaštita ljudskih prava, demokratije i vladavine prava. Evropski sud za ljudska prava nadgleda primenu Konvencije u državama članicama. SE radi u bliskom partnerstvu sa Evropskom unijom i sarađuje sa Ujedinjenim nacijama, Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, kao i sa mnogim zemljama partnerima širom sveta.

Kako se postaje član?

U Poglavlju 2 Statuta Saveta Evrope navedeni su uslovi za članstvo u ovom telu.

U Članu 3 stoji da "svaka zemlja članica mora prihvatiti principe vladavine prava i toga da sve osobe pod njenom jurisdikcijom uživaju ljudska prava u osnovne slobode, kao i da iskreno i efikasno sarađuje u ostvarenju ciljeva Saveta".

"Svaku evropsku zemlju koja smatra da može ispuniti uslove navedene u Članu 3 Komitet ministara može pozvati da bude član SE, i sve države pozvane na ovaj način mogu postati član onda kada kod Generalnog sekretara predaju u svoje ime instrument o pristupanju", navodi se u Članu 4.

Za usvajanje rezolucija koje se tiču članstva novih država neophodno je dve trećine ukupnih glasova u Komitetu ministara, glavnom telu Saveta Evrope.