Igre 
Savet za nacionalnu bezbednost o poslednjim potezima Prištine i zahtevu za članstvo u Savetu Evrope
Komentari13/05/2022
-10:50
Dešavanja na relaciji sa Prištinom, kao i zahtev za prijem u članstvo u Savetu Evrope koji je u četvrtak Priština predala i odgovor Beograda na ovaj potez bili su jedna od glavnih tema današnje sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, koja je počela u 11 sati, a završena dva sata kasnije.
Sednici u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike prisustvovali su ministar odbrane Nebojša Stefanović, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, predsednik Skupštine Ivica Dačić i drugi ministri. Na sednici su takođe načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, direktor BIA Bratislav Gašić.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Sednica je zakazana neposredno nakon zvanične predaje aplikacije Prištine Savetu Evrope, a iz dosadašnjih reakcija nameće se da bi jedan od odgovora Beograda mogao biti nastavak kampanje za otpriznavanje nezavinosti Kosova, koja je, kao i prištinske inicijative za članstvo u međunarodnim organizacijama i institucijama, zaustavljenja potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma.
"Želim da vas obavestim da je pre pet minuta Donika Gervala predala zahtev za ulazak tzv. Kosova u Savet Evrope i time je Priština pokazala da je srušila još jedan sporazum, Vašingtonski. Brutalno su ga pregazili, ne sekiraju se ni za šta. Posle desetogodišnjeg gaženja Briselskog, sada su pokazali Vašingtonski sporazum - Rezoluciju 1244 ni oni, ni njihovi mentori nikada nisu poštovali. Na nama je da ne uđemo u mržnju i psihozu sukoba, ali da na racionalan i odgovaran način pružimo odgovor", rekao je Vučić u četvrtak u obraćanju medijima.
Tanjug/Miloš Milivojević
On je naveo da će Srbija pokušati da se suprotstavi na miran i diplomatski način.
"Vama je jasno da ključne zapadne zemlje vode ovu igru, mi smo mala, slobodarska zemlja koja se trudi da čuva svoj suverenitet i pravo na samostalno odlučivanje. Pokušaćemo na miran i diplomatski način da im se suprotstavimo. Naše su moći ograničene, život je borba i borićemo se, nema povlačenja i predaje, i nema sklanjanja pred ucenama i ultimatumima. A da ja sad obećam da će sutra u Beloj kući ili Jelisejskoj palati da kažu da ne podržavaju takve poteze, nije realno. Oni su ih napravili, oni ih čuvaju, oni će sve da urade da mi priznamo nezavisnost Kosova, a naše je da čuvamo svoju zemlju", rekao je predsednik Srbije.
Konkretni potezi Beograda mogli su se naslutiti neposredno nakon što je kosovski premijer Aljbin Kurti posle sastanka s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom najavio taj potez i naišao na pozitivne tonove. Vučić je, takođe nakon razgovora Šolcom, rekao da će "i naše ruke biti odrešene ako neko ne želi da poštuje Vašingtonski sporazum" i da će odgovor biti oštar.
Povezane vesti
On je dodao da bi takav zahtev Prištine značio automatski odgovor Beograda i to upravo u pokretanju kampanje lobiranja za povlačenje ili kako je i sam rekao, "u trenutku kada podnesu zahtev, manje će biti zemalja koje priznaju nezavisnost nego pre toga".
"Nemačka ih je podržala. Ne možemo da govorimo unapred kakva će naša reakcija biti u pojedinim institucijama. O tome ćemo odlučivati u parlamentu i Vladi Srbije, ali ćemo odgovoriti na to, prvog dana sa zvaničnom potvrdom da su prekršili Vašingtonski sporazum. Pokazaćemo im šta znači odgovor suverene i nezavisne države poput Srbije u skladu sa Ustavom, a onda krećemo u dalji rad po pitanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova", rekao je Vučić.
"Direktno kršenje Vašingtonskog sporazuma"
Vučić je skrenuo pažnju na činjenicu da je zahtev Prištine za prijem u SE direktno kršenje Vašingtonskog sporazuma, potpisanog između Beograda i Prištine u septembru 2020. godine. Do sporazume je došlo uz posredstvo tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, a u Beloj kući su ga potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer prištinskih insititucija Avdulah Hoti.
Tanjug/Miloš Milivojević
Jedna od ključnih tačaka tog dogovora bila je da Beograd na godinu dana odustane od kampanje povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova, a da Priština, s druge strane, ne lobira za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Ipak, i pre isteka moratorijuma, Priština je najavila da će lobirati za članstvo u međunarodnim institucijama, kao i da će tražiti priznavanje nezavisnosti od onih zemalja koje to nisu učinile. Mada je moratorijum istekao u septembru 2021, činjenica je da su se dve strane sve do sada uzdržavale od akcije koje su i bile pod moratorijumom u Vašingtonskom sporazumu.
Šta su rekli u EU
Zvaničnici Evropske unije koja posreduje u dijalogu Beograda i Prištine nisu komentarisali poslednji potez Prištine.
"Evropska unija ne komentariše procese u vezi sa drugom institucijom, naročito tamo gde nije članica", rekao je Peter Stano, portparol EU s tim u vezi.
"Što se EU tiče, mogu samo da podsetim na naš apel Kosovu i Srbiji da učine sve što je u njihovoj moći da napreduju u dijalogu o normalizaciji njihovih odnosa koji vodi EU", poručio je Stano.
Povezane vesti
On je pozvao strane da deluju suzdržano i da se uzdrže od bilo kakve retorike ili akcije koja bi mogla da dovede do tenzija.
Ko prisustvuje sednici?
Današnjom sednicom Saveta za nacionalnu bezbednost u zgradi Generalnog sekretarijata predsedavaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prema zakonu, članovi Saveta su osim predsednika Republike i predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, direktori službi bezbednosti.
Komentari (1)
Ramamti Ezer
13.05.2022 13:48
Uskoro će oba ova parčenceta ogromne planete Zemlje i Srbija i Kosovo, biti samo prelepi predeli na mapi sveta bez granica, bez zastava, vojske, policije i naravno bez političara. To će omogućiti Božje Kraljevstvo pod Hristom. Situacija se ubrzava strahovitom brzinom i čovečanstvo juri u susret Armagedonu. Kada u njemu bude uništen celokupni političko-trgovački sistem i naravno njegov nerazdvojni pratilac vojni konglomerat celog sveta, onda će nastati pravi mir i sigurnost, a ne kad to političari dogovore, jer oni govore o miru, a sanjaju ratove.