Joksimovic sa Saracinom: Pokazujemo posvećenost pristupanju Evropske unije

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović razgovarala je sa Manuelom Saracinom, specijalnim izaslanikom nemačke vlade za Zapadni Balkan o pristupanju Srbije EU, kao i o aktuelnoj situaciji u Evropi i posebno o njenom uticaju na region.

Joksimović je sagovornika informisala o reformskom napretku Srbije u jačanju vladavine prava i drugim oblastima od značaja za evropski put naše zemlje.

Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva za evropske integracije, Joksimović je obavestila Saracina o detaljnim planovima za dalje usaglašavanje propisa koji regulišu nezavisnije funkcionisanje pravosuđa, a u skladu sa izmenama Ustava koji su građani Srbije podržali u januaru ove godine.

"Vladavina prava, samostalno pravosuđe i efikasniji pristup pravdi ključni su elementi reforme koju sprovodimo, pokazujući i na taj način kako građani Srbije imaju važne i velike koristi od primene evropskih standarda, pravila i vrednosti", istakla je Joksimović.

Posebno je ukazala na značajno unapređenje demokratske atmosfere u društvu u vremenu pre i tokom održavanja parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih izbora održanih 3.aprila.

"Predizborni proces, uključujući i jačanje međustranačkog dijaloga između Vlade i opozicije uz saradnju sa našim evropskim partnerima, kao i unapređeni zakonodavni okvir realizovan kroz fer i otvorenu kampanju u medijima, dali su mogućnost biračima u Srbiji da se opredele za određenu političku platformu u skladu sa svojim uverenjima", rekla je Joksimović.

Podsetila je na činjenicu da je Srbija ispunila preporuke GREKO u borbi protiv korupcije, kao i da je usvojena nova strategija za suđenje o ratnim zločinima, da su unapređene saradnja sa civilnim društvom, borba protiv organizovanog kriminala i terorizma.

"Sprovodeći sve ove elemente jačanja vladavine prava pokazujemo snažnu posvećenost procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, u skladu sa našim obavezama kao države koja je pridružena Evropskoj uniji", rekla je Joksimović.

Izrazila je uverenje da će evropski partneri uvažiti sve što je Vlada postigla na evropskom putu, posebno imajući u vidu teške političke i ekonomske okolnosti kojima, zbog rata u Ukrajini, svedočimo u ovoj godini.

Saracin, prvi nemački specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, kome je ovo ujedno i prva poseta Beogradu u toj ulozi, ukazao je na nemačke stavove o aktuelnim geostrateškim dešavanjima u Evropi i svetu i o posledicama koje rat u Ukrajini ima po mir i stabilnost.

Kako je naglasio, svoje imenovanje vidi kao rezultat činjenice da su politika proširenja EU i saradnja sa regionom neki od prioriteta nemačke spoljne politike u narednom periodu.

Naglasio je svoje očekivanje da će politika proširenja EU brzo ojačati i dati nove impulse u skoroj budućnosti, a da Srbija treba da ima jasan i usaglašen stav sa EU o svim značajnim pitanjima, u skladu sa zajedničkim strateškim opredeljenjem kada je reč o pristupanju Uniji.

Mihajlović: Energetika najvažnija tema za Srbiju

Sa specijalnim nemačkim izaslanikom sastala se i potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. Ministarka je ukazala da je energetika za Srbiju najvažnija tema, čak i bez rata u Ukrajini, jer se nalazimo u procesu energetske tranzicije.

Istakla je da je donet novi zakonodavni okvir i da se sada radi na donošenju integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku i nove strategije razvoja energetike u čijoj izradi učestvuju i organizacije civilnog društva.

"Izvesno je da ćemo morati da se postepeno sve manje oslanjamo na niskokvalitetni lignit, iz kojeg sada dobijamo skoro 70 odsto energije i da otvaramo prostor za druge izvore, pre svega kroz izgradnju reverzibilnih hidroelektrana i ulaganje u obnovljive izvore energije. Sada je udeo energije iz vetra i sunca u našem energetskom miksu svega oko 3,5 odsto", rekla je Mihajlović.

Prema njenim rečima, energetska efikasnost je jedan od stubova naše energetske strategije u koju se ulaže i subvencionisanjem domaćinstava i ulaganjem u javne objekte, jer se u Srbiji trenutno troši oko 4,5 puta više energije po kvadratnom metru nego u Nemačkoj ili nekim drugim zemljama.

Ministarka je istakla da je u sektoru gasa prioritet diverzifikacija izvora, kako Srbija ne bi bila zavisna od samo jednog snabdevača.

"Sledeće godine kada bude završena gasna interkonekcija sa Bugarskom, moći ćemo da dobijamo gas i od drugih snabdevača. Naš plan je da gradimo interkonekcije i da se povežemo i sa ostalim susedima, Severnom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, Rumunijom, Hrvatskom, kao i izgradnja novih gasnih skladišta", navela je ona.

Na sastanku je rečeno da je vrednost projekata koji se realizuju zajedno sa nemačkom KfW bankom oko 800 miliona evra, koji se odnose pre svega na modernizaciju sistema daljinskog grejanja, uključujući gradnju novih toplana na biomasu, ali i na razvoj prenosne mreže i ulaganja u obnovljive izvore energije (OIE).

Govoreći o iskustvu Nemačke u energetskoj tranziciji, Saracin je istakao da je veoma važno da se ovaj proces objasni građanima, i da postoji jasan put, iako rezultati ne dolaze uvek željenom brzinom.

Istakao je da postoji strateško partnerstvo sa Srbijom u oblasti OIE i zainteresovanost za dalju saradnju u ovoj oblasti sa Vladom Srbije i civilnim društvom.

Saracin je naglasio značaj diverzifikacije u oblasti snabdevanja gasom, navodeći i rezultate koje je Nemačka do sada postigla u smanjivanju zavisnosti od uvoza energenata i sirovina iz Rusije.

Sastanku je prisustvovao i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.