EU se oglasila povodom Bajdenove uredbe: Sankcije nisu deo politike Brisela na Zapadnom Balkanu
Komentari09/06/2021
-13:56
Povodom uredbe predsednika SAD Džozefa Bajedena, o proširenju vanrednih mera na Zapadnom Balkanu, u Briselu kažu da EU ima svoje obaveze prema partnerima u regionu, a da sankcije nisu deo trenutne evropske politike na Zapadnom Balkanu.
"Naš angažman u regionu je veoma snažan. Razgovor o potencijalnim sankcijama nije na dvenom redu. Svaka odluka o tome mora da bude doneta jednoglasno od strane svih zemja članica. U ovom trenutku o tome se ne razgovara kada je reč o partnerima na Zapadnom Balkanu", kaže portparol EU Peter Stano.
Na pitanje medija u Briselu da prokomentariše Bajednenovo potpisivanje uredbe kojom se američke sankcije proširuju za pojedince i organizacije sa Zapadnog Balkana u cilju "osiguranja stabilnost i bezbednost regiona", Stano kaže da EU ne komentariše odluke američke administracije i da ima sopstvenu politiku kada je reč o partnerima na Zapadnom Balkanu.
On podseća da je EU posvećenost regionu jedna od osnovnih tački EU agende kao i da se održavaju regularni razgovori sa liderima sa Zapadnog Balkana o problemima regiona.
Šta predviđa Bajdenova uredba
Predsednik SAD Džozef Bajden potpisao je uredbu kojom se proširuje opseg vanrednih mera u vezi sa regionom Zapadnog Balkana.
Osobama, sankcionisanim po Bajdenovoj uredbi, biće blokirana sva imovina u Sjedinjenim Državama, dok će američkim državljanima bilo zabranjeno da obavljaju transakcije sa njima. Takođe će im biti „zabranjeno da ulaze u Sjedinjene Države ili dobiju američku vizu“, navodi se u saopštenju Bele kuće.
Dodaje se da će Sekretarijat za finansije, u saradnji sa Stejt departmentom, nastaviti da ažurira listu pojedinaca koji podležu sankcijama prema uredbi.
Bajden je uredbom naložio sankcionisanje bilo koje osobe za koju Ministarstvo finansija, u konsultaciji sa Stejt departmentom, utvrdi da je "odgovorna ili da je saučesnik, direktno ili indirektno angažovana u akcijama ili politici koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo kog područja ili države na Zapadnom Balkanu i podrivaju demokratski procesi i institucije u regionu".
Kaznenim merama bi bile obuhvaćene i osobe koje su odgovorne za "ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito".
Kako je saopšteno iz Bele kuće, ova uredba takođe omogućava da se sankcionišu akteri koji su umešani u "kršenje ili akcije kojim se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznanju, okvira ili mehanizma povezanog sa Zapadnim Balkanom".
Komentari (0)