Dvadeset druga godišnjica Kumanovskog sporazuma – Srbi i Albanci različito o dokumentu kojim je okončan rat

Posle dva i po meseca NATO bombardovanja pre 22 godine na vojnom aerodromu u blizini Kumanova potpisan je sporazum kojim je okončan rat na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Srbi i Albanci danas drugačije doživljavaju ovaj sporazum i njegove posledice.

Posle završetka oružanih sukoba, prema podacima UNHCR-a, sa Kosova i Metohije raseljeno je blizu 100.000 Srba, a prema podacima Kancelarije za KiM više od 220.000. Prištinske institucije tvrde da nijedan od tih brojeva nije tačan i da je raseljeno znatno manje ljudi. 

Kumanovski sporazum su potpisali predstavnici tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR), Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson.

EPA/GEORGI LIKOVSKI

Dan po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je Rezoluciju 1244, kao međunarodno pravnu osnovu za rešavanje kosovskog pitanja. Ovaj sporazum označio je kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

Šta je sve postignuto ovim sporazumom?

- Kraj NATO bormbardovanja SR Jugoslavije

- Dan kasnije usvojena je Rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti

- Povlačenje Jugoslovenske vojske i srpske policije sa KiM

- Garantovan dolazak međunarodnih snaga KFOR-a

Janjić: I posle 22 godine, KFOR je potreban na KiM

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić u razogovoru za Euronews Srbija istakao je da je u vreme potpisavanja Kumanovskog sporazuma KFOR bio neophodan Kosovu, ali da, kako je dodao, ni nakon više od 20 godina potpuna bezbenost stanovništva na KiM nije ostvarena.

"I posle 22 godine potreban je KFOR. To je sporazum između njih i SR Jugoslavije koji je najpre značio prekid oružanih akcija NATO-a protiv SRJ. Sporazum jeste bio kraj oružanih sukoba, ali i početak uspostavljanja međunarodnih mehanizama na KiM. Kasnije je dopunjen Rezolucijom 1244. KFOR je bio izuzetno važan na terenu kako bi obezbedio mir. Međutim, potpuna bezbednost još uvek nije ostvarena", rekao je Janjić.

Uptan da li Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244 treba odvajati, Janjić objašnjava da su to dva dela jednog paketa, ali da ih treba razlikovati.

"Oni mogu da se nazovu merama za uspostavljanje i izgradnju mira, ali razlika postoji. Kod Rezolucije 1244 promenile su se funkcije ljudi koji su bili deo toga. Jednostrano progašenje nezavisnosti Kosova takođe nije u skladu sa usvojenom Rezolucijom. Kumanovski sporazum, sa druge strane, ima neku svoju relevantnost uprkos manjakavosti razgovora o normalizaciji", ocenio je Janjić i naglasio da je upravo zbog toga prisustvo KFOR-a na KiM i dalje neophodno.

profimedia

"Na Kosovu sve vreme postoje različiti narativi i shvatanje Kumanoskog sporazuma. Iz jednog događaja mi imamo tri različite posledice: Srbiju koja je vojno neutralna, Kosovo koje je na neki način možete nazvati NATO stejt i Crnu Goru koja je članica NATO-a i to je ta zajednička veza tri naroda sa Kumanovskim sporazumom. Svima je upućeno jedno pitanje, a to je kada će postati deo NATO-a", poručio je Janjić.

Srbi napuštali domove

Reakcije Srba i Albanaca, kako izveštava reporter Euronews Srbija iz Prištine i danas, nakon 22 godine su podeljene. Albansko stanovništvo Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244 doživalja kao ostvarenje svog cilja i veliku pobedu, dok za Srbe današnji dan predstavalja poraz.

Srbi koji žive u okolini Kline kažu za Euronews Srbija da su odmah nakon potpisivanja sporazuma morali da napuste svoje domove - neki na kratko, dok su se neki, kažu, na ostatke svojih ognjišta vratili posle nekoliko godina. Sa druge strane, albansko stanovništvo kaže da je za njih ovaj dan bio početak prekida okupacije od strane Srbije.

Svaka godišnjica do ove, obeležavala se u Prištini uz prisustvo stranih zvaničnika i to pre svega američkih, među kojima su bili Vilijam Voker, Madlen Olbrajt i Bil Klinton. Međutim, ovog puta nema najave o posetama stranih zvaničnika ovim povodom.

Da je Kumanovski sporazum bio presudan za postizanje mira koji traje već više od 20 godina, smatra politički analitičar Miljazim Krasnići koji je naveo da bez tog sporazuma ne bi bilo ni mira.

"Ovaj sporazum je bio glavni događaj koji je omogućio kraj rata i bombardovanja. Da nije bilo Kumanovskog sporazuma, ne bi bilo ni Rezolucije 1244, i ne bi bilo ni mira u regionu", rekao je Krasnići.

Sa druge strane, Dalibor Jevtić iz Spske liste za Euronews Srbija kaže da Kumanovski sporazum nije u potpunosti ispoštovan, a samim tim ni Rezolucija 1244 koja je iz njega proizišla.

"Nisu ispoštovali da se više od 200.000 Srba vrati na KiM, takođe nisu ispoštovani drugi delovi, a znamo šta se desilo 2008. godine kada je jednostrano proglašena nezavisnost KiM. Sam taj događaj je suprutno onome što piše u Kumanovskom sporazumu i ono što definiše Rezloucija 1244 koja je proizašla iz tog sporazuma", rekao je Jevtić.

Podsetimo, mir u tadašnju Jugoslaviju posle 78 dana bombardovanja doneo je upravo Kumanovski sporazum. Tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević na današnji dan pre 22 godine obratio se građanima putem Javnog servisa i obavestio ih da je "agresija završena".

"Poštovani građani, agresija je završena. Mir je nadvladao nasilje", saopštio je tada Milošević.