Kako opozicija gleda na poziciju Srbije o ratu u Ukrajini: Između zapadnog kursa i straha od gubitka glasača

Rat u Ukrajini zatekao je Srbiju usred izborne kampanje. Zbog snažnih osećanja koje deo glasačkog tela ima prema Rusiji, većina opozicinih partija daje veoma oprezne izjave o tome kakvu spoljnopolitičku poziciju Srbija treba da zauzme. Izuzetak su partije koje računaju na glasače koji su isključivo na krajnjoj desnici i koje ne prezaju da pruže podršku Putinu i Kremlju.

Ostali stoje razapeti između ideje da Srbija postane članica EU, pritiska koji dolaze iz Brisela ali i birača sa tog kraja spektra i straha da ne izgube glasove ukoliko iznesu stav koji u ovom trenutku značajnije okreće leđa Moskvi.

Savet za nacionalnu bezbednost je doneo zaključak u 15 tačaka, u kome se ističe da Srbija pruža punu i principijelnu podršku poštovanju teritorijalog integriteta Ukrajine, da se zalaže za mir, ali i da u ovom trenutku nije vitalni interes Srbije da uvodi sankcije Rusiji.

Iz Brisela su nekoliko puta stigle poruke da oni očekuju da se države kandidati usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom. Drugačiji tonovi čuli su se nakon što je Srbija podržala rezoluciju u Generalnoj skupštini UN, nakon čega su redom ambasadori zemalja EU pozitivno reagovali na taj potez.

Očekivano, javnost u Srbiji je različito reagovala na ove poteze, predsednik Aleksandar Vučić je više puta ponovio da je Srbija pod velikim pritiscima, analitičari kažu da se zemlja nalazi u veoma nezgodnoj situaciji i da će, što vreme bude više proticalo, ona biti sve teža. Takva postavka realnosti nametnula je i potpuno novu izbornu temu, koju bi mnogi u opozciiji u ovom trenutku rado izbegli. I tom im donekle i uspeva.

Šta tačno kažu stranke i kandidati? 

Predsednički kandidat Ujedninjene Srbije Zdravko Ponoš kaže da Srbija ima moralno pravo da osudi sve ono što se smatra narušavanjem teritorijalnog integriteta, ali i da mora da bude pažljiva zbog pozicija koju Rusija ima kada je u pitanju Kosovo.

Kada je reč o koaliciji Moramo, oni se zalažu da Beograd formira stav kroz “veliki dogovor sa Zapadom”. 

"Pred Srbijom se nalaze neki novi izazovi, u tim novim izazovima je pitanje kako ćemo se mi odrediti. Ja verujem i zastupam to stanovište da će iz našeg dogovora sa Zapadom proizići rešavanje svih ovih pitanja, pa i pitanja sankcija Rusiji. Uskladjivanje svih spoljnopolitičkih pitanja je tema našeg velikog dogovora sa Zapadom i EU, i mi ćemo se zalagadi da se taj veliki dogovro desi", navodi Nebojša Zelenović iz koalicije Moramo.

Lider Nove strane Aris Movsesijan kaže da se Vučić kune da igra dobro šah, ali tvrdi da je partija koju sad igra u iznudici.

"To vam sada dolazi na naplatu sve ono što je rađeno u međunarodnoj politici Srbije u proteklom vremenu. Dakle, sedenje na dve stolice. I sada on vuče poteze koje oni bukvalno onako iniciraju, čas sa jedne, čas sa druge strane. A posledice toga ćemo videti", kaže Movsesijan. 

Kada je reč o strankama desnog političkog spektra, DSS smatra da je podrškom rezoluciji UN i osudom ruske agresije, Srbija radila suprotno svojim nacionalnim intereseima.  

"Mislim da je država pokazala, ova vlast, da nema hrabrosti da čak bude i uzdržana. 34 zemlje su bile uzdržane i je bila naša prirodna pozicija. Ne da izađemo iz sale, nego da ostanemo u sali i da glasamo uzdržano, jer su naša geopolitička situacija i nači vitalni interesi i dan danas ugroženi od strane Zapada", rekao je predsednik DSS-a MIloš Jovanović.

Predstavnici Dveri smatraju da Srbija treba da bude bliska Rusiji. Nedavno su i ambasadi te države predali pismo izvinjenja povodom odluke Srbije da u Ujedinjenim nacijama podrži Rezoluciju kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu. 

"To je suprotno kompletnoj našoj istoriji, moralu i diplomatskim odnosima. I sve što je trebalo da urade, trebalo je da ostanu uzdržani po tom pitanju i da gledaju naše nacionalne interese, a ne interese NATO. Srbija nikada i nigde nema razloga da bude na suprotnoj strani od Rusije, a tek su apsolutno neprihvatljive bilo kakve sankcije Rusiji", rekao je lider Dveri Boško Obradović.

Lider Radikala Vojislav Šešelj otišao je korak dalje, pa je poslao pismo podrške Vladimiru Putinu i ruskom narodu i čestitao im šro su priznali Donjecku i Lugansku narodnu republiku. 

Bivši ambasador Srbije pri UN Pavle Jevremović je rekao za Euronews Srbija da nije bio siguran kako će se Srbija izjasniti. Međutim, ističe da je položaj Srbije specifičan.

"Nismo u EU, sami smo, orkuženi smo NATO zemljama, imamo svoje probleme, tako da ovo u mnogome nama daje manevarski prostor za dalje", rekao je Jevremović.

Postavlja se i pitanje koliko će Srbija moći da izdrži ovakvu poziciju, a analitičari navode da to zavisi od toga u kom roku će se završiti kriza. Slažu se da će sa tim razvojemdogađaja  voditi i predstavnici opozicije.