Igre 
Potpuna ili delimična podrška sankcijama – stav Srbije prema Belorusiji pod budnim okom EU
Komentari24/12/2021
-06:59
Evopska unija usvojila je novi paket sankcija Belorusiji koji je podržala i Srbija. Sada su sankcije proširene na još 17 osoba i 11 entiteta, a EU posle svake odluke o restriktivnim merama objavi i listu zemalja van bloka koje su se sa time usaglasile. Kao i prethodnih puta, javnost s posebnom pažnjom gleda na to da li Beograd sledi politiku Brisela delimično ili u potpunosti, a stručnjaci ukazuju da se Srbija ponaša u skladu sa trenutnim interesima.
Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji godinama radi na usklađivanju spoljne politike sa EU te je iz tog razloga važno na koji način prihvata nove odluke Unije. Poslednjih godina porastao je procenast usklađenosti, a zbog toga su stizale i pohvale od evropskih zvaničnika.
Međutim, kada je reč o paketu sankcija Belorusiji koji je usvojen u junu, Srbija je bila jedina od zemalja kandidata za članstvo u EU koja se nije u potpunosti saglasila sa time. Paket usvojen 21. juna uključivao je restriktivne mere protiv 78 pojedinaca iz Belorusije i osam entiteta.
Tada u objavi na sajtu Evropskog saveta, u kom se pozdravlja odluka "trećih zemalja" da pruže podršku odluci EU o uvođenju kaznenih mera protiv 78 beloruskih državljana i sedam entiteta, nije bilo Srbije na spsiku.
Ipak, Srbija jeste podržala drugi deo ovog paketa sankcija, kojom je još jedan entitet dodat na listu osoba i entiteta kojima su uvedene sankcije, a u pitanju je državno preduzeće za kontrolu aviosaobraćaja.
Podsetimo, tada je bio aktuelan slučaj preusmeravanja aviona u Minsk i hapšenja opozicionog novinara i aktiviste Romana Protaševiča. I pre zvanične odluke o sankcijama, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je 26. maja da EU očekuje da će zemlje kandidati za članstvo i potencijalni kandidati uskladiti sopstvenu politiku sa politikom EU kada je reč o Belorusiji. Tada je Srbija upozorena i zbog zajedničkih vojnih vežbi sa Srbijom, što, kako je navedeno, nije dobro za evrointegracije.
"Zašto je tema sankcija Belorusiji problematična"
Kako je za Euronews Srbija rekao Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove i član Nacionalnog konventa o EU, Srbija se usaglašava sa merama EU u skladu sa trenutnim interesima zemlje.
Povezane vesti
"Sa nekim merama i deklaracijama se usaglašavamo, sa nekima ne, zavisi od interesa. Od 2016. do 2018. godine Srbija se usaglasila sa svim što je EU donela, ali su onda najavljene donacije migova iz Belorusije i mi smo te sankcije povukli", rekao je Novaković.
On je rekao da se na Belorusiju gleda kao na saveznika Rusije i da je zato ta tema često problematična, zbog odnosa i sa tom zemljom.
"Ipak, to je jedan od uslova, pre ili kasnije, ako želimo da postanemo članica EU, ako je ta ponuda na stolu, moraće sve da se uskladi", kazao je Novaković.
Sankcije Belorusiji u više paketa
Brisel od oktobra 2020. godine postepeno proširuje ograničenja u odnosu na stanje u Belorusiji. Najnovije sankcije su usmerene na istaknute članove sudske vlasti, uključujući Vrhovni sud i Komitet za državnu kontrolu, kao i na propagandne kuće, koje doprinose kontinuiranoj represiji nad civilnim društvom, demokratskom opozicijom, nezavisnim medijima i novinarima.
Odluku Beograda u EU su pozitivno ocenili budući da je reč o zemlji kandidatu. Proširenje sankcija podržale su i druge zemlje Zapadnog Balkana koje teže članstvu u evropskom bloku Crna Gora, Severna Makedonija, Albanije.
Evropska unija je spremna da podrži mirnu, demokratsku tranziciju, koja bi uključila različite instrumente, kao što je sveobuhvatan plan ekonomske podrške demokratskoj Belorusiji, dok je, kako se napominje, spremna da paket sankcija proširi ukoliko se situacija u Belorusiji ne poboljša. Savet EU je 15. novembra 2021. izmenio kriterijume za sankcije, kako bi se omogućila primena ciljanih mera ograničavanja protiv pojedinaca i subjekata koji organiziraju ili doprinose aktivnostima Lukašenkovog režima, kojima se olakšava nezakonit prelazak spoljnih granica EU.
Koji pojedinci i entiteti su pogođeni najnovijim sankcijama?
Proširene sankcije Belorusiji odnose se još 17 osoba i 11 entiteta i uključuju i visoke političke funkcionere režima predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka kao i kompanije, turoperatore i hotele koji su pomogli u podsticanju i organizovanju ilegalnih prelazaka granice preko Belorusije ka EU, i na taj način učestvovali u instrumentalizacija migracija u političke svrhe, saopštio je Savet EU.
Tanjug/AP/Andrei Stasevich/BelTA
Povezane vesti
Restriktivne mere EU prema Belorusiji sada se primenjuju na ukupno 183 pojedinca i 26 entiteta. Oni koji su imenovani podležu zamrzavanju prava na imovinu, a građanima i kompanijama EU zabranjeno je da im stave sredstva na raspolaganje. Fizička lica dodatno podležu zabrani putovanja, koja im onemogućava ulazak ili tranzit preko teritorija EU.
Među onima koji su podlegli sankcijama nakon nove odluke EU su vodeće ličnosti Odbra za državne granice Belorusije, načelnici graničnih odreda, pripadnik službe za informisanje Ministarstva spoljnih poslova, sudije, advokati. Takođe, sankcijama su obuhvaćene i kompanije kao što je Belavia airlines, dva hotela, turističke agencije.
Takođe, sankcije su uvedene i kompaniji Cham Wings Airlines iz Sirije, koja ima čarter letove za Belorusiju, a čiji se broj povećao tokom leta, kako bi se prevezli migranti koji su nameravali da ilegalno pređu granicu EU, stoji u objašnjenju Saveta EU. Na listi se našla i turska agencija za izdavanje pasoša i viza sa sedištem u Istanbulu, VIP Grub koja organizuje putovanja u Belorusiju sa ciljem migracija u EU.
Kako se objšnjava u saopštenju Saveta EU, najoštrije se osuđuje Lukašenkov režim, zato što je doveo živote i dobrobit ljudi u opasnost i podstakao krizu na spoljnim granicama EU, u pokušaju da skrene pažnju sa situacije u Belorusiji, gde se nastavlja brutalna represija i kršenje ljudskih prava.
Komentari (0)