Igre 
Otvaranje Klastera 4 u pregovorima Srbije i EU - korak napred ili "vetar u leđa"
Komentari14/12/2021
-13:02
Na međuvladinoj konferenciji Srbije i Evropske unije u Briselu otvoren je Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Prethodno je Evropska komisija u ovogodišnjem izveštaju preporučila otvaranje dva klastera sa Srbijom, ali su zemlje članice dale "zeleno svetlo" za otvranje klastera 4 koji se odnosi na Zelenu agendu i održivu povezanost.
Ovaj Klaster sadrži četiri poglavlja, koja je Srbija sada otvorila istovremeno. U pitanju su poglavlje 14 (transportna politika), poglavlje 15 (energetika), poglavlje 21 (transevropske mreže) i poglavlje 27 (životna sredina) čime se broj do sada otvorenih poglavlja dosao do 22.
Za neke je ovo podsticaj Srbiji da uradi više, dok neki kažu da je nagrada za to što je Srbija učinila. Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović navela je da je ova odluka EU potvrda napretka Srbije u oblasti zaštite životne sredine i svemu što je uradila tokom prethodne godina, ali, sa druge strane, iz Koalicije 27 navode su da je otvaranje klastera podsticaj Srbiji da brže napreduje u ovoj oblasti.
Potrebno povećati nivo implementacije
Posle dvogodišnje pauze, Srbija je otvorila jedan klaster, prvi od kad se primenjuje nova metodologija. Koliko je ovo značajno - zavisi koga pitate, smatra Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.
"Ako pitate naše donosioce odluka ovo je jako značajna odluka s obzirom na to da Srbija posle dve godine pravi iskorak kada je u pitanju njen put ka EU, sada od šest klastera imamo dva otvorena, 22 otvorena poglavlja. Na taj način stvara se slika da Srbija korača napred i da uspeva da se izbori sa ovom gorućom temom zaštite životne sredine", rekao je Subotić, gostujući na Euronews Srbija.
Do otvaranja klastera koji se odnosi na životnu sredinu, inače, dolazi u trenucima kada se, kako se čini, u javnosti više nego ikad govori o njenoj zaštiti. Subotić zbog toga navodi da otvaranje klastera ne predstavlja nikakvu nagradu.
"To je podsticaj ili pokušaj da se da vetar u leđa našim donosiocima odluka u Beogradu da se uhvate u koštac. Otvaranjem klastera se govori da je Srbija ostvarila određeni pomak, međutim jedino u oblasti zakonodavnog ili strateškog usvajanja. Srbija jeste usvojila različite zakona, to je za početak bilo dovoljno da se prepozna da u određenoj meri Srbija sprema, ali nivo implemetacije tek treba da se uveća", rekao je on.
Povezane vesti
Sa tim je saglasan i Goran Sekulić iz Koalicije 27 i saradnik za javne politike Svetskog fonda za zaštitu prirode Adria.
"Želimo ovo da vidimo kao jedan podsticaj više od strane EU da će to sad napraviti određenu prekretnicu u dešavanjima ovde na terenu i u javnim politikama u oblasti zaštite životne sredine. Ne vidimo ovo kao neki napredak, nego je ovo više zaista jedan podsticaj", istakao je on.
Kako je dodao, pomaci postoje i oni se najvećim delom tiču zakonsko-strateškog nivoa. Međutim, kako naglašava, problem nisu zakoni, već to kako se oni implementiraju.
"Važno da Srbija ispregovara na pravi način"
Kada bi Srbija mogla da okonča pregovore kada je reč o ovom klasteru, Sekulić kaže da je nezahvalno govoriti i da su najoptimističnije procene, ako Srbija bude vredno radila na tome, tri ili četiri godine. Subotić, sa druge strane, napominje da je važno da Srbija ispregovara na pravi način.
"Važno je znati da kada se mi upuštamo u pregovarački proces sa EU, mi ne pregovaramo da li nešto želimo da usvojimo ili ne, mi pregovaramo o rokovima kada ćemo nešto implementirati. Možemo eventualno jednog dana da zatvorimo sva poglavlja ukoliko imamo prelazne aranžmane - vid garancije da će Srbija ispuniti i po ostvaranju članstva određene elemente i zakonske osnove koji se na primer tiču Poglavlja 27. Zato je jako važno da Srbija sada ispregovara na pravi način, da ne traži nerealne ekstenzije, tranzicione aranžmane, jer će to definitivno Srbiju i skupo koštati ukoliko jednog dana pristupimo a budemo neodgovorna država članica", napomenuo je Subotić.
Inače, kada je reč o ulaganjima u oblasti ekologije, ono je prema trenutnim statistikama nedovoljno.
"To bi moralo da bude mnogo značajnije, ono što mi vidimo kao problem je i transparentnost planiranja, finansiranja, planiranje budžeta za životnu sredinu, mi trenutno o tome vrlo malo znamo", naveo je Sekulić.
Povezane vesti
Kolika će biti izdvajanja?
U najnovijem budžetu Srbije za 2022. godinu, kako je to projektovao ministar finansija Siniša Mali, za projekte u oblasti ekologije izdvojeno je 27,4 milijardi dinara. Od toga, 12 milijardi određeno je za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 15 milijardi Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Takođe, iznos predodređen za ekološke projekte za 3,3 puta je veći u odnosu na 2021. godinu.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine već je obelodanilo na šta će se utrošiti deo predodređene sume novca iz budžeta. Tako će tri milijarde dinara biti uloženo za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada, 1,25 milijardi za projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu, 1,1 milijarda za unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine i jedna milijarda za izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom.
Po mišnjenju Fiskalnog saveta, Srbiji bi zbog višedecenijskog zanemarivanja životne sredine, narednih godina trebalo da ulaže mnogo više novca nego što je to sada slučaj. Kako se navodi, potrebno je ulagati najmanje po 500 miliona evra i zaposliti veliki broj stručnjaka u toj oblasti.
Trenutno, Srbija izdvaja preko 230 miliona evra. Prosek na nivou EU za ulaganja u životnu sredinu je 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, a u Srbiji je nešto manji od 0,5 odsto BDP.
Komentari (0)