Palmer je danas tražio da se formira Zajednica srpskih opština: Šta ona predviđa i zašto je na čekanju već osam godina

Zajednica srpskih opština (ZSO) i dalje je kamen spoticanja iako je od potpisivanja Briselskog sporazuma kojim je ona dogovorena prošlo više od osam godina. Tadašnji glavni pregovarači Ivica Dačić i Hašim Tači potpisali su zajednički dokument postignut posredstvom Evropske unije 19. aprila 2013. 

U proteklih osam godina, Beograd je konstantno insistirao na ispunjenju ovog dogovora, ali je izostajao suštinski pritisak međunarodne zajednice na Prištinu. Sada je, međutim, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer u Prištini  zvanično poručio da bi ZSO trebalo da se formira u skladu sa dogovorom Beograda i Prištine.

Istovremeno, on je poručio i da bi dijalog trebalo da se okonča uzajamnim priznanjem. 

profimedia

Šta je dogovoreno pre osam godina u Briselu i šta je do sada ispunjeno?

Šta predviđa sporazum po pitanju ZSO?

Od ukupno 15 tačaka, koliko se nalazi u ovom sporazumu, dosad je sprovedeno sedam. Poslednje dve su sprovedene delimično i one zapravo služe kao provera primene svih prethodnih tačaka, a izostala je primena prvih šest koje se odnose na Zajednicu srpskih opština.

Zajednica srpskih opština je planirana samoupravna zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Iako u sporazumu nije taksativno navedeno, predviđeno je da ovu zajednicu čine opštine Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš.

Konkretni detalji su usaglašeni Sporazumom iz 2015. koji su potpisali tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Isa Mustafa i koji se sastoji iz 22 tačke. Njime se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška Zajednici opština sa srpskom većinom. Među ciljevima su navedeni i jačanje lokalne demokratije, vršenje punog nadzora radi razvoja lokalne ekonomije, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite...

Printscreen YouTube/ European External Action Service (EEAS)

Međutim, kosovski Ustavni sud je decembra 2015. godine utvrdio da principi o Zajednici nisu u potpunosti usaglašeni sa kosovskim Ustavom, ali, kako su dodali, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.

Zašto je Priština odbacila ZSO

Za kosovski Ustavni sud sporan je sporazum o principima Zajednice za koji navode da nije u skladu sa kosovskim Ustavom, pogotovo u oblastima koje se odnose na jednakosti pred zakonom, osnovna prava i slobode, te prava manjinskih zajednica i njihovih pripadnika, odnosno to što se Zajednica ne zasniva na multietničnosti, već okuplja opštine u kojoj je većinska jedna etnička zajednica.

Iako je kosovski Usatvni sud konstatovao da bi se vladinim uredbama manjkavosti koje su utvrdili mogle regulisati, međunarodna zajednica u više navrata apelovala na Prištinu da formira ZSO, Beograd u svim kontaktima podsećao i zahtevao formiranje do danas zapravo nije učinjeno ništa i to kako tvrde sagovornici Euronews Srbija zahvaljujući nerazumevanju Beograda i Prištine. 

Polemika se godinama vodi o tome kakva bi ovlašćenja zajednica trebalo da ima, a dati rokovi za ispunjenje sporazuma ne poštuju i odlažu.

U martu 2018. godine, jedan od zakljjučaka predstavnika Srba sa Kosova bio je da ukoliko Priština ne bude spremna da “u naredne tri nedelje” počne da radi na formiranju ZSO-a, srpske opštine i institucije same počnu formiranje Zajednice, njenih tela i institucija. 

Tada je formirana radna grupa za izradu statuta ZSO kojoj je Evropska služba za spoljne poslove dala rok od četiri meseca za taj posao, ali uprkos tome, Zajednica srpskih opština ostala je mrtvo slovo na papiru.

Na ovom pitanju nisu insistirali ni predstavnici Srpske liste prilikom potpisivanja koalicionih sporazuma s ranijim predstavnicima kosovskih vlasti.

Medija Centar Beograd

Srpska strana je u više navrata postavljala pitanje ZSO, a evropske dilomate ponavljale potrebu ispunjenja - bez konkretnih koraka.

Tako je u rezolucijama o Kosovu Evropski parlament u više navrata tražio da vlasti u Prištini "odmah ustanove Zajednicu srpskih opština saglasno sporazumu Beograd-Priština, potpisanom uz posredovanje Evropske unije". I tako - više puta.

"Koren problema - nerazumevanje"

Sagovornici Euronews Srbija konstatuju da je u korenu problema nerazumevanje Beograda i Prištine.

Nikola Burazer iz Centra za savremene politike kaže za Euronews Srbija da činjenica da ZSO nije osnovana ni osam godina nakon što je dogovorena baca senku na čitav sporazum i "često se ističe kao dokaz da sa kosovske strane ne postoji spremnost na kompromise". 

"S jedne strane, apsolutno je tačno da različite kosovske vlasti i političke elite pokušavaju da izbegnu ovu obavezu zbog njene izuzetne nepopularnosti. Sa druge strane, nepostojanje ZSO nije posledica nepoštovanja samog Briselskog sporazuma, već je situacija nešto komplikovanija", navodi Burazer.

On podseća da se zbog dvosmislenosti samog sporazuma Beograd i Priština nisu se saglasili oko značenja određenih reči u ovom sporazumu, te samim tim ni o suštini dogovorene Zajednice, zbog čega je u avgustu 2015. postignut detaljniji sporazum o Zajednici srpskih opština. 

"Međutim, nakon žestokog protivljenja na Kosovu, Ustavni sud Kosova je faktički proglasio sporazum iz 2015. neustavnim, ali i prihvatio da je stvaranje ZSO obaveza Kosova iz Briselskog sporazuma. Time je i dato tumačenje prirode ZSO koje je za Beograd neprihvatljivo. U svakom slučaju, odgovornost za neosnivanje ZSO je na kosovskoj strani, ali to nije posledica nepoštovanja samog Briselskog sporazuma, već sporazuma iz 2015. godine", navodi Burazer.

Medija Centar Beograd

I Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navodi za Euronews Srbija da prve tačke Briselskog sporazuma "nisu implementirane budući zbog odluke kosovskog Ustavnog suda".

Prema njegovim rečima glavni problem je nedorečenost, odnosno definisanje samih opština koje se u samom sporazumu vode dvostruko - "asocijacija/zajednica" . 

"U Srbiji se Zajednica srpskih opština (ZSO) doživljava upravo kao `zajednica`, kao nešto intimno sa velikom dozom ovlašćenja. Međutim, na Kosovu se one predstavljaju kao `asocijacija`, i shvataju se kao neko udruženje ili nešto na nivou NVO. Upravo različito tumačenje je ključni problem u ralizaciji privh šest tačaka", kaže Elek.

Prema njegovim rečima, jasno je da nije reč o paralelnoj upravi. 

"Ovlašćenja ZSO nisu široka i odnose se na ekonomski i ruralni razvoj, obrazovanje i to su ovlašćenja koja su obuhvaćena Briselskim sporazumom", kaže Elek objašnjavajući da je ZSO upravo bila "glavna ulica" za Srbiju u daljim pregovorima, jer se na taj način garantuje neka autonomija Srbima na KiM.