Igre 
Makronovih pet minuta na Zapadnom Balkanu: Hoće li Francuska preuzeti palicu u dijalogu Beograda i Prištine
Komentari28/05/2021
-19:19
Dok region tresu nezvanični dokumenti kojima se "prekrajaju" granice na Zapadnom Balkanu, a pojedini glavni akteri potput Nemačke i SAD zauzeti predizbornim i postizbornim kampanjama, otvara se put da se dodatno ojača uloga Francuske i predsednika Emanuela Makrona u dijalogu Beograda i Prištine i rešavanju "kosovskog čvora".
Upravo sam Makron, kojem se sledeće godine završava mandat, prošle godine nakon susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem poručio je da Francuska želi normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Tanjug AP/Yves Herman
Kako Nemačku očekuju izbori na jesen kada će se završiti i era kancelarke Angele Merkel, zvaničnici i političari ove zemlje više su posvećeni unutrašnjim političkim pitanjima, a manje dijalogu Beograda i Prištine. Ni Amerika se nakon izbora na kojima je pobedio demokrata Džo Bajden nije aktivnije uključivala u dijalog i utisak je da je njena podrška, u ovoj fazi, usmerena u pravcu Evropske unije kao kormilara u dijalogu.
Nakon prošlogodišnjeg "Vašingtonskog sporazuma", u kojem je učestvovala administracija Donalda Trampa i izbora Vjose Osmani za kosovsku predsednicu, od aktuelnog predsednika Džoa Bajdena stiglo je samo saopštenje da se SAD zalažu za nastavak dijaloga.
Francuska i njen predsednik Emanuel Makron, koji su se već ranije uključili u posredovanje oko kosovskog pitanja, mogli bi sada da iskoriste brisan prostor.
Time bi, iako i dalje nema zvanične potvrde da će se Makron kandidovati na izborima naredne godine, aktuelni francuski predsednik mogao da poentira i pokuša da ojača svoju ulogu u kosovskom pitanju koje muči ne samo učesnike, već i samu Evropsku uniju.
Ovo ne bi bio prvi put da se Makron ističe u svojim angažovanjima na Zapadnom Balkanu. Upravo je on inicirao i novu metodologiju u pridruživanju država EU koja je nedavno i usvojena, a što pre svega utiče na zemlje Zapadnog Balkana - Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju.
Povezane vesti
Makronovih pet minuta
Erik Gordi, profesor političke i kulturne sociologije, koji se na Univerzitetskom koledžu u Londonu bavi Jugoistočnom Evropom smatra da se Makron trudi da igra "na obe strane".
"Teško je ponekad shvatiti šta tačno Makron radi. U jednu ruku, on nastavlja bliske veze sa Kosovom i jedan je od nekoliko lidera Evorpske unije koji podržava kosovskog premijera Aljbina Kurtija, dok sa druge strane, aktivno produbljuje ekonomske i bezbednosne veze sa Srbijom", objašnjava za Euronews Srbija Gordi.
Upravo odlazak nemačke kancelarke Angele Merkel sa te funkcije u narednom periodu, Gordi vidi kao Makronovu šansu da se Francuska aktivnije uključi u rešavanje "kosovskog problema".
Smatra da francuski predsednik računa na to da, kada Merkelova napusti svoju poziciju nakon predstojećih izbora, nova nemačka vlada neće toliko, bar u prvom trenutku, biti okrenuta Balkanu.
profimedia
"To će otvoriti prostor za Francusku, koja onda može da preuzme vodeću poziciju", ukazuje Gordi.
Sličnog mišljenja je i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Ivo Visković koji poručuje da
"Makron koristi svojih pet minuta".
Kako je navodi, Nemačka i Sjedinjene Američke Države trenutno nisu toliko angažovane u pregovorima Beograda i Prištine.
Povezane vesti
"Otvorila se jedna niša, prazan prostor u kojem nisu trenutno ni Amerikanci ni Nemci toliko angažovani, samo donekle. On je iskoristio priliku, jer je najavljeno da će se sledeći sastanak sa predstavnicima Nemačke, Francuske, Beograda i Prištine održati u Parizu", objašnjava profesor Visković za Euronews Srbija.
Upravo najava ovog sastanka, prema mišljenju Viskovića, idealan je tajming za plasiranje francuskog plana, "ukoliko on zaista postoji".
Da francuski plan za Kosovo postoji skeptičan je i Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu. On, naime, smatara da je konačno rešenje pitanja Kosova u ovom trenutku teško moguće, pa i po ključu francuskog plana.
Ipak, smatra da bi pronalaženje neke vrste prelaznog sporazuma mogao da bude pristup EU u rešavanju kosovskog pitanja. Napominje međutim da će biti teško napraviti ustupke za prelazni, a ne odustati od njih kada je u pitanju konačni sporazum.
Evropska unija u problemu
Međutim, pandemija koronavirusa koja je na gotovo godinu dana praktično zaustavila ceo svet, zaustavila je ili bar usporila EU u mnogim ključnim pitanjima, pa i rešavanju pitanja dijaloga Beograda i Prištine. I ne samo to, kako smatra Timoti Les sa Univerziteta Kembridž, Evropska unija čini se ni ne zna kako da dođe do rešenja pitanja Kosova.
EPA/STEPHANIE LECOCQ
"Nakon takozvanog 'francusko-nemačkog' papira, vidi se da EU ne zna kako da reši pitanje Kosova i Metohije. To je zato što nije voljna da se bavi realnim pitanjima, odnosno time da Kosovo neće napraviti nikakve ustupke Srbiji bez garancije priznanja, a Srbija neće priznati Kosovo bez srazmerne nadoknade koja je, ako shvatam položaj Beograda, Republika Srpska", objašnjava Les.
EU, prema njegovom mišljenju odbija da se bavi stvarnim izazovima, od kojih je prvi bio slovenački non-pejper.
"Sve što EU zaista može je da stavlja određena pitanja pod tepih u nadi da će doći do neke vrste prodora u daljim odnosima Beograda i Prištine, što će, naravno, ostati nedostižno", ukazuje sagovornik Euronews Srbija.
Iako je nedavno Evropska unija održala sastanak u Briselu sa liderima Zapadnog Balkana, očekuje se da bi glavni korak u rešavanju pitanja Kosova mogao da se dogodi tek narednih meseci, imajući u vidu najavljene sastanke u Briselu i Parizu.
"Ozbiljna podrška Francuske"
Podsetimo, Makron je korak ka rešenju kosovskog pitanja naparavio sastankom u Parizu održanom u novembru 2019. godine, kojem su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši predsednik Kosova Hašim Tači. Nakon toga, Vučić se sa Markonom sastao još dva puta u Parizu.
Dan posle sastanka predsednika Srbije i Francuske u julu 2020. godine održan je i video samit Srbije i Kosova, čiji su domaćini bili francuski predsednik Makron i nemačka kancelarka Angela Markel. Učesnici samita bili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti, šef evropske diplomatije Žozep Borelj i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.
Francuska je i tada jasno istakla da želi normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Nakon ovog susreta, Vučić je ponovo boravio u Parizu u februaru ove godine, u trenutku kada je dijalog već neko vreme bio "pauziran".
Nakon tog sastanka sa Makronom, Vučić je rekao da su najviše razgovarali o odnosima Beograda i Prištine i naveo da veruje da će Srbija imati "ozbiljnu podršku" Francuske na evropskom putu.
Iako je nekadašnji kosovski predsednik Hašim Tači nakon sastanka sa Makronom izjavio da je Kosovo voljno i spremno za mirovni sporazum sa Srbijom, od tada su se promenile političke prilike na Kosovu, a sam Tači je završio u Hagu.
Zbog toga je i sadašnja predsednica Kosova, Vjosa Osmani, dok je bila na funkciji vršioca dužnosti predsednika, u novembru prošle godine, zatražila da se dijalog sa Srbijom prekine.
Osmani se o dijalogu ponovo oglasila u aprilu, nakon objavljivanja navodnih non-pejpera o promenama granica na Balkanu.
Ona je tada rekla da se dijalog sa Srbijom pre nastavka mora preispitati i da se svi do sada postignuti sporazumi moraju ponovo razmotriti, te da očekuje da se proces dijaloga završi recipročnim priznanjem.
Komentari (0)