Igre 
Lajčak sutra u Beogradu sa Vučićem o nastavku dijaloga Beograda i Prištine
Komentari19/09/2021
-15:15
Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak dolazi sutra u dvodnevnu posetu Srbiji, koja zajedno sa prošlonedeljnom posetom Prištini za cilj ima ponovni pokušaj EU da se u dijalogu Beograda i Prištine postigne već dugo očekivan i neophodan korak napred.
"U pitanju je moja regularna poseta u cilju razgovora sa liderima o tome kako dalje napredovati u procesu dijaloga", poručio je Lajčak pred dolazak u region.
Lajčak će se u Beogradu prvog dana posete sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a za očekivati je da, prenosi Tanjug, tom prilikom Vučiću prenese stavove premijera tzv Kosova, Aljbina Kurtija, sa kojim se Lajčak čak dva puta sastajao tokom svoje prošlonedeljne posete Prištini.
Iz Brisela su u više navrata dolazile informacije da Lajčak želi da što bolje pripremi novi sastanak Vučića i Kurtija kako bi se izbegla situacija iz prethodne dve runde viskopolitičkih razgovora Beograda i Prištine koji su se umesto iz EU najvljivanim nepretkom završile potpunim odsustvom razumevanja i kompromisa.
I dok zvanično Brisel i dalje poziva "obe strane" u dijalogu na konstruktivnost, nezvanični diplomatski izvori i analitičari ukazuju na nemogućost EU da kontroliše i predvidi poteze novog premijera privremenih vlasti u Prištini.
Sve duži razgovori i posete
Kompleksnost saradnje Lajčka, kao posrednika u dijalogu, sa novom adminsitracijom u Prištini, ogleda se i u sve dužim razgovorima i posetama upravo kosovskoj strani.
Lajčak je pred ovu posetu Prištini i Beogradu odbio da daje intervjue za medije, a zvanično je poručio da se "mora naći balans između transparentnosti procesa i zaštite dijaloga jer se razgovara o vrlo osetljivim pitanjima".
Povezane vesti
"U ovom procesu svi učesnici vrlo detaljno znaju šta treba da rade", poručio je Lajčak i dodao da su i zemlje članice EU u potpunosti informisane o stanju i svim koracima dijalogu.
Pored pripreme novog sastanka na viskom političkom nivou, uključujući i njegovu potencijalnu agendu, poseta Lajčka Beogradu i Prištini može se razumeti i u svetlu razgovora o primeni već postojećih dogovora i razgovora o eventualnom napretku ka konačnom sveobuhvatnom i pravnoobavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa.
EU je tokom leta u više navrata upozorila Prištinu da svojim postupcima krši Briselski sporazum kako u oblasti pravosuđa, ovoga puta u slucaju presude Srbinu Ivanu Teodosijeviću, tako i u okviru dogovora o slobodi kretanja odnosno poseta zvaničnika.
Iako posrednici u dijaloogu, a time i garanti sprovođenja dogovorenog, iz EU poručuju da je u rukama Beograda i Prištine da dođu do normalizacije ukoliko ne žele da ostanu "zaglavljeni" na putu ka boljem životu.
"Nametnuto rešenje neće biti održivo. To neće biti brislelski niti vašingtonski dogovor, već dogovor do koga Beograd i Priština moraju da dođu i da ga primene i poštuju", zaključuje Lajčak pred ovu posetu.
Istovremneo, Lajčak, koji je početkom svog mandata 2020. godine najavljivao da je konačni sporazum Beograda i Prištine pitanje meseci, a ne godina, sada insitira na činjenici da sadržaj sporazuma, njegovo postizanje i primena isključiovo zavise od političke volje i kooperativnosti dve strane u procesu.
Drecun: Beograd da upozori Lajčaka da ne ohrabruje Prištinu
Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je da bi Srbija trebalo da iskoristi sutrašnju posetu specijalnog predstavnika EU za dijalog Miroslava Ljačaka da ga energično upozori da odustane od izjava kojima motiviše i ohrabruje Prištinu da nastavi sa jednostranim potezima.
Povezane vesti
"Tu prvenstveno mislim na poslednju izjavu Lajčaka da mu je mandat takav da treba da se završi punim međunarodnim priznajem Kosova i uspostavljanjem kontrole na celoj teritoriji", rekao je Drecun za Tanjug.
Drecun je naglasio da ne zna ko je Lajčaku dao takav mandat.
"To samo može da ohrabri Prištinu da nastavi da vuče jednostrane poteze", rekao je Drecun koji je Lajčakovu posetu Prištini ocenio kao pokušaj davanja dinamike procesu zamrlom zbog ponašanja Prištine.
Cilj posete je i priprema sastanka na vrhu, rekao je Drecun i podsetio da je novi sastanak na tehničkom nivou zakazan tek za kraj oktobra.
Upitan da prokomentariše tehnički dijalog u delu koji se tiče rasvetljavanja sudbine nestalih i otvaranje arhiva, Drecun kaže da bez njih ne može biti pomaka u celom procesu.
"Uprkos tome što tvrde da OVK nije bila čvrsto strukturisana organizacija jasno je da funkcionisala kao klasična paravojna formacija i da je kao takva vodila evidenciju što su radili njeni pripadnici. Postoji dokumentacija i mi smo došli do dela, da li su to identifikaciona dokumenta, dozvole o kretnju, naređenja ili ... Imali smo čak dokument iz operativne zone Dukađin, koji je imao i rukom pisan dodatak o likvidacijama Albanaca koje su smatrali kolaboracionistima", naveo je Drecun.
Nesumnjivo je da postoji dokumentacija, a da li je na jednom ili više mesta nije pitanje, rekao je Drecun i podsetio da su Albanci prvo tvrdili da ne postoji nikakva ahriva, a onda su o njoj govorili u Zakonu o vrednostima OVK.
Prema njegovim rečima, kada Priština govori o našoj arhivi tu nema šta da se otvara, jer je, tvrdi, sve predato Hagu koji je koristio sve to na suđenjima vojnom i politickom rukovostu SRJ.
Priština je do sada, ponovio je, odbijala i da prizna postojanje te dokumentacije, ali je nakon poslednjeg sastanka na tehničkom nivou glavni pregovarač rekao da su spremni da otvore arhive.
Ostaje, kaže, da vidimo da li će ta spremnost rezultirati delima.
Sudbine nestalih na KiM
"Za rasvetljavajne sudbina nestalih potrebana je dokumentacija OVK, ne verujem da će Priština toliko smeti politički da rizikuje jer je pregovarač jednom rekao da nisu ludi jer bi to dokazalo da su pripadnici OVK vršili zločine ne samo nad Srbima i Romima već i nad Albancima", rekao je Drecun.
Pokretanje procesa u kojima su optuženi za zločine nad Albancima tzv. kolaboracionistima je nesumljiv dokaz da je OVK ubijala OVK, rekao je Drecun i upitao zašto Aljbin Kurti ćuti.
"Ne možete da tražite da samo Beograd reši pitanje nestalih Albanaca, morate da izađete sa istinom šta je radila OVK", rekao je predsednik skupštinskog Odbora za KiM.
Drecun dodaje da pisanje i pojedinih naših medija o arhivama nije tačno u delu koji se tiče dokumenta koja je predao general Nebojša Pavković, a koji je u vreme sukoba na KiM bio komandat armije i "zahvaljujući čijoj vojnoj genijalosti u komnadovanju smo pretpreli minimalne gubitke".
"To što je tada predato, a govori se o crnoj kesi nije nikav posebna arhiva koja bi ukazivala na eventualne zločine naše strane, već knjiga koju je vojska objavila o poštovanju humanitarnog prava i Ženevske konvencije tokom sukoba na KiM i naređenja koja dokazuju da su naše snage bezbednosti poštovale humanitarno pravo", rekao je on.
Drecun dodaje da je Karla Del Ponte sve to uvela kao dokaz, ali ga nije koristila jer to pokazuje da smo poštovali humantirano pravo.
Drecun dodaje da su svi koji su se oglušili o naređenja tokom sukoba 1999. godine na KiM bili procesuirani i da javnost malo zna da je tada bilo 350 započetih procesa protiv pripadnika naših snaga bezbednosti.
Komentari (0)