Igre 
Rezultati posete nemačke kancelarke: Četiri poruke i jedno ključno pitanje - šta nakon Markelove
Komentari14/09/2021
-21:46
Četiri poruke i jedno, ključno, pitanje - to je u najkraćem rezultat posete odlazeće nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji. Posetu Merkelove, čiji se mandat završava za dve nedelje, mnogi poznavaoci prilika ocenili su kao "ništa novo", ali se između redova, ipak, moglo pročitati više od toga.
Možda je mnogima najviše zaparao uši stav o litijumu, ali nisu zanemarljive ni poruke o problemima na putu ka EU i rešavanju kosovskog pitanja, koje su ovog puta bile umerenije nego što se očekivalo, kao i o budućnosti Berlinskog procesa, koji je upravo Merkelova inicirala.
Na koncu, ostalo je i ključno pitanje - da li će se i koliko okolnosti promeniti nakon što "čelična kancelarka" i konačno stupi sa svoje funkcine nakon čitavih 16 godina koliko je na njoj provela?
1. Dug put do EU, poseban fokus - vladavina prava
Jedna od najvažnijih poruka upućenih nakon susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem bila je ta da je članstvo Srbije i regiona u Evropskoj uniji zajednički cilj. Ipak, Merkelova nije prećutala da je taj put, i nakon 20 godina koliko je Srbija na njemu, i dalje - dugačak.
Kao zemlja kandidat za članstvo, Srbija već dve godine nije otvorila nijedno poglavlje u pristupnim pregovorima, izveštaji Evropske komisije o napretku često su više kritički nego pohvalni, a raspoloženje za proširenje - i sa strane građana Srbije, ali i sa strane EU - polako, ali sigurno jenjava.
I sama kancelarka istakla je juče u Beogradu potrebu daljeg sprovođenja reformi, u fokus posebno stavljajući vladavinu prava - oblast u kojoj Srbija godinama trpi kritike u svim izveštajima EK. Optimističan tempo je izostao.
To u izjavi za Euronews Srbija ističe i Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike navodeći da je kancelarka ponovila ono što je svima poznato, a to je da evropski put Srbije nema u ovom trenutku optimističan tempo.
Povezane vesti
"Ukoliko čitamo između redova jasno postaje da vladavina prava ostaje problem na kom će Srbija morati da radi u narednom periodu, a svakako je tu i pitanje Kosova, bez čijeg rešavanja jednostavno neće moći da ostvari svoje članstvo", naveo je on.
Upravo to je stav i Evropske komisije. U nedavnom odgovoru za Euronews Srbija, a u vezi sa tim šta može da otkoči napredak Srbije ka EU, iz Komisije su neveli da je reč o dva koraka, ujedno najkomplesnija i najteža - vladavina prava i normalizacija odnosa Beograda i Prišine.
Subotić, međutim, dodaje, da je nemačka kancelarka svoje stavove izrazila na jedan ublažen način.
"Mi iz civilnog društva ponavljamo da lideri iz država članica EU u ovakvim posetama treba da iskoriste priliku da budu eksplicitni. Kada je kritika dovoljno oštra ona se ne može zanemariti. Mi razumemo diplomatsku praksu i da je svakako na papiru uvek lakše biti kritičniji, međutim, ovakve posete su istorijske, dolaze jednom u deset godina i mešovite poruke, blage poruke nisu nešto što Srbiji treba u ovom trenutku", napomenuo je Subotić.
I novinar Nenad Radičević kaže za Euronews Srbija da kancelarka nije rekla ništa novo, takođe naglašava i da se iz njenih izjava može zaključiti da kancelarka baš sve zemlje Zapadnog Balkana stavlja u isti koš.
"Njene poruke idu ka tome da se meni činilo da sve zemlje Zapadnog Balkana stavlja u jedan paket što se tiče ulaska u EU, što pre svega Srbiji i Crnoj Gori, koje su najviše napredovale na tom putu, ne odgovara", rekao je on.
2. O Kosovu umerenijim tonom, ali ostaje uslov svih uslova
Nezaobilazna tema razgovora sa Vučićem bio je i odnos Beograda i Prištine, a njih dvoje podelili su stav o neophodnosti da to pitanje bude rešeno. Predsednik je naglasio i da je svestan da Srbija neće u ući u EU pre rešavanja ovog pitanja, dok su izjave Merkelove mnogi ocenili kao umerenije u odnosu na pre deset godina.
Povezane vesti
Upravo na konstataciju nemačkog novinara da je i pre deset godina kada je Angela Merkel bila u Beogradu bilo na dnevnom redu da Srbija mora priznati Kosovo ako želi u EU, i na pitanje da li je to neminovni uslov, kancelarka se opredelila da ne govori o uslovu, već o putu, a pomenula je i članice EU koje nisu priznale Kosovo. Kako je naglasila, neka pitanja će se rešiti na kraju procesa.
Ipak, istakla je i da se radi o pitanju koje se mora rešiti da bi Srbija dobila od svih članica pristanak za prijem u članstvo.
"Nema smisla razgovarati o kraju nekog procesa pre rešavanja drugih problema. Ovo pitanje neće nestati, mora se rešavati. Ali ja sam za mapu puta gde se rešavaju najpre sva druga pitanja. Nadam se da ćemo imati novi napredak i u procesu oko Kosova", objasnila je ona.
Tanjug/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll
Subotić kaže da je definitivno došlo do ublažavanja tona u odnosu na 2011, te da se to može objasniti iz dva razloga.
"Prvo, Srbija nije u ovom trenutku u poziciji gde je bila 2011. Tad nismo imali otvorene pregovore, sada već, zajedno sa Crnom Gorom, prednjačimo kada se pogleda broj otvorenih poglavlja. Drugi razlog je što je Angela Merkel na putu da završi svoju karijeru i definitivno nema više taj politički kapital koji je imala na vrhuncu svoje snage pre deset godina. Njena poseta ne može da se predstavi kao način da se izdejstvuju veće promene kada je u pitanju Kosovo, ona je jednostavno prilagodila svoju retoriku, zna svoja ograničenja i kapacitete", napomenuo je on.
Prema mišljenju Radičevića, delimično u izjavama koje je uputila postoji i prikrivena poruka Prištini.
"Ona pitanja koja se tiču Kosova su nešto što smo manje-više čuli, postoji delom u tim porukama prikrivena poruka Prištini da mora da ide kroz pregovore, da ne može da računa samo na gotovu nezavisnost, ali sve je zapravo bilo uvijeno u takozvanu diplomatsku oblandu", naveo je on.
Sa ovim je saglasan i Ivan Vujačić, predsednik Foruma evropskog pokreta za međunarodne odnose, koji za Euronews Srbija kaže da je cela poseta imala nameru da pokaže da je "ona nešto radila na Balkanu".
"Ovo je poseta na nagovor njenog savetnika, da pokaže da joj je ipak stalno do Zapadnog Balkana. Sve što je rekla je bilo relativno neutralno, bledo, u suštini i očekivano", rekao je on.
3. Berlinski proces - kancelarkina zaostavština
Značajn prostor u izjavama dvoje zvaničnika zauzelo je i pitanje Berlinskog procesa. Kancelarka je istakla da je on na putu zemalja ovog regiona ka EU ima važnu ulogu, možda baš kao njena zaostavština. Utisak je da je insistiranje na ovom procesu vrsta poruke, kako za region i regionalne lidere, tako i za njene naslednike u Nemačkoj.
Markelova je, naime, izrazila zadovoljstvo što se vide rezultati, ali je i naglasila da on ne zamenjuje sam pristupni proces. Kancelarka je istakla da je optimista kada je u pitanju nastavak, kao i da je cilj da u integrativnim procesima "učestvuje svih šest zemalja Zapadnog Balkana".
Berlinski proces podrazumeva seriju sastanaka najviših predstavnika država, predsednika, premijera, ministara, ali i civilnog društva u oblastima ekonomske saradnje, održivog rasta, bilateralnih odnosa i regionalnog pomirenja. Inicijativa je započeta 2014. godine, a upravo Merkel je i bila inicijator.
Euronews/Printscreen
Kako kaže Subotić, Berlinski proces će ostati ključna zaostavština Merkelove. Dodaje da je on doprineo razvoju mira i stabilnosti, a iako kritike postoje, uspeh je činjenica da su lideri Zapadnog Balkana sedeli i razgovarali na jedan miran i normalan način o bitnim stvarima.
"Poslata je slika da smo mi region koji može da razgovara, koji može da sarađuje, a tu se misli naravno i na mogućnost da Beograd i Priština sede zajedno za istim stolom. To jednostavno nije bio slučaj pre pojave Berlinskog procesa", naglasio je Subotić.
Kako dodaje, inicijativa je utrla put zajedničkom regionalnom tržištu, a ono što će se događati nakon Merkelove jeste upravo razvoj konkretnih benefita za građane putem ovog tržišta.
Kako je rekla predsednica Beogradskog fonta za političku izuzetnost Sonja Liht, koja je sa još pet predstavnika civilnog društva zemalja Zapadnog Baljana pozvana da razgovara sa Merkel, kancelarka je dolaskom u Beograd, između ostalog, pokazala koliko joj je istinski stalo da se Berlinski proces nastavi - da se region poveže i podigne.
Kao možda najznačajnije od svega što je čula na tom sastanku ali i na konferenciji za medije, navodi činjenicu koliko je Merkel, ne samo svesna značaja regionalne saradnje već i toga koliko joj je stalo do onoga što je inicirala 2014. godine kada je izgledalo da dugo neće biti pomaka u evrointegraciji regiona.
"Pokazala je koliko joj je stalo da se nastavi Berlinski proces, koliko joj je istinski važno da se region podigne. Očigledno je da je uverena da bez toga nije moguće približiti se Uniji pogotovo u ovoj kompleksnoj sitauciji", rekla je Liht za Tanjug.
4. Litijum - resurs koji svi žele
Dosta pažnje izazvala je činjenica da su Vučić i Merkelova razgovarali i o pitanju zaštite životne sredine i konkretnije iskopavanju litijuma, za koji je Merkelova istakla da je od interesa i za Nemačku. To je resurs koji ceo svet želi, nedvosmisleno je istaknuto, uz poruke da svakako treba naravno voditi računa o zaštiti životne sredine i da to mora biti urađeno u skladu sa najvišim standardnim.
Naime, na pitanje novinara da li je Nemačka zainteresovana za litijum u Srbiji, budući da interesovanje za ovu rudu pokazuju i SAD i Kina, Merkel je rekla da se, ukoliko se ceo svet interesuje za to, interesuje i Nemačka.
Merkelova je podsetila je da je veliki broj nemačkih investicija u oblasti autoindustrije u Srbiji, navodeći da je litijum važan za buduću mobilnost i pravljenje baterija, te je i to bila tema razgovora.
"Srbija tu ima nešto što zaista vredi. Naravno, postoji zabrinutost da li će se eksploatacija vrštiti u skladu sa ekološkim standardima. EU ima dobre standarde održivosti. Nije samo reč o nemačkim interesima, to je pitanje kojim će se baviti države članice EU, jer je očuvanje životne sredine u Evropi zaista važno pitanje", rekla je Merkel.
Instagram/buducnostsrbijeav
Predsednik Srbije je takođe ukazao da su razgovarali o pitanju potpune zaštite životne sredine.
"Da sve bude, ako bi bilo ekslopatacije, u skladu sa najvšim evropskim i svetskim standardima, da zaštitimo narod. Narod mora da donese odluku da li ćemo da radimo ili ne", rekao je Vučić.
5. Šta posle Merkelove?
Nakon odlaska Merkelove iz Beograda ostalo je nekoliko ključnih pitanja - šta posle nje, da li
će Zapadni Balkan ostati u fokusu Zapada i ko bi Merkelovu mogao da nasledi kada je reč o angažmanu na ovom prostoru?
Prema Subotićevim rečima, francuski predsednik Emanuel Makron definitivno je počeo da se nameće kao lider koji je spreman da posveti više pažnje Zapadnom Balkanu, što je bilo jasno još od trenutka kada je kancelarka najavila da se povlači 2021. godine.
Ipak, prema rečima Vujačića, mnogo zavisi i od toga kakav će biti sastav nemačke vlade.
"Njen odlazak ne znači nužno da će Nemačka prestati da se zanima za ovaj prostor", rekao je on i dodao da je osnovni problem taj "što mi nismo Evropi prioritet, kao što ni ona nije nama".
Kada je reč o potencijalnim promenama na vlasti koje budu usledile nakon izbora u Nemačkoj i onome gde bi Srbija, pre svega zemlje Zapadnog Balkana, mogle da osete izvesnu promenu u retorici, to će se, prema mišljenju Radičevića, desiti u slučaju da Zeleni preuzmu resor spoljne politike.
"To je vrlo verovatno prema sadašnjim prognozama, oni bi sasvim sigurno mogli da budu deo neke nove vlade. To bi moglo da poveća pritisak na Beograd pre svega po pitanju Kosova, a potom i kada je reč o ljudskim pravima, slobodama i uopšte tog ljudsko-pravaškog sektora", naglasio je Radičević.
Inače, većina Evropljana smatra da odlaskom Angele Merkel sa mesta kancelara nemačka zvezda bledi, pokazalo je novo istraživanje, prenosi Euronews. Istraživanje, koje je sproveo istraživački centar Evropskog saveta za spoljne odnose, objavljeno uoči izbora u Nemačkoj, a prema ovim rezultatima, 34 odsto ispitanih Evropljana smatra je najboljem vremenu Nemačke došao kraj.
Merkel će nedostajati Evropljanima, pokazuje istraživanje, a kada bi se birao evropski predsednik, bila bi ubedljiva protiv predsednika Francuske Emanuela Makrona.
Komentari (0)