Igre 
Usaglašenost spoljne politike Srbije sa EU porasla na 59 odsto u 2024. godini
Komentari20/02/2025
-11:57
Srbija je uglavnom nastavila sa obrascima usaglašavanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom tokom 2024. godine, pokazala je godišnja analiza usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije, koju je početkom februara objavio ISAC fund. Iako je u odnosu na 2022. (48 odsto) i 2023. (54 odsto) zabeležen napredak, pa je stepen usaglašavanja porastao na 59 odsto, ovo je i dalje najniži rezultat među zemljama Zapadnog Balkana koje su kandidati za članstvo u EU.
Od 1. januara do 31. decembra 2024. godine, EU je izdala 119 deklaracija, pozivajući zemlje kandidate i partnere da se usaglase sa njima. Srbija se usaglasila sa 70 deklaracija i pratećih mera, a nije sa njih 49.
Kako se navodi u analizi, čiji su autori Igor Novaković, Nataša Stanojević i Tanja Plavšić, kao i do sada, Srbija je izbegavala da se usaglasi sa deklaracijama i merama usmerenim protiv Rusije i Kine, njihovih državljana, entiteta i interesa. Kao jedan od glavnih razloga za ovakav stav navodi se pitanje Kosova, pošto Srbija nastavlja da traži podršku ove dve zemlje u različitim međunarodnim forumima.
Pored toga, Srbija nije uspela da se usaglasi sa deklaracijama i merama o drugim temama, koje su u većini slučajeva na neki način povezane sa Rusijom ili sa oružanim sukobom u Ukrajini.
"Važno je napomenuti da se Srbija retroaktivno usaglasila sa šest deklaracija iz prve polovine 2024. godine, uključujući jednu koja se odnosi na sistem sankcionisanja terorizma (dopuna sankcija protiv palestinskih terorističkih grupa), tri deklaracije iz Globalnog režima ljudskih prava", navodi se u analizi.
Dodaje se da se Srbija takođe usaglasila sa dve deklaracije povezane sa Iranom (jedna koja osuđuje napad Irana dronovima na Izrael i jedna koja uvodi dopune za 17 pojedinaca, prvenstveno iz Irana).
profimedia
"Ovo retroaktivno usaglašavanje poboljšalo je konačni procenat usaglašavanja Srbije", navodi se u analizi.
Povezane vesti
Kada je reč o konkretnim pitanjima i temama, Srbija se nije usaglasila sa 19 deklaracija povezanih sa ratom u Ukrajini, sedam povezanih sa unutrašnjom situacijom i međunarodnim aktivnostima Irana, šest koje se odnose na unutrašnje situacije u Rusiji i njene međunarodne aktivnosti, pet u vezi sa Moldavijom, tri o Globalnom režimu sankcija EU u vezi sa ljudskim pravima, po dve u vezi sa sajber napadima i restriktivnim merama povezanim sa korišćenjem i širenjem hemijskog oružja, i po jednom deklaracijom koja se odnosi na Hongkong (Kina), Severnu Koreju, Libiju, Belorusiju i Venecuelu.
Kakva je situacija sa drugim državama?
Tokom 2024. godine, usaglašavanje Srbije sa deklaracijama EU ostalo je među najnižim u poređenju sa drugim zemljama kandidatima za članstvo. Jedino je Gruzija imala niži procenat usaglašavanja - 53 odsto. Nasuprot tome, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija nastavile su trend potpunog usaglašavanja, sa stopom od 100 odsto. Ukrajina se usaglasila na 95 procenata deklaracija, dok je Moldavija dostigla 91 odsto.
Turska, čiji je proces pristupanja praktično zamrznut, zadržala je značajno nižu stopu usaglašavanja od 6 odsto. U poređenju s tim, zemlje koje nisu članice EU, ali su deo Evropskog ekonomskog prostora, pokazale su veće stope usaglašavanja - Island 100 odsto, Lihtenštajn 97 odsto i Norveška 84 odsto.
Među zemljama istočnog partnerstva EU, Jermenija, pod uticajem odnosa sa Rusijom i nedavnim sukobom u Nagorno Karabahu, povećala je stopu usaglašavanja na 33 procenta sa 18 odsto iz prethodne godine. Azerbejdžan, sa druge strane, nije uskladio nijednu deklaraciju tokom ovog perioda.
Latinović: Pokazana politička volja, ali i dalje nedovoljno
Komentarišući blagi porast stepena usaglašavanja, bivša ambasadorka u OEBS i članica Foruma za međunarodne odnose Branka Latinović kaže da je reč o jednom "blagom" usaglašavanju, što je jedan signal spoljne politike, odnosno njenih nadležnih institucija da je "primila k znanju kritike koje dolaze od strane EU u vezi sa njenim sporim i nepotpunim usaglašavanjem sa spoljnom i bezbednosnom politikom".
Tanjug video
"To je i dalje nedovoljno u odnosu na ono što se očekuje od nas i daleko ispod onoga što je Srbija imala 2014. godine kada je otpočinjala te pregovore i kada je procenat usaglašavanja spoljne politike bio negde oko 95 odsto, što znači da mi treba da učinimo jedan veliki napor, da uložimo jako puno vremena i jako puno izražene političke volje da u pitanjima koja su predmet usaglašavanja, odnosno pridruživanje izjavama naše stavove harmonizujemo sa onim što su stavovi EU i to sigurno sada u ovim uslovima neće biti lako, ni jednostavno, nego će se dalje usložnjavati i naša spoljna politika će biti pred novim izazovima", rekla je ona.
Kako kaže, ovo je signal, više simboličan, nego efektivan, u smislu onoga što se od Srbije očekuje.
Povezane vesti
"Pokazana je politička volja, ali to je i dalje ispod onoga što je bio procenat usaglašenosti u vreme kada smo otpočinjali te pregovore i daleko ispod onoga što je usaglašenost spoljne politike drugih kandidata, pre svega mislim da Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju, koje su 100 odsto usaglasile svoju spoljnu politiku sa EU", navela je ona.
Komentari (0)