Igre 
Politikolog Srbljanović za Euronews: Da smo 1999. imali nivo investicija koje imamo danas, bombardovanja ne bi bilo
Komentari13/01/2025
-17:00
Strateški dijalog Srbije i SAD-a je prilika za vlade naše dve zemlje da sarađuju na programima koji će biti trajni i predstavlja znak zrelosti naših odnosa, rekao je pomoćnik državnog sekretara SAD-a zadužen za Evropu i Evroaziju Džejms O'Brajen. Zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričard Verma kaže da potpisivanje sporazuma može da doprinese vojnoj, energetskoj i privrednoj saradnji kao i vladavini prava.
Podsetimo, Euronews Srbija je iz diplomatskih izvora saznala da će dve zemlje započeti strateški dijalog, koji će obuhvatiti nekoliko ključnih oblasti, uključujući ekonomiju, trgovinu i investicije, energetiku, životnu sredinu, tehnologiju, medije, kao i regionalna i evropska politička pitanja. Takođe, biće razmatrana saradnja u oblastima odbrane i bezbednosti, ljudskih prava i vladavine prava.
Među zemljama koje imaju strateški dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama su Poljska, Grčka, Egipat, Indija, Kipar, Uzbekistan i Oman. Taj oblik bilateralne saradnje pokazuje koliki značaj Sjedinjene Države pridaju nekoj zemlji.
Srbija prepoznata kao kredibilan partner na koga SAD mogu da se oslone
Na koje načine se menjaju odnosi Srbije i SAD-a od počinjanja strateškog dijaloga? Kako će izgledati energetska i vojna saradnja između Srbije i SAD-a? O tome i o brojnim drugim pitanjima vezanim za ovu temu, za Euronews Srbija govorio je politikolog Stefan Srbljanović.
U kontekstu predstojećeg strateškog dijaloga, politikolog Srbljanović na samom početku ističe kako su SAD inicjatori dijaloga.
"Kada govorimo o strateškom dijalogu, red je da kažemo ko je predložio dijalog, a to su Sjedinjene Američke Države", kaže on.
Politikolog je potom objasnio pojam strateškog dijaloga i šta on znači za SAD.
Povezane vesti
"Strateški dijalog kod SAD služi uglavnom onda kada oni prepoznaju određenu državu ili drugi subjekt kao kredibilnog partnera na koga mogu da se oslone u nekom narednom periodu. Da se, kako reč sama kaže, kroz dijalog za različite stvari, a ovde smo videli kako je Verma rekao da su to pre svega energetika, vojna i privredna saradnja ali vladavina prava, u tim određenim oblastima u periodu koji sledi otvore određena poglavlja i tačke pregovora u da se vidi na koji način može da se saradnja u ovom slučaju između dve zemlje unapredi", objašnjava sagovornik.
Euronews Srbija
On izrazio je bojazan u kontekstu momenta kada strateški dijalog počinje.
"Ono što mene brine jeste što se ovo događa u specifičnim okolnostima: Na odlasku prethodne Bajdenove administracije, dakle, pitanje je na koji će način reagovati nova administracija na ovakve poteze", kaže on.
Ipak, nada se da će druga Trampova administracija reagovati pozitivnije na predstojeći dijalog nego što bi reagovala odlazeća.
"Ja se nadam kako će reagovati makar pozitivno ili čak pozitivnije nego prethodna administracija, pošto je postojala bojazan jer smo za vreme prethodnog mandata Donalda Trampa potpisali Vašingtonski sporazum, a dolaskom nove administracije kao da ništa nismo potpisali", smatra on i nastavlja:
"Međutim, imajući u vidu da sa budućom administracijom imamo fantastične odnose, ne samo kao zvanični Beograd, već i naša dijaspora, zvanična, i nezvanična diplomatija, uzimajući u obzir i privrednu saradnja, očekujem da će se saradnja nastaviti i u narednom periodu. Da li će se ti pogledi revidirati ili ne, to ćemo videti, ali očekujem će se saradnja nastaviti", objašnjava politikolog.
Koliko god da je strateški dijalog dobra stvar za Srbiju, Srbljanoviću se ne dopada način na koji je dijalog inicinar od strane SAD.
Povezane vesti
"Ipak, nisam srećan što do tog strateškog dijaloga dolazi na način na koji je neko došao i rekao vam, 'Znate šta, sada ćete morati da redefinišete vašu glavnu žilu kucavicu u energetskom smislu, a to je Naftna industrija Srbije'", kaže on.
Politikolog pravi distinkciji između strateškog dijaloga i strateškog partnerstva.
"Dakle, jedno je strateško partnerstvo, a drugo je strateški dijalog koji može nekada u perspektivi voditi ka strateškom partnerstvu. Naravno, ja bih voleo da bude, a voleo bih da naša deklarisana četiri stuba spoljne politike, a to su Sjedinjene Američke Države, Ruska Federacija, Narodna Republika Kina, Evropska Unija, zaista u praksi zažive. Jer mi smo možda zapostavili SAD u našoj diplomatiji u prethodnih 20 godina, iako je to najmoćnija sila na svetu", kaže on.
Traženje kompromisa i balansiranje u sferi mogućeg
Odgovarajući na pitanje da li potpisivanje strateškog dijaloga može da bude zaokret ka Zapadu, Stojiljković kaže kako se elementi zaokreta ogledaju u postupcima donetim u poslednje 2-3 godine.
"Negde se taj zaokret može i primetiti poslednjih dve do tri godine, da li je to u pitanju privredna saradnja ili da li je u pitanju vojna saradnja", kaže politikolog.
Međutim, navodi postupke koji govore sasvim suprotno, kao što je odnos prema Ruskoj Federaciji.
"Mi nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, ali smo povukli niz poteza prema Belorusiji. Mi smo doneli određene rezolucije prema jednoj drugoj prijateljskoj zemlji, ali mislim da tražimo kompromis, na koji način da Srbija prođe što bezbolnije kao jedina zemlja u Evropi koja de facto nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Dakle, uspeli smo u sferi mogućeg da balansiramo koliko smo mogli", objašnjava on.
On je pokazao optimizam kada je u pitanju odnos Kine i Rusije prema strateškom dijalogu između SAD i Srbije
Euronews Srbija
"Mislim da se neće gledati ekstremno loše, pre svega iz Kine. Zato što su Kinezi uvek bili za saradnju i da njihovi partneri sarađuju sa drugima. Ostaje nam Moskva, za koju ovo može da znači jedno simbolično udaljavanje. Međutim, Moskva je u poziciji gde je negde okrenuta sama sebi i gde pretpostavljam da će želeti da razume poziciju Srbije i da su neki naši potezi zaista iznuđeni u svakom tom smislu" obrazlaže on.
Sagovornik je komentarisao izjavu predsednika Aleksandra Vučića da će Srbija ponuditi da bude mesto susreta Vladimira Putina i Donalda Trampa.
"Uzimajući u obzir sve što znamo o prirodi odnosa i Srbije i Amerike i Srbije i Rusije, kao i našeg raspoloženja u javnom mnjenju, vrlo je simptomatično to što najveća podrška Putinu i Donaldu Trampu u celom svetu dolazi od naroda Srbije. Međutim, Srbija je neutralna zemlja koja ima fantastične odnose sa Ruskom Federacijom i sve bolje i bolje odnose sa SAD", kaže on i nastavlja:
"Poziv apsolutno pozdravljam, na taj način treba da tražimo svoj put sa onima koji se zaista pitaju. Njihovim dogovorom, njihovim razgovorom, ukoliko bi se to zaista desilo ovde, to bi zaista bile fantastično ne samo za Srbiju nego i za buduću saradnju sa obema stranama"
Sagovornik je prokomentarisao to što su sličan dokument potpisale SAD i tzv. država Kosovo, on je ističe kako velike sile ne menjaju politiku preko noći ukazujući na važnost promene pristupa.
"Kada god analiziramo, kada dođe neka američka delegacija i kada imamo fantastičan i divan razgovor u Beogradu i mislimo sada je sve super, a sutradan u Prištini, sve ono što je rečeno nama bude rečeno i njima, onda se mi tu pitamo, pa čekajte, da li smo mi na neki način prevareni ili nismo", kaže on i nastavlja:
"Međutim, moramo da budemo svesni toga, SAD su sponzor kosovske nezavisnosti. I mi moramo da budemo svesni kako se američka spoljna politika ne menja. Ona ne može da se promeni dolaskom nove administracije, pa i kad bi Nikola Tesla došao na čelo SAD, ne bi mogao promeniti spoljnu politiku tek tako. To su decenije i decenije. To su različiti departmani sa sve birokratama koje tu rade decenijama i njihov majndset je takav da oni ne mogu i ne menjaju ništa preko noći. Ono što je nama bitno jeste da znamo da se menja pristup", kaže Srbljanović.
Smatra kako će promena pristupa dovesti do drugačijeg dijaloga.
"SAD neće moći da odustane od svojih interesa, a njihovi interes je da njihovo kosovsko čedo bude samostalno, ali će promeniti pristup. Dakle, opet će biti moguć jedan drugačiji dijalog ili se ja bar nadam, a voleo bih da ne grešim", navodi sagovornik.
Dolazak Kristofera Hila je značio potpunu promenu narativa
Sagovornik je prokomentarisao izjavu Džejmsa O'Brajena za "Radio-televiziju Srbije", da je najosetljivije pitanje kada je reč o stavovima Srbije i SAD-a, kosovsko pitanje, da je strateški dijalog prilika da dođe do punog razumevanja svih strana o tom pitanju. On je rekao da će "odluka naravno biti na narodu Srbije, koji će morati da odluči da li je spreman da preduzme mere koje Evropa očekuje, priznanje granica."
"Meni se čini kako se sa dolaskom Hila za ambasadora u Beogradu, koji je jedan vrsan diplomata, sviđale se nama neke njegove hipoteze ili ne, pristup SAD-a prema Beogradu okrenuo u svom narativu. Dakle, prvi put su se takvi tonovi mogli čuti u Srbiji, u smislu 'mi razumemo', 'to je teško pitanje',' to je bolno pitanje'. Toga ranije nije bilo, ja se ne sećam da je bilo takvih izjava pre pet ili deset godina. Pre smo takve izjave mogli da čujemo iz nekih zemalja u Evropskoj uniji koje smo smatrali nešto nama bližim od ostalih. Njegovim dolaskom se ta problematika konkretizuje i stavlja se na sto i više se o njoj priča", smatra sagovornik.
Politikolog je dao svoje mišljenje o najavljenim investicijama Majkrosofta i ekonomskim aspektima strateškog partnerstva.
"Da smo 1999. imali ovaj nivo kompanija koje posluju u Srbiji, bilo da su iz Nemačke, bilo da su iz Britanije, bilo da su iz Amerike, ali pre svega iz Amerike, jer se ispostavilo se ko je glavni i ko se pita, da smo te investicije imali tada, gotovo sam siguran da do bombardovanja nikada ne bi došlo. Vi sutra da imate ovde 'Microsoft', da imate 'Google', da imate njihove kompanije, u njihovom interesu će biti da je Srbija stabilna, bogata, razvijena, da postoji vladavina prava i da su njihovi zaposleni sigurni. To nije kapital koji se seli tek tako", objašnjava on.
Smatra kako je ekonomija ključ dalje saradnje i ono po čemu će Srbija biti prepoznata kao pouzdan partner SAD.
"Vidim veliku priliku u ekonomskoj saradnji, pre svega što je reč o Sjedinjenim Američkim Državama koja ima ekonomiju broj jedan, kojima je novac broj jedan. Kod njih ne postoje ni prijateljstva, ni dragi, ni nedragi. Postoji prihod, postoji rashod i ono što na kraju meseca ostane ili na kraju godine u njihovom budžetu. A ako budemo radili na ekonomskoj saradnji, ovo je fantastična prilika da SAD u Srbiji prepoznaju partnera koji je definitivno najstabilniji partner, ne samo na Zapadnom Balkanu, nego negde jedan od značajnih partnera u celoj jugoistočnoj Evropi", zaključuje Srbljanović.
Komentari (0)