Politika

Specijalni izaslanik za KiM "na čekanju": Ko je sve učestvovao sa strane EU u dijalogu Beograda i Prištine

Komentari

Autor: Euronews Srbija/B. Gigović Grubić

05/01/2025

-

22:02

Specijalni izaslanik za KiM "na čekanju": Ko je sve učestvovao sa strane EU u dijalogu Beograda i Prištine
Tanjug/AP/Fred Sierakowski - Copyright Tanjug/AP/Fred Sierakowski

veličina teksta

Aa Aa

Nakon što je nedavno izabrana Evropska komisija, a za visoku komesarku za spoljnu politiku i bezbednost EU izabrana Kaja Kalas, "oči" Beograda i Prištine uprte su u Brisel u iščekivanju ko će biti novi specijalni izaslanik Unije za dijalog dve strane, budući da sadašnjem posredniku, Miroslavu Lajčaku poslednjeg januarskog dana ističe mandat.

Nedavno je i iz same EU stigao signal da će uskoro biti i saopštena odluka da li će biti izabran novi specijalni predstavnik ili će se u koštac s dijalogom uhvatiti sama Kaja Kalas. Naime, kako je rekla nova portparolka EU, Anita Hiper, pošto Lajčakov mandat prestaje 31. januara, uskoro će biti doneta odluka o novom.

"Generalno, imenovanje specijalnog predstavnika EU spada u mandat visokog predstavnika i potpredsednika. U ovom trenutku očekujemo da će nova Komisija i visoki predstavnik stupiti na dužnost u narednim mesecima i da će nova visoka predstavnica i potpredsednica definisati svoje prioritete, uključujući dijalog Beograda i Prištine“, navela je ona.

I dok se čeka na odluku o novom posredniku u dijalogu, na Kosovu i Metohiji u toku je i dalje (ne)zvanična predizborna kampanja za izbore koji su zakazani za 9. februar. U svetlu toga, napetost raste iz dana u dan, a nakon zatvaranja pošta i banaka na KiM, "pretnje" da će most na Ibru koji deli severnu i južnu Kosovsku Mitrovicu, a poslednji u nizu nemilih događaja su upad kosovske policije u kancelarije srpske Direkcije za građevinsko zemljište i puteve, kao i Javnog stambenog preduzeća u severnom delu tog grada.

Dok iz Evropske unije ne stigne konačna odluka o tome ko će zameniti Lajčaka, podsetimo se ko je sve učestvovao u dijalogu Beograda i Prištine i ko su sada potencijali kandidati u kojima se govori u političkim krugovima.

Kaja Kalas

Krajem novembra Kaja Kalas je izabrana za novu visoku predstavnicu za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije. Kalas, nekadašnja premijerka Estonije, tokom saslušanja pred poslanicima Evropskog parlamenta rekla je da su u narednih pet godina potrebni jasni rezultati kada je reč o proširenju EU i poručila je da će blisko sarađivati sa komesarkom za proširenje, Slovenkom Martom Kos, radi postizanja tog cilja.

Tanjug AP/Geert Vanden Wijngaert

 

"Sarađujući sa našim partnerima širom Mediterana, izgrađujući sveobuhvatna, obostrano korisna i uvažavajuća partnerstva, ojačaćemo regionalnu stabilnost i ekonomsku integraciju", navela je Kalas.

Naglasila je da je sloboda kretanja unutar EU jedno od njenih najdragocenijih dobara.

"Moramo da zaštitimo naše spoljne granice da bi to funkcionisalo. Ne možemo biti i spolja i iznutra bez granica", rekla je Kalas i dodala da će sarađivati sa komesarkom za migracije na izgradnji "sveobuhvatnih, prilagođenih, obostrano korisnih partnerstava". 

Iako se tokom saslušanja pred evroposlanicima, uoči izbora na ovu poziciju, nije mnogo dotakla pitanja dijaloga Beograda i Prištine, sagovornici Euronews Srbija, nedavno su naš portal rekli, da ih ne bi čudilo da sama preuzme kormilo i poput nekada baronice Ketrin Ešton, sama učestvuje u posredovanju između dve strane.

"I u onom mandatu, prethodnom, kad je (Federika) Mogerini to vodila, nije bilo napretka i sada kad je bio Lajčak, nije bilo napretka. Vidi se da Evropska unija u stvari nije imala jasnu platformu sa koje će razgovarati i nisu imali jasnu strategiju šta žele da postignu i na koji način. Više su odraza imali stavovi većine, rekao bih u EU, oni koji su priznali i Kvinte nego što je to sama EU kao posrednik. Imali su i dvostruke standarde i jednostran prilaz", naveo je nedavno za Euronews Srbija nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.

Govoreći o tome da Kalas preuzme kormilo u dijalogu, Milivojević je rekao da ona nije dovoljno upoznata sa našim regionom, te da će bavljenje regionom prepustiti koleginici i novoj komesarki za proširenje EU, Marti Kos, koja dolazi iz Slovenije.

"Marta je bliža regionu. Kad je reč o dijalogu Beograd-Priština ona će imati samo ono u vidu što je u Evropskoj uniji zacrtano - insistiranje na ovom Ohridskom sporazumu... Od Kaje Kalas treba očekivati sasvim sigurno da je verna stavu da treba priznati Kosovo", naglasio je naš sagovornik. 

Žozep Borelj

Kalas je inače zamenila Žozepa Borelja. Iako su imenovanjem Borelja, Katalonca, jednog od najvećih protivnika otcepljenja Katalonije, mnogi polagali nade, ipak, mnogo se po pitanju rešavanja brojnih problema nije uradilo od strane EU. Ostaće zapamćen da je za vreme njegovog mandata izabran Miroslav Lajčak za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine i to 1. aprila 2020. godine. Takva pozicija unutar EU do tada nije postojala, a za vođenje dijaloga bila je zadužena osoba koja je bila na čelu evropske diplomatije. Bilo je predviđeno da on na toj poziciji Lajčak ostane do 31. marta 2021. godine, ali mu je mandat produžen.

Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

 

Borelj je rođen 1947. u porodici pekara, a kako su pisali mediji, prva iskustva skupljao je u regionalnoj vladi Madrida od 1979. do 1983. Godinu dana kasnije, postao je državni sekretar za finansije, a od 1991. do 1993. bio je ministar za infrastrukturu, transport i životnu okolinu u vladi socijaliste Felipea Gonzaleza. Predvodio je socijaliste kao kandidat za premijera na izborima 2000. U periodu od 2004. do 2007. godine bio je predsednik Evropskog parlamenta, a ovaj Katalonac nikad nije krio da ne odobrava nikakva otcepljenja.

Ketrin Ešton

Na početku balade, i za čijeg mandata je potpisan čuveni prv i Briselski sporazum, bila je tadašnja visoka komesarka EU za spoljnu politiku i bezbednost baronica Ketrin Ešton, iako joj mnogi nisu prognozirali uspeh. Podsetimo, prvi Briselski sporazum potpisan je 19. aprila 2013. godine. To je bio veliki korak na putu ka konačnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Nakon dugih pregovora, svoj potpis dali su tadašnji premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači, kao i nekadašnja šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton.

Tanjug/Sava Radovanović

 

Kada je potpisan pre 11 godina bilo je najavljeno da će rešiti probleme građana na Kosovu i Metohiji. Nije se pregovaralo o statusu, već o bitnim temama i nadležnostima, među kojima su i telekomunikacije i energetika. Sačinjen je od ukupno 15 tačaka, od kojih se čak prvih šest odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom. Upravo je ZSO ostao kamen spoticanja, a njeno formiranje, po svemu sudeći, nije ni na pomolu. 

profimedia

 

"Nisam ja pisala Briselski sporazum. Ja sam ga otkucala, ali ga nisam pisala. To je je dokument Srbije i Kosova i način na koji su izabrali da napreduju", rekla je Ešton na 11. godišnjicu od potpisivanja tog dokumenta, te navela da je bila optimistična kada je potpisan.

Miroslav Lajčak

Još malo aktuelni specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, inače je dobro upoznat sa regionalnom politikom, budući da je bio ambasador Slovačke u SR Jugoslaviji, Albaniji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji (sada Severnoj Makedoniji), ali i visoki predstavnik BiH. Slovački diplomata je još 1999. godine, u godini NATO bombardovanja SR Jugoslavije, postao saradnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN) za Balkan.

profimedia

 

Početkom 2009. godine postao je ministar spoljnih poslova Slovačke, a u decembru 2010. godine ga je Evropska služba spoljnih poslova imenovala za direktora za Rusiju istok i Zapadni Balkan.

Za njega su mediji nakon postavljenja za specijalnog izaslanika pisali da je najveći svetski diplomata koji ima balkansko iskustvo, te da jedino sa njim može da se poredi švedski diplomata Karl Bilt.

Borut Pahor

Krajem aprila ove godine, nekadašnji slovenački predsednik Borut Pahor, zvanično je potvrdio da je zainteresovan za mesto specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, kao i da je dobio podršku za to od aktuelne vlade u Sloveniji. Bivši slovenački predsednik, inače je poznat po zalaganju da se EU proširi na Zapadni Balkan, ali i po tome što je insistirao na ispunjavanju Briselskih sporazuma i formiranju Zajednice srpskih opština. 

Tanjug/HINA/Admir Buljubašić

 

Pahor je tada izjavio da je dijalog Beograda i Prištine zastao zbog nedostatka poverenja, te da bez napretka u dijalogu ni Kosovo ni Srbija ne mogu postići ništa za svoju sigurniju budućnost.

Na pitanje šta bi promenio u dijalogu i gde vidi rešenje, Pahor je odgovorio da to sada ne može da kaže, ali da je zainteresovan za mesto specijalnog izaslanika EU.

"Ne mogu to sada reći, dok proces ne bude pokrenut. Odlučio sam se da idem u taj proces i onda ću, ako prihvate tu odluku, reći i ponuditi sve svoje reference, dati svoj plan. Dijalog je u zastoju, postoji nedostatak poverenja i treba naći način da se uz veće poverenje ide dalje", rekao je Pahor.

Peka Havisto

Nedavno se u medijima pojavila informacija da bi Lajčakovo mesto mogao da preuzme finski političar Peka Havisto. Poznavaoci  prilika na Kosovu i Metohiji poručuju da je Havisto upoznat sa našim regionom, te podsećaju da je bio finski šef diplomatije.

"Finska se već profilisala na tim poslovima. Pahor je malo požurio što je objavio tu svoju kandidaturu. Očito je mislio da će time što će objaviti unapred, da će to biti dovoljno da stekne tu podršku, ali mislim da se tu meri mnogo toga, pogotovo što sada Slovenija ima komesarku za proširenje i da bi to bilo malo puno da dve ličnosti iz iste zemlje budu angažovane, ne baš na istom ali usko vezanim poslovima", navela je Latinović. 

Kaže i da se sada odluka o Lajčakovom nasledniku pažljivo vaga, te da ne može da proceni šta će prevagnuti. 

Da li će prevagnuti, da kažemo, ta tendencija da se sama Kaja Kalas uključi u pregovore i da pokuša to da ubrza i da finalizuje taj proces, sadašnji proces normalizacije ili će se proceniti da je ipak potrebno još neko vreme da sazre ona jedna atmosfera pre svega u Srbiji i u Kosovu vezano za dijalog koji se vodi u smislu da njegov eho bude više prisutan u javnosti, u rečnicima i u jednom ponašanju, teško je prevideti. Ne znamo šta je ona većina, zato mislim da bi mogli očekivati da Kaja Kalas ipak to preuzme", rekla je nedavno za Euronews Srbija nekadašnja ambasadorka Srbije Branka Latinović. 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija