Igre 
"Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da kažem": Koje zemlje su protiv otvaranja klastera 3?
Komentari07/12/2024
-20:41
Još jedan sastanak na kom se govorilo o otvaranju klastera 3 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom prošao je bez saglasnosti svih članica. Novu debatu o ovom pitanju, Mađarska kao predsedavajuća najavljuje već sledeće nedelje, a spisak zemalja koje Srbiji nisu dale zeleno svetlo zasad je ostao manje-više isti.
"Na sednici je bilo osam zemalja, tri baltičke zemlje, Švedska, Finska i Holandija i naravno, Hrvatska i Bugarska. Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem. Nemam tu veliki problem da shvatim", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Dakle, na sednici je bilo osam zemalja koje su bile protiv. U odnosu na prethodni sastanak, novost je jedino što se ovog puta pominje upravo Bugarska, a predsednik Srbije je istakao i da je izuzetno pozitivno to da je Nemačka apsolutno za otvaranje klastera 3, dok su Francuska i Italija i bile i ostale za to.
"Hvala im ako nam otvore taj klaster tri. Hvala im i ako ne otvore. Nikakav problem. Mi ćemo sledeće godine gledati da budemo najbrže rastuća ekonomija u celoj Evropi", poručio je Vučić.
profimedia
Klaster 3, podsetimo, čini čak osam poglavlja, a ona se tiču medija, socijalne politike i zapošljavanja, preduzetništva i industrije, obrazovanja i kulture, carinske unije. Evropska komisija je u svom godišnjem izveštaju nedavno četvrti put ocenila da Srbija ispunjava tehničke uslove za njegovo otvaranje. Ipak, kao i prethodne tri godine, i ovog puta, to visi o koncu.
Zašto osam zemalja ne da zeleno svetlo?
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, ali se za pojedine zemlje on može naslutiti. Kako je ranije pisao Euronews, kada prošlog puta nije došlo do dogovora, pozivajući se na izjave neimenovanih diplomata, predlogu mađarskog predsedavanja usprotivilo se nekoliko članica zbog nepotpunog usklađivanja u klasteru sa osnovnim pravima, odnosa sa Prištinom i, posebno, zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
Spisak zemalja koje, barem zasad, nisu dale saglasnost za otvaranje klastera za analitičare je očekivan. Jedina relativna novost jeste pominjanje Bugarske.
Povezane vesti
Kao moguće razloge za ovakvu odluku Sofije stručnjaci pominju činjenicu da su odnosi Srbije i Severne Makedonije nekoliko godina na uzlaznoj putanji, a poznato je da Sofija blokira Skoplje na putu ka EU. Mediji su pre nekoliko meseci preneli i da je bugarski predsednik Rumen Radev nagovestio da bi Sofija mogla da preispita podršku članstvu Srbije u EU zbog, kako je naveo, načina na koji se Beograd odnosi prema bugarskoj manjini u zemlji.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Upravo kada je reč o Hrvatskoj i Bugarskoj, karijerni diplomata Zoran Milivojević je ocenio da oni imaju motive koji su na liniji otvorenih pitanja između Srbije i ove dve zemlje, i dodao da njih ne bi povezao sa političkim uslovom već sa uslovima koje oni već od ranije ističu prema Srbiji.
Podsetio je da je u celom desetogodišnjem procesu pristupanja, Hrvatska po pravilu imala rezerve po pitanju poglavlja i da se priklanjala većini, istakavši da su rezerve bile vezane za otvorena pitanja kao što je pitanje manjina, univerzalne juresdikcije.
"U nekoj fazi kasnije se i Bugarska priključila Hrvatskoj, tako da su delovale u tandemu i sada imamo taj tandem. Uvođenje bilateralnih pitanja kada je reč o Hrvatskoj, odudara od stavova koje Hrvatska ističe da neće biti bilateralnih pitanja u procesu pristupanja i u onome što je zajednički interes", naveo je on za Tanjug.
A pitanje uvođenja sankcija Rusiji najosetljivije je kada je reč o baltičkim zemljama. Predsednik Srbije boravio je pre nekoliko dana u posetu Briselu, gde je prisustvovao radnoj večeri za lidere Zapadnog Balkana, koju je organizovao novi predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, a u prestonici EU sastao se sa novom šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas. Jedna od tema bile su, očekivano, i sankcije.
"Razgovarali o evropskom putu Srbije, a visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku je govorila o neophodnosti uspostavljanja dijaloga sa Prištinom, rešavanju slučaja Banjska i uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji. Odgovorio sam u skladu sa politikom i interesima Srbije", naveo je Vučić.
Za Bojanu Selaković, koordinatorku Nacionalnog konventa o EU, pomenuti spisak zemalja je očekivan. Ona kaže da se po tome jasno vidi šta su kome prioriteti.
Povezane vesti
"Holandija je vrlo striktna po pitanju vladavine prava, borbe protiv korupcije, nivoa demokratije i to je njena pozicija dosta dugo u odnosu na Srbiju. Baltičke zemlje, njihova pozicija je takva da je njima sada važan odnos sa Rusijom pogotovo od početka rata u Ukrajini. Zbog čega je ovaj period značajan, značajan je jer su prvi put posle duže vremena jasni signali EU da su ozbiljni u vezi sa proširenjem i to su demonstrirali davanjem statusa kandidata za ove tri istočnoevropske zemlje. I to je sad taj prostor gde je uključena diplomatija da se pregovara i da se lobira u odnosnu na to kako se ko od zemalja kandidata postavi", istakla je ona.
Preporuka za vas
Komentari (0)