Igre 
Šta su postigli do sad i kuda idu protesti povodom tragedije u Novom Sadu?
Komentari19/11/2024
-17:34
U nedelju je održan još jedan protestni skup u Novom Sadu, koji je zapravo bio šestočasovna blokada saobraćaja na raskrsnici kod Železničke stanice, gde je 1. novembra u padu nadstrešnice smrtno stradalo 14 ljudi, dok je jedna osoba preminula u bolnici, gde se nalaze i još dva teško povređena lica.
Nakon što je 5. novembra u Novom Sadu organizovan veliki skup prilikom kojeg je demolirana Gradska kuća, za 13. novembar je zakazan naredni skup u Beogradu. Kasnije je datum održavanja promenjen, pa je skup održan na Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra.
Prema oceni opozicionih lidera, poput dr Dragana Milića iz Niša, protest je bio "katastrofa, potpuni fijasko".
"Ispumpavanje energije i besa naroda… Još prebacujete nama u Nišu što ne demonstriramo… Evo zato. Zbog ovoga što svi videsmo večeras pre će biti da neko drugi predaje SNS-u sve što poželi", napisao je Milić na društvenoj mreži "X".
Predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) i bivši predsednik Srbije, Boris Tadić je nakon beogradskog skupa rekao da "očito opozicione stranke ne vide na isti način opozicionu borbu".
"Sve vreme pozivam na formiranje širokog fronta i jasnog plana i strategije. Umesto toga, imamo stalno nove podele i poraze. Očigledno je da opozicione stranke ne vide na isti način opozicionu borbu", naveo je Tadić na društvenoj mreži "X".
Ipak, najdirektniji u kritici beogradskog skupa bio je lider Ekološkog ustanka u Skupštini Srbije, Aleksandar Jovanović Ćuta.
Povezane vesti
"Sramota je da se narodni poslanici, još od Ribnikara, videli smo kako je to prošlo, plaše da izađu na binu i da se obrate građanima, da se kriju iza glumaca, poznatih ličnosti i tako dalje", poručio je Jovanović na protestu opozicije.
O dosadašnjim skupovima, broju demonstranata, kao i o budućnosti protesta, za Euronews Srbija su govorili politički analitičari Dejan Vuk Stanković i Luka Petrović.
Stanković: Opozicija je u kontraritmu, a većina građana njihovu aktivnost vidi kao političku zloupotrebu
Stanković ističe kako su građani zatečeni tragičnim događajima, ali da ne smatraju da su tragedije neka vrsta političkog kapitala za bilo koju političku opciju.
"Ovi protesti nemaju perspektivu da se pretvore u one proteste iz 90-ih godina kada ste imali kontinuitet rasta ljudi na ulici, što znači da su politički razlozi za te proteste bili neuporedivo jači. A ovdje se radi o jednoj vrsti, pre bih rekao političkog i psihološkog, pre svega kontraritma između opozicije i onoga što su neka elementarna i primarna osjećanja i očekivanja građana. Građani su pre svega zatečeni tim tragičnim događajem, nose u sebi određenu vrstu tuge, revolta, ali ne smatraju da je to neka vrsta političkog kapitala za bilo koju političku opciju, već smatraju da je nužno da država sprovede temeljnu i detaljnu istragu i da utvrdi ko je odgovoran za tu neseću", kaže Stanković i dodaje:
"Tako da čini mi se da se dešava ono što se dešavalo i sa onom pucnjavom prošle godine u Ribnikaru kada je dečak ubijao decu, i masovno ubistvo u Malom Orašju i Duboni kada je isto tako bilo protesta i šetnji koje su više bili komemorativni, a od kojih su neki pravili politički kapital, a to se očigledno ponavlja i sada. Dakle, mislim da opozicija ne razume pomalo duh vremena i koristi svaku kontroverznu temu ne bi li se nametnula u političkom životu, ne bi li probala da talasa javnost i preko ulice da ruši vlast", kaže Stanković.
Euronews
"To im u ovom trenutku ne ide i bojim se da sve ono što mogu biti čak i opravdani zahtevi u odnosu na vlast, može da bude progutano tom velikom ambicijom i frustracijom, istovremeno, opozicionih lidera, koji su skliznuli sad već u neko vrstu radikalizma u obraćanju javnosti i zaobilaženju onoga što je primarna emocija ovdje, a to je tuga i saučešće porodicama nevino nastradalih ljudi zbog pada te nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Dakle, mislim da je opozicija u kontraritmu i da velika većina građana to vidi kao neko vrstu političke zloopotrebe. Zato i ne izlaze na ulicu i zato ne prate taj radikalni duh kritike koji opozicija afirmiše", smatra on.
"Radi se isto ono što se radilo u mnogo prilika, a posledica je ćorak, u figurativnom smislu"
Stanković dodaje da, kako kaže, opoziciju prati nemoć koja je bila vidljiva na skupu kada je blokirana raskrsnica kod Železničke stanice u Novom Sadu.
Povezane vesti
"To što su oni razjedinjeni između sebe, to je njihov problem. Ja imam utisak da na jedan ovakav događaj treba reagovati potpuno drugačije politički i medijski ako ste u poziciji opozicionog aktera. Oni naravno imaju pravo na svoje procene i svoje reakcije, svakome prema zasluzi. Ja mislim da ta slaba poseta u Novom Sadu i neka vrsta nemoći koja postaje vidljiva kada je reč o njihovom aktivizmu je nešto što ih prati. Čini mi se da ovo je repriza onoga što je bilo prošle godine", kaže Stanković i dodaje:
"U krajnjoj liniji je repriza onoga što je bilo i sa litijumom i tu je bilo mnogo euforije, tu je bilo viška ambicija i na kraju se desilo šta? Ništa. Ljudi su se razbežali, postojale su neke predrasude o rudarenju litijuma koja je očigledno neka vrsta trenda u čitavoj Evropi. Napravljena je samo društvena šteta, nije napravljena ništa korisno".
Fonet/Marko Dragoslavić
Stanković smatra i to da je vreme da se ostave nadležne institucije da izađu sa merodavnim mišljenjem o onome što se desilo u Novom Sadu.
Povezane vesti
"Čini mi se da rade isto ono što su radili u mnogo prilika. Svaki put se zalete, podignu prašinu političku, pojave se sa radikalnom retorikom i posledica toga je ćorak, u onom figurativnom smislu te reči. Dakle, mnogo truda ni oko čega, i vidim da se sad tu zloupotrebljavaju neki profesori na Filozofskom fakultetu, da tu kreće ta peticionaška neka kritika vlasti, ponovo jedan višak, ponovo neko lažno prebrojavanje, lažne moralne dileme. Svima je žao, bez obzira na političku pripadnost ljudi koji su nevino stradali, a država ima jedan nivo odgovornosti i da bi sprovela istragu nepotrebni su politički pritisci na nadležne državne organe", kaže on i nastavlja:
"I najzad, mnogima u opoziciji puna su usta pravne države, pa eto prilike da se suzdrže od politikanstva i da ostave nadležne institucije da izađu sa merodavnim mišljenjima o tome šta se dogodilo i da utvrde ko je zaista krivac. Ako postoji krivac direktni ili ako postoji nekako odgovoran za ono što se desilo u Novom Sadu pre dve nedelje", zaključuje Dejan Vuk Stanković.
Petrović: Poboljšanja su uvek moguća
S druge strane, politikolog Luka Petrović je na pitanje kako ocenjuje dosadašnje proteste i da li su oni do sada uspeli da ostvare svoj cilj, istakao da su protesti neminovni, a da najveći deo zahteva nije ispunjen.
"U režimima kakav je trenutni u Srbiji, a reč je o autoritarnom režimu, teško možemo očekivati da će jedan protest rešiti sve i da će odjednom ostvariti svoje ciljeve. Jasno je da najveći deo zahteva nije ispunjen, imali smo samo ostavku ministra Vesića. No, to nije zbog toga što nešto suštinski nije dobro sa protestima, naravno poboljšanja su uvek moguća, već zato što aktuelna politička elite odbija da prihvati i delić krivice za ono što se desilo u Novom Sadu. Protesti su neminovni i nema sumnje da će trajati. Teško je reći kako će se oni završiti, ali kada razgovaramo o odgovornosti, prvo treba da obratimo pažnju kako se ponaša vlast", ističe Petrović.
Privatna arhiva
Na pitanje šta je razlog manjeg broja učesnika na protestima, a o čemu su govorili opozicioni lideri poput dr Milića iz Niša, Petrović kaže da je protest u Novom Sadu bio veliki, a da je na onaj u Beogradu uticalo nekoliko faktora.
"Ne bih se složio da na protestima učestvuje mali broj ljudi. Na velikom protestu u Novom Sadu se pojavilo oko 22.000 ljudi, što bi odgovaralo skupu od 98.000 hiljada učesnika u Beogradu. Po svoj prilici, reč je o jednom od najmasovnijih protesta u ovom gradu u njegovoj istoriji. Protest u Beogradu jeste bio manje posećen, ali ako imamo u vidu kakvi su bili vremenski uslovi i da se pad nadstrešnice desio u drugom gradu, cifra od desetak hiljada učesnika nije mala. Kada govorimo o ciframa, treba imati na umu da se u Srbiji, proteklih godina, često protestuje i da postoji značajan stepen mobilizacije među građanima", kaže Petrović i dodaje:
"Osim protesta, vidimo da su se pokreti i opozicione stranke odlučile i za razne druge akcije, kakva je bila blokada mosta, pa Suda i Tužilaštva u Novom Sadu i sl. Čini se da su ovi akteri ispravno prepoznali da je potrebno raditi i još nešto osim samih šetnji i da takve akcije mogu biti efektnije od uobičajenih protesta. Dodao bih i da su sve navedene akcije, i aktuelne i tokom proteklih nekoliko godina, indikator da su institucije u Srbiji zarobljene, te da su građani primorani da pravdu traže na ulicama".
"Do danas nemamo naznaku odgovornosti za pad nadstrešnice"
Kada su u pitanju odnosi u opoziciji, gde je komunikacija često raznovrsna i razuđena, Petrović ističe da uvek postoje različita viđenja kako nešto treba da se radi, dok smatra i to da na broj učesnika ovakve pojave ne utiču.
"Borba protiv autoritarnog režima zahteva sinergiju opozicionih stranaka, pokreta, sindikata i strukovnih udruženja. Deluje da takva sinergija trenutno postoji i da se akcije, u velikoj meri, organizuju zajedničkim snagama. Naravno, uvek postoje različita viđenja kako stvari treba da se rade, ali čini se da se ne može mnogo toga prigovoriti organizatorima, posebno akcijama koje se sprovode u Novom Sadu. Kada je reč o broju učesnika, ponovio bih činjenicu da uopšte nije reč o malom broju ljudi na protestima. Štaviše, protest u Novom Sadu je jedan od najmasovnijih u istoriji.
Euronews Srbija
Nedeljna novosadska blokada saobraćaja kod železničke stanice je trajala šest časova, što je dovelo do izmene saobraćaja gradskih i međugradskih autobuskih linija. Na pitanje da li možda ovakve blokade doprinose većoj nervozi ostalih građana na koje organizatori apeluju da se pridruže, Petrović kaže da prilikom događaja kao što je rušenje nadstrešnice, kada strada 15 ljudi, društvo mora da pokaže "zrno solidarnosti" i da se okrene zahtevu da odgovorni budu privedeni pravdi.
"Nedavno se pojavila vest da se u Beogradu, u sistemu javnog prevoza, ukida red vožnje, iako blokada u glavnom gradu nije bilo, već gradska vlast nije u stanju da na pravi način organizuje sistem javnog gradskog prevoza. Mislim da je to što ljude čini nervoznim. Kada imamo tako strašan događaj, kakav je smrt petnaest ljudi, mislim da zrno solidarnosti nalaže da se naše društvo, umesto sitnim privatnim interesima, okrene zahtevu da odgovorni budu privedeni pravdi. Nažalost, imamo situaciju da su institucije ažurne kada je reč o privođenju aktivista, dok žmure na ponašanje ljudi na pozicijama moći, to je ono što provocira akcije građana", kaže on i nastavlja:
"Istraga i dalje traje, to je tačno, ali ne daje nikakve ozbiljne rezultate. Što i ne čudi jer su institucije zarobljene i pod političkom kontrolom. Kada govorimo o istrazi, prvo treba da imamo na umu da su politički uticaji od strane vlasti ti koji narušavaju nepristrasnost. Nadstrešnica je pala još 1. novembra, a do danas nemamo ni naznaku da institucije predano rade na utvrđivanju odgovornosti. Mislim da to doprinosu padu poverenja u naše institucije. Nažalost, proteklih godina je bilo previša povoda za proteste, i to veoma masovne", zaključio je Luka Petrović.
Komentari (0)